Zelene tehnologije
Na kraj grada eko-kuća
Koliko je truda i para potrebno da bakinu kuću na Avali pretvorimo u jedno potpuno samoodrživo domaćinstvo
Kosovski dodatak
Cena patriotizma ili šest plata po glavi
Neizvesnost oko daljeg isplaćivanja "kosovskog dodatka" Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji uznemirila je srpsku zajednicu. Jedni smatraju da je to pogubno za opstanak, naročito obrazovanih, dok drugi misle da se ništa neće promeniti jer su inače nezadovoljni onim što im pružaju institucije
Fudbalska posla
Radomir je srce Srbije
Dok je pitanje selektora fudbalske reprezentacije podignuto na nivo odbrane nacionalnih interesa, u hladu iza velikih reči vodi se ogorčena borba za svaki evro
Posle hapšenja biznismena Tomislava Đorđevića
Tranzicione letnje čarolije
Oko Tomislava Đorđevića se poslednjih godina nakupilo mnogo "širih okolnosti", jer je reč o čoveku doista zanimljive, a moglo bi se reći i uzbudljive poslovne biografije, na koju treba nešto opširnije podsetiti čitaoce
Čuda Haškog tribunala
Nekoliko prljavih kamenčića
Kroz Međunarodni krivični sud UN-a u Hagu prošla je do sada galerija svih mogućih i nemogućih likova; i optuženih i svedoka i veštaka. Došao je red i na međunarodne zvezde džet-seta. Otkud u Hagu Naomi Kempbel i Mia Farou? Zato što nisu pazile s kim se druže
Navigator
Internet taksi
Lisica i ždral
Država otvorenog srca
Mi smo sa olimpijskim plemenom sklopili društveni ugovor da njegovi pripadnici toliko i toliko godina budu na našem čelu i vsjo!
Srpsko-evropska posla
Muzeji kojih nema
Istina je da Srbija nema takvo umetničko nasleđe kakvo imaju neke evropske zemlje. Međutim, veći problem je šta se dešava sa onim što bi mogla da ponudi
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
Na mostu i ćupriji, u gotovom
U prvih šest meseci 2010. broj saobraćajnih nesreća manji je za 32,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, broj saobraćajnih nesreća sa poginulima i povređenima manji je za 20,1 odsto, 4774 vozača fasovalo je prijave zbog prekršaja za koje je predviđeno najmanje 15 dana zatvora i 209 za prekršaje koji "vrede" od 30 do 60 dana, što se ispostavilo kao ozbiljan problem: u zatvorima mesta nema, a prekršajne kazne zastarevaju
Pozorište u »Vuku«
O samofinansiranju
U »Vuku Karadžiću« radi najmlađe beogradsko pozorište. Finansira se sámo, od svojih programa
Istraživanje – Srpska industrija
Proizvodnja ničega ili skoro tako
Proizvodnja još nije dostigla ni polovinu one iz 1989. Srbija proizvodi malo finalnih i proizvoda viših tehnologija, uvoz industrijskih proizvoda je dva i po puta veći od njihovog izvoza. Privreda i industrija, onoliko koliko još uopšte postoje, preživele su raspad Jugoslavije, ratna razaranja i NATO bombardovanje, političke manipulacije starog i novog režima, privatizaciju kakva god ona bila i, kažu, čak i tekuću ekonomsku krizu koja je celom svetu uterala strah u kosti. Ukratko, srpskoj industriji nema se na čemu zavideti
Infrastruktura
Kineski most i turski autoput
Zajednički imenitelj za ova dva značajna infrastrukturna projekta je da su dogovoreni na najvišem političkom nivou, da nije raspisan tender, da (još) nije kompletirana tehnička dokumentacija, da oba treba da budu završena do 2014. kao i da ih finansira Eksim banka
Nemačka između svetskih sila
Srebrni ibrik dinastije Tang
Posle puta kancelarke Angele Merkel u Rusiju i Kinu nazire se promena odnosa u svetu. SAD za Nemačku jeste i ostaje najvažniji politički i vojni saveznik, ali na privrednom planu Amerika je konkurent, tu i tamo, kao u automobilskoj industriji ili poljoprivredi, čak i protivnik. S druge strane, sve moćnije zemlje na istoku, Rusija i Kina, nisu više politički i vojni protivnici ili čak neprijatelji, a u privrednom pogledu postaju najvažniji partneri
EXIT 2010 – Jedan dan na festivalu
Šoping molovanje
Što smo mi tako turistički na EXIT-u, ni po jada, nego cenim da većini (mlade) publike to dođe kao nekakav šoping-mol za (živu?) muziku: šetkaš po ogromnoj građevini, razne ponude birkaš, isprobavaš, cenjkaš se, troškariš, srećeš ljude, pijuckaš, odmaraš... opuštencija, a možda i ‘nagaziš’ nešto baš super
Na licu mesta – Kejptaun i Zemlja vina
Najlepše lice zemlje podela
Hrišćanstvo su u Južnu Afriku doneli misionari iz Evrope, danas oko 80 odsto stanovništva pripada ovoj religiji. Biskup Dezmond Tutu je jednom rekao: "Kada su došli, imali su Bibliju u rukama, a mi zemlju. Rekli su nam: ‘Hajde da sklopimo oči i da se molimo’. Kada smo otvorili oči, mi smo imali Bibliju u rukama, a oni zemlju." Vera je važan deo svakodnevnog života u Južnoj Africi, mada je ovde hrišćanstvo često izmešano sa drevnim verovanjima, pa nije čudo da su mir vernika čak i u dvorištima bogomolja prethodnih nedelja remetile vuvuzele
Velika Britanija
Budžet ljulja vladu
Od januara sledeće godine porez na dodatu vrednost biće povećan sa 17,5 na 20 odsto. Opozicija upozorava da će rigorozne mere štednje dovesti do gubitka hiljada radnih mesta
Protest poljoprivrednika
Cena po kilogramu
Intervju – Nenad Popović
Cena odbrane vlasti
Nisam video da je ova vlada od početka krize donela bilo kakav program koji bi pomogao srpskoj privredi i građanima
Preduzetnici u očima srpske javnosti (3)
Da li postoji srpski san
Preduzetnici u očima srpske javnosti (2)
Uspeh, odgovornost i javnost
Kriminal, politika, mediji
Ko je Luka Bojović i zbog čega je postao važan
Medijske pretpostavke o tome da je Luka Bojović glavni izvođač radova u oblasti ubijanja isturili su ovog Beograđanina na prvo mesto krimi skale u regionu
Tribina – Vreme izazova
Preduzetnici u očima srpske javnosti
Posle niza varnica koje su povodom politike izlaska iz ekonomske krize u Srbiji izbile između privredne elite i vodećih državnih institucija, nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Fridrih Ebert" organizovali su tribinu na kojoj se razgovaralo o nekoliko aktuelnih pitanja koja su otvorena povodom proteklih polemika. Prvo, da li je u Srbiji sramota biti bogat; zatim, šta se vidi na rendgen listi srpske privredne elite; kako javnost vidi srpske preduzetnike; kakav je uticaj privrednika na ekonomsku politiku Vlade Srbije; da li je poslovanje srpskih preduzetnika društveno odgovorno? Našem pozivu na tribinu su se odazvali – Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", Olja Bećković, novinarka produkcijske grupe "Mreža" i autorka poznate televizijske emisije "Utisak nedelje", i Mladen Lazić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voditelj i učesnik na tribini bio je i novinar "Vremena" Dimitrije Boarov. U ovom prilogu, uz nužna skraćenja, objavljujemo magnetogram razgovora koji se vodio u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, 29. juna ove godine.
Kurs istraživačkog novinarstva – Profesionalizacija Vojske Srbije
Uniforma, posao i redovna plata
Kandidatima za profesionalne vojnike najprimamljivije su dužnosti vozača, vojnog policajca, čuvara, manipulanta i pomoćnog radnika. Najmanje interesovanje kandidata je za dužnosti elektromehaničara, instalatera vodovoda i kanalizacije, zidara-fasadera, molera-farbara, limara, elektroinstalatera i građevinskog limara
Na licu mesta – Svazilend i zemlja Zulua
Krave, tradicija i sida
Posle završetka prvog kruga na Svetskom prvenstvu u fudbalu, u Svazilendu se naglo povećao broj pripadnika poraženih nacija, koji mogu da se u miru posvete putovanjima ne razmišljajući u kom gradu im reprezentacija igra sledeći meč. Bilo je Grka, Slovenaca, Francuza, Italijana, Australijanaca, a zahvalni reporter "Vremena" je umesto višesatnog pešačenja od rezervata prirode do najbližeg puta prevoz dobio od dvoje Beograđana
Mediji
Svi direktori Radio-televizije Srbije
Tokom godina izgradnje, godina sramote i godina obnove Radio-televizije Srbije, funkcija generalnog direktora podrazumevala je izuzetno bliske ili izuzetno konfliktne odnose s vlastodršcima, burne javne rasprave sa savremenicima, jake reči i brojne protivnike. U zavisnosti od toga kako su se u toj ulozi snašli, upravljanje RTS-om za neke direktore bila je samo crtica u biografiji, za neke vrhunac karijere, a za jednog – direktan put na robiju
Globljenje štampe u obligacionim parnicama
Mandarinski duševni bolovi
Da li Velja Ilić nije tužio Jovana Jovanovića Zmaja i Miroslava Krležu, uprkos tome što su i oni pisali o mandarinima u Jututunskoj Juhahahi, samo zato što su mu advokati skrenuli pažnju na zastaru zahteva za štetu