Vesti

Suočavanje Francuske sa zločinima: Otvaranje tajnih arhiva rata u Alžiru

Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni

Vesti

Nova godina: Evropa se zaključava, Srbija luduje

Dok se druge države zaključavaju ili uvode nova ograničenja za praznike, Srbija se hvali najboljim dočekom Nove godine u Evropi. Vlasti poručuju da je epidemiološka situacija u Srbiji stabilna, struka preporučuje da se praznici dočekaju u mirnijoj atmosferi

Tri decenije od raspada SSSR (IV)

Kraj Hladnog rata pre pada Berlinskog zida

Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”

Pozorište

Nešto je trulo u državi… Poljskoj (ne kod nas)

Ibi the Great, autorska predstava Andraša Urbana po drami Alfreda Žarija Kralj Ibi, Narodno pozorište Sombor

Bioskop

Težim putem do slobode

Dva celebrity biopica: Kralj Ričard Reinalda Markusa Grina i Spenser Pabla Laraina

Lični stav

COP26 – Koji je sledeći korak za Srbiju

Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujući objekte, transportni sektor i industriju) najvažniji su pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije, već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha

Kulturna diplomatija

Ovo su naši ambasadori

Kulturna diplomatija je kad pozorišne predstave, filmovi, slikari, pisci, muzičari postižu ono što bi trebalo da ostvari diplomatija. Kad, na primer, nekom iz belog sveta, dok gleda reditelja Stefana Arsenijevića kako u Karlovim Varima prima Kristalni globus, glavnu nagradu festivala, za film Banović Strahinja, Srbija postane zemlja koju treba uvažavati. Ili kad organizatori Dubrovačkih ljetnih igara moraju da menjaju program kako bi našli još jednu, treću reprizu Balkanskog špijuna, predstave beogradskog Narodnog pozorišta.Kulturna diplomatija je i ono što država podrazumeva, što se po njoj dešava samo od sebe, pa se i ne trudi. Ali nema veze. Uostalom, ne kaže se za džabe – šta će nama ambasadori, mi imamo Exit i Guču.

Bitef

I Istok i Zapad

Iz studije Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopoetika (izdavač je Desk Kreativna Evropa Srbija) koja je promovisana tokom 50. Bitefa, prenosimo znatno skraćen tekst “Osnivanje Bitefa i kulturna diplomatija socijalističke Jugoslavije”

Moda

Ko je naša današnja Simonida?

U vreme kad je kulturna promocija države imala status projekta od izuzetnog značaja, moda je predstavljala jedan od naših identiteta

Sukob između Britanije i Francuske

Invazija izbeglica na Lamanš

Samo ove godine je više od 25.000 migranata iz Francuske preko Lamanša prebeglo u Britaniju. Ta 40 kilometara duga deonica po uglavnom uzburkanom moru je veoma rizična. Nedavno se saznalo da se pritom 27 ljudi udavilo, što je dovelo do eskalacije posle Bregzita i inače loših odnosa između dve države

Povodom predstave

Kao da nije odavde

“Ovim se dokazuje da u našoj zemlji, kojoj sam ja dosta radila i uradila, za mene samo po nazivu moja otadžbina, šteti me i eksploatiše ravnih 16 godina, dakle, u njoj mogu da žive samo ulizice, poltroni, nepošteni”, napisala je Nadežda Petrović pre više od jednog veka

Janik Noa

Vesti

Džozefina Bejker u Panteonu: Crna ikona prošlog veka

Džozefina Bejker je bila američka plesačica, Crna Venera Foli Beržera, ikona "urlajućih 1920-ih ", Degolova špijunka, protivnica rasne segregacije, majka dvanaestoro usvojene dece "Duginog plemena". Ona se 30. novembra u francuskom Panteonu pridružila ličnostima koje su neizbrisivo obeležile francusku istoriju - Žan-Žaku Rusou, Viktoru Igou, Pjeru, Mariji Кiri. Džozefina Bejker je prva crnkinja kojoj je odata takva počast

Dizajn

Ples negroidne figure

Kod nas je plakat proglašen disciplinom grafičkog dizajna, znači umetničkim delom, pre skoro jednog veka, ali i dalje nije dovoljno istražen

Baština

Fijaker Lederer Đorđa

Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer

Sport i vakcinacija

Muke po antivakserima

Zahvaljujući globalnoj imunizaciji, postepenom popuštanju epidemioloških mera i strogim kovid protokolima ove godine su tribine na sportskim događajima širom sveta ponovo pune. Dok se vlade mnogih zemalja bore protiv uticaja antivaksera, pojedini sportisti nalaze se na udaru medija jer ne žele da se vakcinišu. Među njima je i Novak Đoković, mada on odbija da se izjasni da li jeste ili nije vakcinisan

Osvrt na suđenje za nacističke zločine u Nemačkoj

Moja Nojeva barka

Devedesetšestogodišnja Irmgard F. optužena je za saučesništvo u ubistvu 117 zatvorenika nacističkog koncentracionog logora Štuthof gde je za vreme Drugog svetskog rata radila kao sekretarica. Pitam se da li to ima ikakvog smisla. Kao što Noje svojim sinovima nije umeo da objasni kakav je svet bio pre Potopa, tako ni oni koji su preživeli koncentracione logore nikada neće uspeti da prenesu kako se tamo stvarno umiralo

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovori sa Vladimirom Velebitom (III)

Sa Zapadom protiv SSSR

Razgovor je počeo komplimentom Dvajta Ajzenhauera Koči Popoviću da izgleda "mladalački i snažno", na šta je on uzvratio da je celokupna jugoslovenska armija mlada i snažna. Pet meseci nakon što su se komandant NATO-a za Evropu i načelnik jugoslovenskog Generalštaba 10. jula 1951. tajno sreli u Parizu, Jugoslavija i SAD su potpisale sporazum o vojnoj pomoći

Lični stav – Konferencija o klimatskim promenama u Glazgovu COP26

Može li svet da preokrene tok klimatskih promena

Srbija će morati da pokaže spremnost da se preorijentiše na ekonomiju koja se manje oslanja na fosilna goriva. Smanjenje zavisnosti od ove vrste goriva doneće i druge pozitivne efekte za srpsku privredu, jer će postati konkurentnija na inostranim tržištima. To se naročito odnosi na EU kao najznačajnije izvozno tržište Srbije, kao i na ekonomski razvijenije zemlje gde se već favorizuju roba i usluge sa smanjenim ugljeničnim i ekološkim otiskom. Ovo je posebno važno uoči uvođenja novih ugljeničnih carina i taksi pri uvozu strateških dobara proizvedenih van EU, koje se očekuje 2023. godine

Kovid propusnice

Premalo i prekasno

Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne

Zaboravljeni

Čarobnjak za kamen

Beograd su stvarali nebrojeni malo kome poznati umetnici, majstori, stručnjaci. Ovo je priča o jednom od njih

Kultura sećanja – Beogradska operacija

Pravda za Šestu ličku diviziju

Oslobođenje Beograda jedna je od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. kao deo opsežnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, nadovezujući se na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući gonjenjem neprijatelja kroz Srem. Združene jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Crvene armije nanele su nemačkoj Armijskoj grupi Srbija težak poraz, oslobodile su Beograd i veliki deo Srbije. U svemu ovome ogroman doprinos je dala i Šesta lička proleterska divizija "Nikola Tesla". Ipak, i pored teške i herojske borbe protiv okupatora, za nju je vezano najviše kontroverzi i kleveta

Mi i svet

Zadržano bekstvo nadstvarnosti

Fotografija Nikole Vuča i dva crteža grupe nadrealista izloženi su u Njujorku, kao deo priče o nadrealizmu, pokretu koji se prošetao celim svetom

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom

Kapitalističko oružje za komunističku Jugoslaviju

Vladimir Velebit je u Vašingtonu važio za prozapadnog čoveka u Titovom najbližem okruženju. Na ovom mestu prvi put objavljujemo njegovu priču o tome kako je na početku hladnog rata došlo do vojne i obaveštajne saradnje komunističke Jugoslavije i SAD kao "lidera slobodnog sveta". A sve je počelo na noćnim, mondenskim sedeljkama u neformalnom centru moći Džordžtaunu, na koje su Velebita uveli njegovi američki ratni drugovi

Politika i policija

Dimna zavesa oko Jovanjice

O čemu su na Vajberu razgovarali Predrag Koluvija i Mirko Škero, jedan od šefova BIA? I kakva je to država čiji vrh orkestrirano i javno brani zvanično okrivljenog narko-dilera, a bez ijednog dokaza vređa i optužuje policajce i tužioca? Ko je načelnik Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije (UKP) Tomislav Radovanović i zbog čega se pojavio u javnosti? Kako je Vladimir Rebić postao prvi direktor policije koji je ispitan na poligrafu? I da li će glavni poligrafista Srbije, major MUP-a Dejan Kojić, završiti na "detektoru laži"

Esej

Sajam može biti svuda oko nas

Šta nam znači Sajam knjiga, odnosno šta bi se desilo kad ga više ne bi bilo? Da li bi se neko potresao, koliko bismo izgubili

Kultura sećanja – Jugoslovenska bliskoistočna diplomatija

Mirotvoračka misija Josipa Broza Tita

Sedamnaestog septembra 1978. u Kemp Dejvidu je potpisan istorijski mirovni sporazum između Egipta i Izraela. Ovoj kulminaciji na javnoj diplomatskoj sceni prethodili su višegodišnji tajni napori Tita i predsednika Svetskog jevrejskog kongresa Nahuma Goldmana da se nađe rešenje za mir na Bliskom istoku