Najveće zapadne zemlje su tradicionalno najaktivniji zastupnici ideje o proširenju Evropske unije na Istok. Ovakva uveravanja mogla su se redovno čuti u raznim prilikama, pa i na poslednjem sastanku ministara finansija Vajmarskog trougla – neformalne interesne zajednice Nemačke, Francuske i Poljske.
Poljski komentatori, međutim, primećuju da u poslednje vreme i najvećim „advokatima“ integracije drhte ruke kada se pominje ravnopravna podela finansijskih sredstava Unije. Najbogatiji Evropljani pokušavaju da ubede siromašnije žitelje na našem kontinentu da je ovo „stezanje kese“ diktirano opadanjem konjunkture, odnosno, pogoršanjem ekonomske situacije u Evropi.
U januaru ove godine broj nezaposlnih u Nemačkoj povećao se na 4,3 miliona, a u samom Berlinu našlo se na ulici 17 odsto građana sposobnih za rad. U nekim delovima nekadašnje Istočne Nemačke stopa nezaposlenosti dostiže čak 25 odsto. Nemačka izdvaja najveća sredstva u zajedničku kasu Evropske unije, pa nije čudo što se baš u ovoj zemlji mrko gleda na finansijske pretenzije kandidata za članove EU-a. Zvanični Berlin nastoji da uveri pretendente za članstvo da se i sama Nemačka protivi neravnopravnom tretmanu, pa se stoga zalaže za što hitnije reforme Unijinog ustrojstva.
Ova argumentacija nimalo nije utešna za potencijalne kandidate, jer su uvereni da bi čekanje reformi odložilo proširenje Unije. Poljaci se stoga s velikom sentimentalnošću prisećaju „kancelara ujedinjenja“ Helmuta Kola, koji im je obećavao da će ući u Uniju već 2000. godine.
„Advokatska uloga“ Nemačke može biti dovedena u pitanje već u septembru na parlamentarnim izborima. Zemlje iz „predsoblja“ Unije imaju razloga da se pribojavaju kandidata bavarske Hrišćansko-demokratske unije za položaj kancelara Edmunda Štojbera, koji ne ispoljava entuzijazam za ideju širenja EU-a na Istok.
Međutim, u poslednje vreme Štojber je prijatno iznenadio zemlje kandidate kritikujući politiku smanjenih dotacija EU-a u poljoprivredu novih članova, pri čemu se obrušio i na sadašnjeg kancelara Gerharda Šredera. „To nije nikakvo rešenje, jer se kandidatske zemlje ne mogu zadovoljiti statusom članova druge kategorije. Ako se budemo uporno toga pridržavali, izazvaćemo potres velikih razmera u Evropi“, rekao je Štojber.
Zapad se sa sve većim razočaranjem osvrće i na iskustva širenja NATO-a. Pokazalo se da su nove članice – Poljska, Mađarska i Češka – nedovoljno ekonomski razvijene da bi svoje armije prilagodile standardima Severnoatlantske alijanse
Generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je prilikom posete Varšavi kritikovao Poljsku zbog spore modernizacije vojnih potencijala. On je pri tom pohvalio poljsku armiju za učešće u mirovnim operacijama na području bivše Jugoslavije, ali je upozorio da se moderna armija mora osposobiti za rat budućnosti, a ne za obračune sa anahronim snagama iz prošlosti.
I u vojnoj integraciji bogati nerado dreše kesu. Umesto obilne pomoći, oni svojim siromašnijim saveznicima ustupaju islužene tenkove, brodove i avione. A i to uz značajnu novčanu naknadu.
