Foto: AP Photo
Pre pet godina protiv Marin le Pen se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom
Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj pokazali su da birači velikom većinom odbacuju vladajući liberalni poredak. Vodeći kandidati radikalno desnog i levog krila političke scene osvojili su preko 50 odsto glasova: Le Pen 23,1 odsto, Melanšon 22 odsto i Zemur 7,1 odsto. Tome treba dodati glasove i drugih antisistemskih kandidata kao što su komunista Lasal (3,1 odsto), “provincijalac” Rusel (3 odsto) i “tvrdi desničar” Dipon-Enjan (2,1 odsto), kao i dva kandidata komunističko-trockističke orijentacije sa ukupno 1,4 odsto glasova. Snage “liberalne demokratije” nisu “skrpile” ni 40 odsto glasova: Makron 27,8 odsto, Pekres 4,8 odsto, Žado 4,6 odsto i Idalgo 1,7 odsto glasova.
Neočekivan debakl je doživela kandidatkinja republikanaca Pekres, koja nije dobila ni 5 odsto glasova, koliko je neophodno da bi država pokrila troškove predizborne kampanje, a socijalistička kandidatkinja Idalgo je dobila samo 1,7 odsto glasova. To dobro ilustruje dubinu razaranja političkog sistema: do pre samo pet godina u Petoj republici dominirale su dve velike stranke, republikanci (degolisti) i socijalisti, a danas njihovi kandidati ne mogu da dobiju ni po 5 odsto glasova.
Otklon birača od establišmenta
Izborni rezultati pokazuju sve veći otklon Francuza od postojećeg establišmenta. Na prethodnim izborima 2017. godine “sistemski” kandidati dobili su preko 50 odsto glasova u prvom krugu, a sada ne mogu da skupe ni 40 odsto. Posebno je napredovala radikalna desnica, koja je u zbiru dobila preko 30 odsto glasova u prvom krugu. Napredak je ostvario i kandidat radikalno leve orijentacije Melanšon, koji je zamalo uspeo da uđe u drugi krug.
U drugom krugu izbora Makron može da privuče najveći broj birača sistemskih kandidata, ali to nije dovoljno za pobedu. Da bi pobedio, on mora da privuče i dobar deo Melanšonovih glasova, kao i ostalih levičara – komunista i trockista.
Makronov lov na levičarske glasove
Da bi nekako prišao tom delu biračkog tela, Makron je neposredno posle prvog kruga počeo da “popušta” oko penzione reforme. Iako je bilo predviđeno da se starosna granica podigne sa 62 na 65 godina, Makron je počeo da pominje da će ići samo na 64 godine. Nivo panike pokazuje i pisanje uglednog portala “Politiko”, čiji je novinar u ponedeljak obavešten sa visokog mesta da nema “popuštanja” oko penzione reforme, da bi samo par sati kasnije dobio informaciju da će reforme ipak biti ublažene.
Koliko su birači levice frustrirani Makronom, pokazuje i odgovor gradonačelnika grada Trap (jednog od daljih predgrađa Pariza) na pitanje novinara britanskog “Obzervera” šta može Makron da uradi kako bi privukao birače levice. Gradonačelnik (koji je inače bio aktivista u Melanšonovoj kampanji) je odgovorio da bi za Makrona bilo najbolje da ućuti, pošto svakim svojim nastupom toliko iritira birače da će ostati kod kuće, ili glasati belim listićem.
Nacional-socijalistička Marina
Marin le Pen se usredsredila na socijalna pitanja, gde obećava značajnu podršku ugroženim slojevima stanovništva, i po tome teško može da se zaključi da je u pitanju kandidat krajnje desnice. Uspela je da izbegne neugodne teme i da se vrlo malo bavi osetljivim pitanjima spoljne politike; neutralisala je napade da je “Putinov čovek” rečima da osuđuje napad na Ukrajinu, a u uslovima pada standarda i inflacije stiče se utisak da birače za to i nije briga.
Pored toga, odustala je od radikalnih poteza koje je najavljivala u prethodnoj kampanji kao što je napuštanje Evropske unije ili evra, a od spoljnopolitičkih poteza namerava da napusti vojno krilo NATO-a, kao što je pre više od pola veka uradio i general De Gol.
Od predsedničkih kandidata nju su podržali Zemur i Dipon-Enjan, a istraživanja pokazuju da će dobiti i deo glasova drugih kandidata (Melanšona i Pekresove).
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
