Davić je bio jedan od onih reditelja i umetnika koji su imali talenat da među prvima prepoznaju ko je ili šta se krije iza senke. Instinktivno naslućujući velike društvene promene, Davić svoje dokumentarne filmove usmerava ka toj zloslutnoj senci u kojoj prepoznaje dvoglavu (nacional-socijalističku) aždaju
Epidemija virusa korona je u padu, ali ne tolikom da bi se građani ovoliko opustili. Naglo popuštanje mera služi samo tome da se nesmetano održe izbori, da bi vlast dobila na vremenu i dovršila uvođenje totalne strahovlade. Podelili su društvo na "nas" i "njih" i napetost koje ovde nikad ne manjka doveli do maksimuma
"Ne ciljam na usporavanje života, jer sporost nije sama sebi cilj: život ne postaje bolji kada je internetska veza loša ili voz spor ili kad se vatrogasno vozilo sporije kreće. Kao problem identifikujem otuđenje, a ne ubrzanje. Ono o čemu sanjam nije usporavanje kao takvo, nego društveni sistem koji izmiče slepoj prisili uvećavanja, a koji iz godine u godinu ne mora ubrzavati samo da bi ostao u mestu"
Svim sagovornicima u ovom tekstu pre svega nedostaje sloboda, i onima koji zabranu kretanja doživljavaju kao kaznu i onima koji su se prilagodili situaciji
U Srbiji, nakon više desetina gafova i lažnih informacija koje su plasirali ljudi koji vode zemlju, paniku ne proizvodi virus, već svest da državu vode lažovi i hohštapleri kojima je važnije da se ne izgubi jedan glas nego da se izgubi jedan život
"Zdravstveni sistem Srbije trenutno je vojska lavova koju vode nesposobni i uplašeni poslušnici režima", kaže dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. "Kolege se iz ustanova širom Srbije povlače ka višim centrima, prvenstveno u Beograd, Niš i Novi Sad, bez rešenja o premeštaju, bez informacije da li posle idu u samoizolaciju, gde je ta samoizolacija, da li se vraćaju u svoje domove, da li će ugroziti svoje porodice..."
Kikinda je do sada bila poznata po ludaji (tikvi) i Lali na njoj, po brašnu i noblicama, opelu i "Tozi", po mamutu i sovama, a od ovog marta je postala sinonim za korona virus
Ljubomir Gočić iz Boleča, koji je vozio kamion u SAD, kaže za "Vreme" da mu 28 dana izolacije nije problem, ali: "Smeta mi nehuman tretman, smeta mi što državni zvaničnici stvaraju atmosferu u kojoj se pravi hajka na nas... Moje komšije u Boleču, a svima sam im slao novac iz Amerike, misle da ne treba da se vratim kući. Napravljena je atmosfera u kojoj smo mi ispali glavna pretnja, ljudi koje treba loviti i zatvarati u koncentracione logore"
"Da ovdje ukinete mnoge institucije koje se bave vizuelnom umjetnošću, nikakve štete ne bi bilo. Niti bi se to odrazilo na scenu, jer scena gotovo ne postoji"
O dve predstave Srpskog narodnog pozorišta, a u čekanju treće koju je pokosio virus
"Na kraju krajeva, mi i nismo istjerani iz nekog prostora, naši gradovi nisu zemljopisne činjenice; mi smo istjerani iz svoga vremena, naši su gradovi ostali u nekoj nedohvatljivoj prošlosti. Do te prošlosti se, kao i svake druge, stiže vremeplovima. A šta su to vremeplovi i kako izgledaju, to neka odgovori svatko za sebe"
Napad digitalnih "otmičara" na javnu upravu i druge institucije u Novom Sadu ugrozio je podatke stotina hiljada građana. Otkup u bitkoinima nije plaćen, podaci su nepovratno izgubljeni, a stručnjaci kažu za "Vreme" da su mogli da budu vraćeni, samo da su nadležni znali – koga da zovu u pomoć
Vrhovni politički autoritet ne prihvata suštinski dijalog o promenama u društvu, zato se mora preći sa građanskih protesta na forme građanske neposlušnosti. Prvo, ojačati proklamovani bojkot izbora za vučićevske organe vlasti, ostavljajući toj grupi i satelitima da ostanu sami, razgolićeni do kraja i "pogase svetla" u našoj "balkanskoj krčmi". Bez suštinske promene politike, svejedno je ko vlada u Srbiji
Knjiga sabranih TV kritika, uglavnom dramskog programa, Miodraga Kujundžića svedoči o razvoju jugoslovenske televizije, ali i o ovdašnjem ukusu
Njegov se resor bavi radom, a radnici ga ne zanimaju, ni živi ni mrtvi. Zatim je tu zapošljavanje, a žmuri na iskorišćavanje indijskih radnika u Srbiji. U nazivu ministarstva stoji i da je ono zaduženo za socijalna i boračka pitanja. Porodilje primaju par stotina dinara, a veterani protestuju pod šatorima u Pionirskom parku u Beogradu
Svaki put kada se menjaju društvena uređenja, prolaze tragična ratna i poratna vremena, ruše se vrednosti i grade nove, traži se jasna odluka, preživeti ili ne. Grad je ovde kontekst i nemi svedok, aktivni činilac koji istovremeno i trpi promenu i menja se, sam ističući svu tragediju glavnog lika
Dva poetički sasvim različita romana povezuje nit potrage za jednom zemljom i njenim mestom u našim životima
Turska je obeležila stotu godinu od početka borbe protiv okupacije posle Prvog svetskog rata, nakon čega je Osmansko carstvo zamenila moderna republika, izgrađena na idejama njenog tvorca Ataturka. Njegovo nasleđe još uvek živi iako ga je upravo u 2019. godini do sada najozbiljnije uzdrmala politika aktuelnog predsednika Erdogana
Novogodišnje noći su kao miljokazi na putu. Što je put duži, sve se više prepliću do nerazdvojivosti. U sećanju ostaju one posebno lepe ili posebno strašne, naročito bučne ili posve tihe
"Želim da verujem da ima mnogo Taneta i da su upravo to ljudi koji čine ovo naše društvo. Oni su na margini, sklonjeni, doživljavaju udarce – ali se ne predaju. To je moja vera u Srbiju i sam život zbog svega što smo prošli: ratove, raspad države, bedu, slom sistema... Jednu od poslednjih rečenica koju Tane kaže na kraju druge sezone Senki nad Balkanom, napisao sam ja. Elem, pred ubistvo kralja Aleksandra i na početku tog velikog nastupanja fašizma, Maja Davidović kaže: ‘Ne piše nam se dobro, nisu nas predvideli u tom novom svetu.’ Tane joj na to odgovara: ‘Njihovo je da predviđaju, a naše da ih ne jebemo dva posto.’ Mi tu bitku, naravno, ne možemo dobiti. Ali šta nam preostaje? Pa, da ih ne jebemo dva posto i da guramo svoje. To je moja poruka, moj stav i filozofija svih Taneta"
Savremenici su je hvalili, posle Drugog svetskog rata nova vlast joj je ukazala poverenje, a onda je u ovom veku Maga Magazinović proglašena kolaboracionistkinjom
Za razliku od neoteranih, večito povratničkih i prepariranih rokerskih veličina, ovi veterani deluju ulubljeno i očešano, kao stari auto koji oduvek parkirate po pretrpanom gradu, ali motor mu i dalje srčano radi
"Pomjerali smo iz godine u godinu granice shvatanja o tome ko može da bude umjetnik... Naravno, u kontekstu u kojem živimo, gdje su osobe sa invaliditetom marginalizovane, mi smo uspjeli da naše kolege sa invaliditetom afirmišemo kao autore i izvođače. Mi smo u grupi prije svega kolege i prijatelji, ravnopravni smo, i to je nešto što je i odlika našeg rada i što smatram bitnim"
"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"
Srbija izdvaja za kulturu manje od svih ostalih zemalja u regionu. Cilj kampanje "1% za kulturu" je da pomenuti problem učini vidljivim i da tako utiče na raspodelu državnog budžeta
Kako je filmski projekat Ristovskog, Bajića i Vitezovića dobio pedeset puta više gradskog novca od svih drugih
