Kada biste imali sve pare ovog sveta, da li bi vam one išta značile? Da ste bogatiji od većine država nerazvijenog sveta, a i nekih evropskih, šta biste učinili s tim novcem?
Dobar deo stanovnika ove planete sasvim sigurno se, makar nekad u detinjstvu, igrao te igrice: „da imam brdo para, ja bih…“. Ali, ovaj čovek, koji je stekao sve te novce, stvarno je uradio s njima upravo ono što nam je učiteljica uvek govorila da je ispravno.
„Ja sam sasvim dobro finansijski zbrinut, imam dovoljno hrane i odeće i to mi je dovoljno. Došao sam do trenutka kada imam i više nego što mi treba i novac mi u tom smislu više ne predstavlja ništa. Upotrebiću ga da izgradim organizaciju pomoću koje ću moći to što sam stekao da stavim na raspolaganje najsiromašnijima na svetu“, rekao je nedavno osnivač Majkrosofta i Fondacije „Bil i Melinda Gejts“ u intervjuu za britanski „Telegraf“.
Bogatstvo Bila Gejtsa (57) procenjuje se na sasvim legalno stečenih 65 milijardi dolara, što je, kako se u tom intervjuu primećuje, nešto više od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda jedne Hrvatske, ili „desetak Crnih Gora“. Do sada je već uložio 28 milijardi dolara u humanitarne svrhe, kao na primer u borbu za iskorenjavanje dečje paralize, a planira da u iste svrhe pokloni čak 95 odsto svog imetka. „Iznosi namenjeni za ovaj naš fond u odnosu na probleme koji tim novcem treba da se rešavaju, nisu baš toliko veliki kao što to nekima može da izgleda, ali suština je u tome da će se upotrebiti da svet postane bolje mesto za život“, rekao je Gejts.
Koliko god njegovo delo bilo uzvišeno, posebno uzimajući u obzir da mnogi milijarderi nikad u dobrotvorne svrhe nisu dali ni cvonjka, Gejts nikad nije bio neko ko lako osvaja srca i dobija pohvale i pozitivne komentare. Čak i nakon ovog intervjua za „Telegraf“, u kome je govorio o zaista impresivnim rezultatima njegove fondacije, komentari su se uglavnom pretvorili u raspravu o tome da li Majkrosoftov operativni sistem Windows zaista vredi onoliko koliko košta i da li Gejts možda tajno radi za farmaceutsku industriju i pere novac kupujući ko zna kakve vakcine za gladnu i bolesnu decu Afrike. Proračunato je i da će mu, pošto pokloni 95 odsto bogatstva, preostati oko 3,5 miliona dolara, što uopšte nije loše, a ako se pametno uloži, brzo će se i taj novac oploditi… Uostalom, prema Blumbergovom „indeksu milijardera“, Gejts je samo tokom prošle godine svoje bogatstvo uvećao za sedam milijardi dolara, što zbog povećanja vrednosti deonica Majkrosofta, što zbog drugih unosnih investicija.
Ali, šta je to Gejts uradio?
MILIJARDERI SVIH ZEMALJA: Ako bi računicu stavili na papir, lako bi se ispostavilo da je zahvaljujući Gejtsu u humanitarne svrhe indirektno došlo drastično više novca nego što je on sam dao. On je zajedno sa jednim od najbogatijih ljudi sveta, biznismenom Vorenom Bafetom, 2010. godine dao zavet da će makar polovinu svog bogatstva pokloniti u dobrotvorne svrhe. Njih dvojica pozvali su i ostale američke milijardere da se priključe pa je tako do novembra 2012. godine čak 91 milijarder doneo istu ovu odluku. Među njima su na primer Pol Alen, jedan od koosnivača Majkrosofta, zatim mladi Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka, Majkl Blumberg, biznismen i aktuelni gradonačelnik Njujorka, Baron Hilton, hotelijer, producent Džordž Lukas, Gordon Mur, jedan od osnivača Intela i tvorac Murovog zakona, Dejvid Rokfeler, bankar, medijski mogul Ted Tarner i mnogi drugi. Kako se procenjuje, ako budu ispunili svoj zavet, iz njihovih džepova u dobrotvorne svrhe stići će gotovo 200 milijardi dolara.
Kampanja je počela tako što su još pre mnogo godina Gejts i Bafet organizovali dve večere na kojima su okupili milijardere i predložili im da sednu i razmisle koliko novca je njima i njihovom potomstvu potrebno, a onda da smisle šta će uraditi sa ostatkom. Posle uspešnog starta u Americi, Gejts i Bafet nastavili su svoju kampanju u ostalim krajevima sveta, mada nisu uvek uspevali da nagovore svoje kolege bogataše da slede njihov primer.
ZDRAVLJE ISPRED SVEGA: Bafet je veliku sumu u dobrotvorne svrhe dao još 2006. godine i to baš Fondaciji „Bil i Melinda Gejts“ čiji je danas poverenik. Sedište fondacije je Sijetl, grad Boinga, Majkrosofta i Starbaks kafeterija, a fondacija je 1994. godine počela da radi sa 94 miliona dolara koje je poklonio Bil Gejts, da bi narednih godina dodavao sve više sopstvenih sredstava i prikupljao i tuđa. Fondacija ulaže u obrazovanje (u SAD), kao i zdravstvo i borbu protiv siromaštva u nerazvijenim zemljama. Kao najveća privatna fondacija u svetu, trenutno raspolaže sa oko 36 milijardi dolara, a zapošljava više od 1000 ljudi. Gejts joj se u potpunosti posvetio sredinom 2008. godine kada je napustio Majkrosoft.
Samo se iz zdravstvenog programa ove fondacije godišnje pokloni oko 800 miliona dolara, što je suma, kako je svojevremeno izračunao Seattle Post–Intelligencer, vrlo blizu celokupnog godišnjeg budžeta Svetske zdravstvene organizacije. Na ovom polju fondacija ima nekoliko ciljeva koji uključuju borbu protiv side, tuberkuloze i malarije, kao i borbu za iskorenjivanje dečje paralize u koju se trenutno ulažu velika sredstva.
Dečja paraliza (polio ili poliomielitis) je inače teška infektivna bolest koja se uglavnom kod dece uzrasta tri do osam godina prenosi oralno-fekalnim putem i često izaziva velike zdravstvene probleme, paralizu ili smrt. No, iako se ovoj bolesti zahvaljujući upornoj vakcinaciji već vidi kraj, u nekim delovima sveta, kao na primer u Pakistanu, Avganistanu, Indiji i Nigeriji, još se javlja kao endemska bolest. Fondacija finansijski podržava globalni program iskorenjivanja ove bolesti zahvaljujući kome će se, kako se predviđa, do 2015. lečiti oko 50 miliona ljudi pogođenih dečjom paralizom i sprečiće se oko 14 miliona smrtnih slučajeva. „Dečja paraliza je specifična, jer je moguće potpuno je iskoreniti vekcinacijom. A kad je jednom iskorenite, na nju više ne treba trošiti novac. To dostignuće ostaje zauvek prisutno, kao poklon“, objašnjava Gejts.
Deo novca daje se i kao pomoć Globalnoj alijansi za vakcinaciju i imunizaciju. Ulaže se u najrazličitija medicinska istraživanja i osnivaju se nove naučne laboratorije. Paralelno s tim, radi se na poboljšanju sanitarnih uslova. Gejts je tu zadao i zanimljiv izazov: dizajnirajte toalet budućnosti koji bi funkcionisao bez cevi za vodu i koji bi koštao pet centi dnevno. Tim iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju, pobednik takmičenja, konstruisao je WC koji koristi solarnu energiju, a proizvodi vodonik i struju.
U siromašnim zemljama Gejtsova fondacija pomaže mikrofinansiranje i pomoć ženama preduzetnicama, ulaže se u istraživanje pirinča kao jednog od rešenja za smanjenje gladi u svetu. U Fondaciji navode da je potrebno da se u naredne dve decenije proizvodnja pirinča poveća za 70 odsto kako bi se zadovoljila potražnja u svetu. Više puta davali su pomoć za područja ugrožena nakon velikih zemljotresa.
U Sjedinjenim Američkim Državama opskrbljuju biblioteke internetom, kompjuterima i softverom, pružaju obuku za korišćenje; ulažu u osnivanje malih škola u kojima na jednog nastavnika ide drastično manje đaka, što je, smatraju, jedan od važnijih vidova borbe za smanjenje broja nepismenih; grade fakultete, dele stipendije…
ZAVERE I TEORIJE: No, bez obzira na divljenje koje ovakve informacije ostavljaju, u mnogo navrata naišle su i na ozbiljne kritike. Optužuju ih da investiraju sredstva sa glavnim ciljem da maksimiziraju dobitak, a da su pritom u više slučajeva za posrednike preko kojih pružaju pomoć izabrali upravo krivce za siromaštvo protiv koga se toliko bore. Tu spadaju na primer veliki zagađivači, kao i farmaceutske kompanije koje ne prodaju lekove zemljama u razvoju. Verovatno ih najviše kritikuju jer su povukli brojne vrhunske istraživače da se bave istraživanjima side, malarije i tuberkuloze (i dobro ih preplatili) tako da je u primarnoj zaštiti ostalo jako malo stručnjaka i stvorio se kontraefekat – sa bolesnicima nema ko da radi, svi eksperti su u laboratorijama koje finansira Fondacija „Bil i Melinda Gejts“.
Uporedo s tim, na globalnom, ali i na našem nivou, svaki pomen humanitarnog rada često se tumači i komentariše na izuzetno negativan način, sa puno cinizma i redovnim navođenjem „zadnjih namera“. Uporno se, valjda, zaboravlja da ove ljude koji moralno imaju obavezu da vrate svetu bar deo onoga što su od njega dobili, na to ipak niko ne može da natera. „Niko od ljudi koji se suočavaju sa dečjom paralizom ne zna bilo šta o meni, niti treba da zna. Oni se bore sa svakodnevicom i činjenicom da njihovo dete može da postane bogalj“, rekao je nedavno Gejts.
Zato se ponekad i podseća na sasvim suprotan primer jednog od onih koji nikada nisu marili za dobrotvorni rad. Osnivač kompanije Apple Stiv Džobs, veliki Gejtsov konkurent ali i prijatelj, čak je povremeno ukidao sve poslove kompanije koji se mogu svrstati kao „društveno odgovorni“. Cinici bi primetili da je i Džobs umro relativno mlad i teško bolestan.
