"Sve što se dešava sa Pozorjem ove godine, od problematične selekcije, preko ostavke uredništva časopisa ‘Scena’ do istupanja Bosanskog narodnog pozorišta podsjeća na Sterijino pozorje 1992, a to je strašan udarac nama kao generaciji jer se pokazalo da nismo uspjeli da glasamo, rezonujemo, ili uradimo bilo šta izvan matrica koje su naši roditelji i generacije prije njih kreirali za nas..."
Radoš Bajić glasno govori i sve kontroliše: od toga ko će od gostiju doći na snimanje do toga kojoj će brzinom jahati glumci. Dok prolazi pored statista, zahvaljuje im i hvali ih tapšući ih po ramenu. Ovi klimanjem glavom uzvraćaju zahvalnost
U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno izvodi. Čini se da je podjednako važno i to da je njegova karijera primer kako se lični integritet i hipertrofirani individualizam ne moraju trampiti za uspeh, priznanje i afirmaciju
"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo" "Deo šezdesetosmaša je postao vlast: Bil Klinton, Joška Fišer... O našim šezdesetosmašima-kolaborantima, koji su se utopili upravo u ono protiv čega su se borili ‘68, da i ne govorim. A mi ostali? Naša jedina krivica je što smo – izgubili... Da, mi smo gubitnici"
Na drugom Todo Mundo festivalu beogradska publika je imala priliku da sluša hrvatske klape, romske trubače, srpske harmonikaše, balkanske ženske horove, istanbulske rembetikaše i turski psihodelični rok u njihovim neočekivanijim izdanjima
"Odrastao sam slušajući narodnu muziku i turski psihodelični folk-rok iz šezdesetih, ali i različitu muziku iz celog sveta. Moji neturski uzori, da pomenem nekoliko imena, bili su Muhamed Ali, Bob Dilan, Bob Marli i Džimi Hendriks. A ono što sviramo je u suštini ritualna muzika – mi smo turski dab, fank, pank, folk bend
Prošle godine o Alfredu Hičkoku snimljena su dva biografska filma koji za temu imaju njegov odnos sa ženama. U filmu Devojka Džulijena Džerolda Hičkok je prikazan kao seksualni monstrum koji muči sofisticirane plavuše koje ne može da ima; u Hičkoku Saše Gervasija, on je pomalo problematični, ali šarmantni genije iza koga stoji ljubav snažne žene, njegove supruge Alme Revil
Čiji će uskoro biti Skupljači perja, Marš na Drinu, Mi nismo anđeli i sva druga slavna ostvarenja "Avala filma"
Koliko god njegovo delo bilo uzvišeno, posebno uzimajući u obzir da mnogi milijarderi nikad u dobrotvorne svrhe nisu dali ni cvonjka, Gejts nikad nije bio neko ko lako osvaja srca i dobija pohvale i pozitivne komentare
Mostar Sevdah Reunion snimio je novi album, gotovo konceptualno postavljen, složen isključivo od mostarskih sevdalinki i gradskih pesama. Umesto u novobosansko ideološko ruho upakovan jezik socrealizma s ispražnjenim porukama o svetloj budućnosti i identitetu nakon preživljenog užasa, ovo je album o zaboravljenom gradu, gradu koji polako umire
