Književnost

Roman o odanosti

Gvadalupe Netel: Posle zime; Booka, Beograd, 2023; prevod sa španskog Branko Anđić

Kultura sećanja

Kako umiru knjižare

Postoje vremena kada ljudi ne samo da ne umeju da stvore nešto novo, već ni da sačuvaju ono što već imaju. Tako je sada zatvorena knjižara “Danilo Kiš” u Subotici, poslednji trag na velikog pisca u njegovom rodnom gradu

Geopolitika i njene žrtve

Neutralni u Tukididovoj zamci

Postalo je uobičajeno da se svet opisuje kao podeljen između ponovo ojačanog zapadnog bloka i autokratskog saveza Kine i Rusije, ali najmanje četiri milijarde ljudi, ili više od polovine svetske populacije, živi u 127 zemalja koje ne žele da biraju stranu u toj opasnoj geopolitičkoj Velikoj ratnoj igri

Knjige za decu (1)

Roditelji su nekad pogrešni ljudi

“Kada detetu predstavite evoluciju, Darvina, izložite ga činjenicama, smanjujete mogućnost da bude religiozan a radite na njegovom samostalnom promišljanju. Gde nema religioznosti, ima više nauke. U ime nauke nismo stradali, ali su sa bogovima uvek neke nevolje”

Humanitarna kriza

Stampedo u Jemenu: Najmanje 85 ljudi poginulo dok su čekali hranu

U Jemenu raste broj civilnih žrtava. Građanski rat je razorio polovinu zdravstvenih objekata, na stotine povređenih treba da bude zbrinuto

Baština

Istorijski muzej Srbije: Čekajući da se reše administrativni problemi

Izložbom „Čekajući stalnu postavku“ Istorijski muzej Srbije obeležava šezdeset godina postojanja, opominje da još uvek nema zgradu, kao i da rekonstrukcija zgrade Železničke stanice koja im je dodeljena nije ni počela

Francuska

Emanuel Makron: Arogantno ignorisanje besa Francuza

Predsednik Francuske se u ponedeljak uveče obratio naciji. Oni koji su očekivali da će makar pokazati razumevanje za milione Francuza koji protestuju zbog penzione reforme, grdno su se prevarili. Nekoliko minuta posle njegovog govora ponovo su goreli kontejneri u gradovima širom zemlje

Nuspojave

Obračun u suterenu

Šta jeste za nas? Po svoj prilici jedna vrsta autokratije ideološki bazirana na “našim posebnostima” (gde ih nema, će ih izmislimo, kad je to bio problem?), simpatično eklektička, pomalo egalitaristička, pomalo religiozna, razumno kradljiva (naši smo) a najviše represivnim kičem prezaslađena kao kafa sa deset kocaka šećera

Biciklizam

Slovenci kao Terminatori

Pre Tadeja Pogačara, samo su još Luizon Bobe i Edi Merks pobeđivali u Trci oko Francuske i u Trci kroz Flandriju. U sedmodnevnoj trci Pariz-Nica Pogačar pobeđuje tako što osvaja sve planinske ciljeve. Što je bilo zastrašujuće. Drugi Slovenac, Primož Roglič, najbolji je na svetu

Bioskop: Džon Vik 4 i Vrisak 6

(Ne)presušne zlatne žice

Zamor materijala je u dugovečnim serijalima velika opasnost, ali uz pažljivo pristupanje domaćem zadatku rezultati mogu da zadovolje, samo treba pažljivo odmeriti razmeru “već viđenog” i svežeg

Intervju: Mila Turajlić, rediteljka

Filmska priča o nesvrstanima

“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”

Evropa

Penziona reforma u Francuskoj: Novi prostesti, novo nasilje

Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi

Komentar

Sindikati u Srbiji: Služba za brašno i svinjske polutke

Na zapadu su se radnici više od jednog veka krvavo borili za svoja prava. Sindikalne borbe bile su teške, opasne, često beznadežne, ali nove generacije radnika nastavljale su tamo gde bi prethodne generacije bile stale, zadržavale su osvojeno i proširivale prostor slobode. Kod nas su sindikati bili i ostali samo služba koja se bavi organizacijom isporuke brašna i svinjskih polutki, a ne lokomotiva jedne kompozicije koja grabi tračnicama slobode

Kultura

Slavko Krunić: Slikarstvo je muzika za oči

Izložba „Dvojnost portreta“ Slavka Krunića u Modernoj galeriji Valjevo je rezultat dugogodišnje saradnje između autora i Ljube Popovića, osnivača ove galerije. Izložbu je otvorio Edin Karamazov, istakavši Krunićevu potrebu da spoji muziku i slikarstvo

Na današnji dan: Iz prvog vanrednog, ratnog izdanja "Vremena"

Bombardovanje NATO-a: Kolektivna trauma u srpskom biću

Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.

Svet

Francuska: Makronova penziona reforma će biti implementirana

Predsednik Makron će sutra na TV kanalima govoriti o društvenim i političkim tenzijama, posle konačnog usvajanja zakona o reformi penzija. France 24 javlja da su u trećem arondismanu Pariza demonstranti blokirali ulice i da su zapalili gume i kante za smeće. Novi protesti zakazani su za četvrtak

Novi penzioni zakon i protesti

Francuska na nogama

Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”

Komentar

Naprednjački atak na pločnike: Francuz, lažljivica, lopov i psihopata

Nije baš sasvim jasno zašto se režim, koji u rukama ima bezmalo sve medije u zemlji, a koji joj služe kao toljaga za progon i disciplinovanje protivnika i neistomišljenicka, služi i „gerilskim“ načinom političke borbe

Razglednica

Goldenblat u Palati emirata

Abu Dabi već ima Luvr, a gradi se i Gugenhajm muzej, pa su velike šanse da prestonica UAE postane kulturna meka Bliskog istoka i da se baskijski “Bilbao efekat” dogodi i na obalama Persijskog zaliva

Nedelja

Publicistika kao ogledalo vremena: Junaci našeg doba

Princ Hari u Tender baru i druge priče o očevima i sinovima

Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara

Svi Bitefi Ivana Medenice

Akušer nove pozorišne zajednice

Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme

Proza

Iz mehura intime

Sergej Dovlatov: Pisma ženama; s ruskog prevela Natalija Nenezić; LOM, Beograd, 2022.

Tradicija

Srpska kruna, svekrvin jezik, đulovi i ostali ćilimi

Milica Živadinović je slikarka, ali je za nastanak monografije Ornamenti Srbije, pirotski ćilim važnije što je praunuka pisca Bore Stankovića

Intervju

Ivan Medenica: Neću da nanosim štetu Bitefu radeći nezakonito

„Nastala je situacija u kojoj me gradska sekretarka direktno gura da kršim zakon, da se inostranim partnerima lažno predstavljam kao umetnički direktor Bitefa. To nisam pristao“

Pregled nedelje

Ucveljeni državni ljubimci: Nečastivi ispred Predsedništva Srbije

Ukoliko dođe do Vučićevog zaokreta prema zapadu, desničarski ekstremisti ispod njegovog prozora biće zaslužniji od celokupne proevropske opozicije, profesionalnih medija i nevladinog sektora. Možda su gajeni i za tu svrhu     

In memoriam

Preminula Rakel Velč (1940-2023): Zaista fantastično putovanje

Slavna američka glumica Rakel Velč preminula je u 83. godini. Bila je seks simbol 1960-tih godina, proslavila se ulogama u filmovima “Milion godina” i “Tri musketara”, snimala je sa najvećim svetskim zvezdama