Ram za kolektivni portret - Otpor

17.april 2002. Tamara Skrozza

Od grafita do bilborda

Sa dvadeset hiljada članova, Otpor de facto predstavlja potencijalno moćnu političku snagu zbog čega se vrlo često postavlja pitanje njegove budućnosti, odnosno mogućnosti da pre ili kasnije postane stranka. U beogradskoj kancelariji tu mogućnost vide kao nešto što zavisi od odluka lokalnih odbora, ali i kao nešto čemu još vreme nije. Prema njihovim rečima, "vlast još uvek ne razume narod i zbog toga je nužno naše postojanje u ovoj formi. Kada država bude normalna, doći će u obzir formiranje stranke, ali i gašenje sadašnje organizacije"

Strana ulaganja

14.mart 2002. Miša Brkić

Kapital neće u prošlost

Jugoslavija/Srbija još nije promenila propise bivše SFRJ, pa se u nekim zakonima spominju samoupravljanje i osnovne organizacije udruženog rada. Ko će investirati novac u državu čija vlada ima diskreciono pravo da određuje cene svih roba

Jovan Ratković, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u SRJ

07.mart 2002. Jelena Grujić

Šest ciljeva

"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"

Rusko-poljski odnosi

23.januar 2002. Ilija Marinković

Rano za oproštaj

U Poljskoj niko ne traži odmazdu, ali vlada uverenje da je Katin, kako je svojevremeno primetio Leh Valensa, "rana iz koje je izvučen trn, ali koja stalno krvari". U to se mogao uveriti i predsednik Putin prilikom nedavne posete Poljskoj

Budućnost Evropske unije

23.januar 2002. Srđan Cvijić, istraživač na doktorskim studijama Instituta evropskog univerziteta u Firenci

Džinovska država – u stvaranju

Fišer je prvi napravio iskorak rasplamsavši debatu o konačnom izgledu Unije, i to na veoma nekonvencionalan način. Ako bi se prihvatio njegov predlog, ispunio bi se skriveni san Roberta Šumana i Žana Monea. Evropa bi konačno postala istinska zajednička država. Treba joj samo podariti mudar ustavnopravni akt koji će poput ustava Sjedinjenih Američkih Država biti pogodan za prilagođavanje veoma različitim političkim i društvenim situacijama

Zamena pasoša

23.januar 2002. Slobodanka Ast

Odlazak crvene „soške“

Pre četvrt veka Jugosloveni su sa crvenim pasošem mogli bez vize da putuju u više od 100 zemalja, dokle će stići sa novom tankom i elegantnom putnom ispravom

Božidar Đelić, intimni fragmenti jedne karijere

26.decembar 2001. Dimitrije Boarov i Dokumentacioni centar "Vreme"

Jednog dana nismo imali ni za hleb

"Moram odmah da kažem da sam do 13. godine bio gotovo "indoktriniran" komunističkim idejama i njihovom interpretacijom preko mog dede, koji se ni posle Golog otoka nije odrekao ideologije svoje mladosti. Na primer, ja sam negde ‘73. čak pobedio na nekom konkursu pismenih sastava na temu: Zašto volim Tita"

Čije su pare

21.novembar 2001. Nebojša Petrović

Dužnička igra

Parisko smanjenje zaduženosti po glavi stanovnika na 900 dolara biće nastavljeno, očekuje se, krajem ovog meseca, u pregovorima sa Londonskim klubom poverilaca. Sad valja zasukati rukave – i raditi

Politika i ekonomija

10.avgust 2001. Milan Milošević

Sedlo za vilinog konjica

Da se ne desi da zbog političke i socijalne konfuzije i ova reforma doživi sudbinu one Markovićeve i Avramovićeve - da krahira posle šest do devet meseci, dok se političari glože, industrijska proizvodnja pada, a GDP raste

Severozapad Rusije

18.jul 2001. Dušan Reljić

Evropa, sve bliža

Nade i strepnje rastu što je izvesnije dalje širenje Evropske unije i Severnoatlantskog pakta prema Baltiku

Srebrenica - suočavanje s istinom

18.jul 2001. Velimir Ćurgus Kazimir

Zavera stida

Kako se, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? Deo odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno, i nema povratka, najbolje je sve negirati. To misle ne samo ljudi koji su bili svedoci ili učesnici rata nego i oni koji sa ratom i nasiljem nisu imali nikakve veze

Kako to rade Poljaci

21.jun 2001. Njujork tajms

Internet čeličana

Iako se IT profesionalci žale da je osam do deset posto građana priključenih na internet malo za ozbiljno poslovanje, ekonomski pokazatelji brzog razvoja internet tržišta čine ih velikim optimistima

Intervju - Božidar Đelić, ministar finansija i reformski lider

21.jun 2001. Miša Brkić

Socijalni nemiri neće zaustaviti reforme

"Predstoji nam vruća politička jesen, ali Vlada neće podleći zahtevima svih onih koji bi da žive evropski a da rade na stari način. Vlada neće sprovoditi ni šok terapiju u vidu stihijskog zatvaranja fabrika i slanja na ulicu na hiljade radnika. Ljudi bez posla, bez nade i budućnosti znače kraj reformama. Uvek postoji mogućnost da naša zemlja primeni rumunski ili ukrajinski scenario, ali valjda ima dovoljno pameti da se to ovde izbegne"

Nova Papina turneja

30.maj 2001. Boris Varga

Pred „vratima pravoslavlja“

Analitičari dolazak pape smatraju konačnim otvaranjem Ukrajine prema Evropi, a Rusija tvrdi da je to unošenje razdora u ionako podeljenu pravoslavnu crkvu

Dileme evropske porodice

23.maj 2001. Dragan Blagojević

Nemačko odelo za veliku Evropu

Većina nemačkih partnera u Evropskoj uniji veoma uzdržana, ali i veoma pomno proučava predlog kancelara Gerharda Šredera za istinsku federalizaciju Evropske unije

Knjige

23.maj 2001. Teofil Pančić

Pusto rusko

Viktor Jerofejev: Enciklopedija ruske duše (Geopoetika, Beograd 2001; prevela Draginja Ramadanski)