Cern u Vinči

01.јун 2005. Slobodan Bubnjević

Izlazak u veliki svet

Ideja o blagodetima koje fundamentalna istraživanja mogu pružiti davno je rođena, ali se retko ostvarivala kroz saradnju s naučnim timovima u drugim zemljama

Intervju - Raša Livada, urednik i pisac

01.јун 2005. Slobodan Kostić

Nova Atlantida

"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"

Promašeni naučni eksperimenti

18.мај 2005. Slobodan Bubnjević

Svetlost N-zraka

Nemoguće je decenijama unapred znati kakvi projekti mogu dovesti do potonjeg razvoja novih tehnologija, a sva očekivanja da sami istraživači načine procenu o upotrebljivosti njihovih saznanja su u najmanju ruku naivna i zapravo ograničavaju manevarski prostor i slobodu istraživanja

Nemirna Kirgizija

30.март 2005. Boris Varga

Ruže, narandže i tulipani

U bivšim sovjetskim republikama Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji za nešto više od godinu dana opozicija je svrgnula režime s prepoznatljivim scenarijem – putem takozvanih mirnih revolucija

Portret savremenika - Ljubomir Tadić

02.март 2005. Vera Didanović

Od disidenta do nacionalnog radnika

Nekadašnji praksisovac i komunistički disident, današnji protivnik američke politike, Haškog tribunala i "beogradskog mondijalizma", zagovornik teze da Srpska Krajina nije definitivno izgubljena i predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru, tvrdi da na njegovo opredeljenje nisu uticali patriotski razlozi, već flagrantna nepravda tzv. međunarodne zajednice koja je nasilnu secesiju priznala kao legitiman čin

Izložba "Prvi srpski rat plakatima"

03.фебруар 2005. Slobodan Georgijev

Prilozi za istoriju javnog života

Izloženi u galeriji Narodne biblioteke Srbije plakati iz međuratnog perioda dvadesetog veka predstavljaju dokument i sliku jednog vremena. Onda kada su stvarani bili su mali deo svakodnevice i puko sredstvo za obračun neistomišljenika

Intervju - dr Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda

19.јануар 2005. Slobodanka Ast

Šta je srpska tradicija

"Koliko god modernisti izgledali kao slabija strana, uopšte nije tako. Modernisti su kroz 200 godina srpske istorije u svojim redovima imali zapravo najkvalitetnije ljude srpske istorije, intelektualne i stvaralačke kapacitete"

Aleksandar Veliki - Film, mit, istorija

08.децембар 2004. Aleksandar Ćirić

Osvajač i bog

Aleksandar i mit o njemu neuporedivi su s bilo kojim drugim u istoriji. Ali, najnoviji talas interesovanja za njega – medijski promovisan najnovijim filmom Olivera Stouna Aleksandar – vrti se oko toga da li je stvarno voleo samo muškarce a žene iz političkih, dinastičkih razloga, ili je radio i na struju i na baterije

Baština

08.септембар 2004. Milan Milošević

Slobodan Jovanović ponovo među Srbima

Važnije od spora o tome da li bi prenos zemnih ostataka Slobodana Jovanovića u otadžbinu mogao ispasti politički nepriličan jeste to da li je njegov impozantni opus postao intelektualna svojina sadašnjih naraštaja

Irak – američki izazov

01.јул 2004. Nir Rosen

Radikalizacija umesto demokratije

Unutar samog Iraka narod je naučio da bude strpljiviji. Posmatra i čeka šta će uraditi Amerikanci. I sve je više onih koji ulaze u pokret otpora. Suniti i šiiti, nekad na ivici građanskog rata, sada su ujedinjeni, u opoziciji u odnosu na okupatore, dok njihove policije razmenjuju reči ohrabrenja i namirnice

Istraživanje - džipomanija

23.јун 2004. Maja Nikolić, Nikola Dražović, Bojana StamenkovićPriredila: Biljana Vasić

Ugled s pogonom na četiri točka

Ako vozite džip u gradu, to može značiti nekoliko stvari: da ste neko ko pripada povlašćenom i uspešnom sloju, da će legalnost vaše imovine eventualno biti dovedena u pitanje, a neretko i da će vaš terenac biti na meti kradljivaca, piromana pa i ubica, pogotovo ako imate zatamnjena stakla... Ili, što je ređi slučaj, da ste odabirom luksuznog terenca izabrali vozilo u kojem ćete se osećati potpuno sigurno i bezbedno

Matematika i rat

16.јун 2004. Slobodan Bubnjević

Jednačina mirovnog sporazuma

Matematički pristup teoriji rata morao bi već na prvi pogled da ukaže na moguća unapređenja algoritama za obuzdavanje kriznih situacija i sprečavanje sukoba, ali i da ponudi mogućnost za dodatno razumevanje fenomena rata, utemeljivši ga na fundamentalnim principima prirodnih nauka. Međutim, rat je "najveći i najsloženiji društveni poremećaj" i nikada neće biti moguće objasniti ga samo jednim faktorom ili kroz jedinstven teorijski pristup, tako da nikakva čisto matematička analiza, ma kako komplikovana, ne može da obuhvati i potpuno opiše rat

Klasici - Fransisko de Kevedo na srpskom

09.јун 2004. Ivan Milenković

Smeh u pustinji

Jedan od najvećih pisaca španskog zlatnog veka Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas pikarskim romanom Životopis pustolova po imenu Don Pablos u stanju je da nas zarazno nasmeje i četiristo godina kasnije

Reforma reforme obrazovanja

19.мај 2004. Zoran Majdin

Trčanje unazad

Direktorka Eksperimentalne osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu Vesna Fila kaže da je u započetim reformama bilo puno lepih stvari, kao što je učenje stranog jezika od prvog razreda, ali i dosta nedorečenosti, kao i da su reforme bile prebrze: "Reforme školskog sistema su neophodne, tu dileme nema. Problem je što se u reforme prebrzo ušlo, ali i što se prebrzo zaustavljaju. Reforme su bile veliki rez, ovo sada je veliki rez takođe: mnogo je ožiljaka na jednoj generaciji"

Pravila za funkcionere

14.април 2004. Milan Milošević

Pogledaj poklonu u zube

Zabrana primanja poklona, smanjenje učešća u upravnim odborima, obavezna prijava imovine za širok spisak funkcionera, od predsednika preko ministara do odbornika

Zakon, ljudi i ćudi

07.април 2004. Nenad Lj. Stefanović

Da li je propao 5. oktobar

Od Predraga Markovića, vršioca dužnosti predsednika Srbije, mnogi očekuju da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja, ne potpiše ovaj sporni zakon i vrati ga poslanicima na ponovno razmatranje i glasanje. Bagerista Džo, jedna od petooktobarskih ikona, nudi se da zameni Slobodana Miloševića u zatvoru u Ševeningenu jer ovde je 5. oktobra sve bilo uzalud, a i tamo u haškom zatvoru se izgleda bolje živi nego napolju

Šta čeka novu vladu

14.јануар 2004. Miša Brkić

Reforme i bes

Dugoročno, bolje bi bilo i za zemlju i za građane da se novi premijer i njegovi ministri u ekonomskoj politici udvaraju investitorima, a ne biračima

Nevladine organizacije pre i posle 5. oktobra 2000

30.децембар 2003. Tatjana Andrijašević, Gordana Popović, Ana Stanković, Nada VeljkovićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Nepotrebni prijatelji

U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?

Srpski vanredni parlamentarni izbori 2003

24.децембар 2003. Milan Milošević

Ko će skočiti preko pet odsto

Finiš kampanje podudario se sa zimskim slavama (Sveti Nikola koga pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu) s novogodišnjim egzaltacijama i uobičajenim potrošačkim metežom pri kraju godine. Šta će ostati posle predizborne gozbe