Kud naprednjačka paravojska prođe

Kada su prošle subote četvorica mladih antirežimskih aktivista pošli na demonstracije, odnosno blokadu Mosta slobode u Novom Sadu, neoprezno noseći transparente i protestna obeležja – presrela ih je, stotinak metara pre mesta okupljanja, grupa od 30-ak mladića i dobrano ih izdevetala. Jednog od njih su prisilili da im u kameru kaže kako su za učešće na protestima dobili po 100 evra, a taj snimak je ubrzo objavio opskurni naprednjački lokalni sajt “NS uživo”, iza kojeg stoji “kontroverzni biznismen” Marko Bosanac Boske. Potom se klip promptno pojavio – po već uhodanoj naprednjačkoj komunikativnoj strategiji – i na režimskom Pinku, gde su ružičasti politički analitičari snimak komentarisali u fazonu da je sada svima jasno da iza blokada saobraćajnica u Srbije ne stoji nikakav autentični, ekološki i politički gnev građana, nego zloglasni tajkuni i strane agenture koji žele da naude interesima države i njenom pravednom i bogougodnom predsedniku. Da je delio novac, optužen je mladi novosadski aktivista Brajan Brković, jedno od najprepoznatljivijih lica “novosadskog otpora”, i koji već duže vreme prolazi “toplog zeca” u lokalnim i nacionalnim medijima, te dobija bezbrojne pretnje i uvrede na društvenim mrežama.

Ovi proizvođači medijskog sadržaja, po svemu sudeći tog su dana napali sam skup, bacajući na demonstrante kamenje i flaše. Kada su ih mitingaši pojurili, pobegli su glavom bez obzira, a batine je – ni kriv ni dužan – popio jedan ekološki aktivista. Srećom – zbog prisebnosti organizatora – tuča ubrzo prekinuta bez ozbiljnijih povreda, a aktivista je pozvao građane da ponovo u subotu izađu na proteste, rekavši da je njegov nesrećni slučaj bio posledica nesrećnog spleta nesrećnih okolnosti.

U grupi nasilnih provokatora prepoznat je pomenuti Marko Bosanac Boske. Na snimku portala 021, vidi se kako prilazi jednom od demonstranata i udara ga u glavu. Ovaj vlasnik firme Montop HRS, pravosnažno je osuđivan za nasilničko ponašanje – slavski je kum SNS-a i važan šraf u parapolitičkom krilu novosadskog i vojvođanskog SNS-a, navodno zadužen za “izborni inženjering” i regrutaciju, kontrolu i prinadležnosti naprednjačke stranačke paravojske. Bosketove firme posluju sa skoro svim novosadskim javnim preduzećima i prošle su godine prihodovale bezmalo 350 miliona dinara po tim osnovama. Da u pitanju nije samo lokalni čimbenik, govori činjenica da je konzorcijum, u kojem njegova firma ima najjaču ulogu, sklopio ugovor sa EPS-om vredan čak 100 miliona evra, za očitavanje brojila. Poznavaoci gradskih podzemnih prilika tvrde i da se deo ovog novca zasigurno vraća u stranku.

Za stranačku paravojsku u Novom Sadu navodno je zadužen i Slobodan Milutinović Snajper, čije se ime u ovom gradu ne izgovara bez preke potrebe. Tri puta su ispod njegovih kola postavljali bombu, ali se on svaki put izvukao. Izvukao se i kada su ga nedavno uhapsili na Jahorini. Ranije je osuđivan za trgovinu drogom, a na nekim fotografijama se vidi njegov srdačan odnos sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem.

Uglavnom, da naprednjačka paravojska postoji, građani Novog Sada nisu se mogli uveriti samo protekle subote. Mogli smo recimo, od dvadesetak do pedesetak organizovanih likova videti i ispred izbornih mesta na ovogodišnjem glasanju za savete mesnih zajednica. Cilj je bio da obezbede “sigurne glasove” zastrašujući birače. Bilo je navodno i očigledne kupovine glasova. Potpisnik ovih redova je video kako im ispred jednog biračkog mesta prilazi skupoceni automobil sa zatamnjenim staklima, nešto im saopštava i oni organizovano, takoreći “na parove razbrojs’”, negde odlaze.

Osim za “izborni inženjering”, dakle za kupovinu glasova i ucenjivanje glasača, te zastrašivanje političkih protivnika i građana, paravojnici imaju važnu ulogu i u rasturanju antirežimskih demonstracija. Osim napada na demonstrante, tu je ubacivanje među mitingaše sa ciljem da proteste kriminalizuju i obesmisle, te eventualno im daju ultranacionalistički prizvuk. Taj metod je više puta viđen u Beogradu, a postoje dokazi i da je naprednjačka paravojska u julu prošle godine, tokom antirežimskih protesta, demolirala Gradsku kuću u Novom Sadu. Policija je mirno posmatrala ovaj incident, što jasno govori da imaju uhodanu komunikaciju. Dokaze potkrepljuje i činjenica da niko od napadača na Gradsku kuću nikada nije uhapšen iako je ceo prostor pokriven bezbrojnim kamerama.

Novosadsku priču ne pričamo jer je Novi Sad izuzetak. Naprotiv, može se reći da – uz određene specifičnosti – naprednjačka vlast i njeno paravojno krilo po ovoj modli funkcionišu u celoj zemlji. Paravojska služi za prljave poslove, a zauzvrat biva nagrađivana novcem građana, zaposlenjem, ali i “dozvolom” da bez sankcija obavlja razne protivzakonite aktivnosti. Zle glasine tvrde da u novosadskoj policiji postoji spisak ovih “aktivista”, koji se imaju ne dirati. Osim toga, neretko poseduju i nekakve službene legitimacije.

Veruje se da je naprednjačka paravojska ponekad i ponegde jača od “obične” partijske infrastrukture, te da se važne odluke gde se vrti veliki novac, donose isključivo uz učešće paravojnih “generala”. Sa druge strane, ove dve strukture su međusobno slepljene i isprepletene, kao i bezbednosne strukture sa njima.

NEMA IZNENAĐENJA

Sve ovo što se danas dešava nije veliko iznenađenje i svako ko je iole upućen u karakteristike SNS-a i Aleksandra Vučića mogao je to, manje-više, još odavno predvideti. Srpska radikalna stranka, iz koje je nastao SNS, oduvek je imala blisku saradnju sa kriminalnim klanovima i grupacijama, što nije ni prikrivala. Osim toga, današnji čelnici Srbije imaju i iskustva u organizovanju paravojnih formacija tokom devedesetih. Oni koji su ratovali devedesetih, sejali strah u regionu, ubijali i pljačkali, isti su ljudski štof kao ovi današnji stranački soldati koji se koriste za unutrašnju upotrebu. Spoj iskustva i nikad osujećene bahatosti. Na kraju, SNS je na vlast došao obećavajući da će osloboditi 10.000 ljudi iz zatvora, a u zatvorima je odneo i najubedljiviju pobedu.

Dugo je građanima Srbije, čak i onim kritički nastrojenim i obaveštenim, posle 2012. trebalo da shvate sa čim imaju posla. Iako je opozicija, pre svega Demokratska stranka, upozoravala na dobro organizovanu naprednjačku paravojsku koja proganja njene aktiviste, njene reči nisu uzimane zaozbiljno. Na konferenciji za novinare 2016, nakon napada na troje poslanika ove stranke (Natašu Vučković, Balšu Božovića i Dragana Šutanovca), tadašnji predsednik DS-a Bojan Pajtić je izneo podatak da je u četiri godine vladavine naprednjaka zabeleženo čak 97 napada na demokrate. Javnost nije naročito reagovala na ove tvrdnje, valjda smatrajući da je u pitanju međustranačko prepucavanje. A zapravo je u pitanju bila akcija ubijanja opozicionog delovanja, pogotovo na lokalu.

Javnost, a i međunarodna zajednica, nisu bile zainteresovane ni kada je na praktično prvim izborima za naprednjačka vakta, ponovljenim pokrajinskim u Srbobranu marta 2013, prikazan sav onaj izborni arsenal koji će SNS samo unapređivati sledećih godina: opasni ćelavci u skupim džipovima seju strah, fizički se obračunavaju sa opozicionim aktivistima, ucenjuju birače i članove izbornih komisija. To je bilo u ono vreme kada su mnogi verovali da su naprednjaci doživeli katarzu i da nas nezadrživo vode u Evropsku uniju.

U oktobru iste godine naprednjački su paravojnici kidnapovali i pretukli vrbaškog demokratu Danila Babića. Vest je doprla do medija, ali se zaboravila koliko sutradan. Opet su mnogi verovali da je u pitanju međustranačko zamešateljstvo. Posle je nekadašnji funkcioner SNS-a Vladimir Cvijan, koji je ovaj svet napustio pod čudnim okolnostima, ustvrdio da je ova vest tačna i da se stidi svoje stranke zbog toga.

Potom je u decembru na vanrednim lokalnim izborima u Mionici usledila nova akcija džip-delatnika pristiglih iz Beograda, u saradnji sa lokalnim probisvetima. Predsednik mioničkih demokrata i kandidat za predsednika opštine Milan Gavrilović pretučen je u selu Nanomir zadobivši teške povrede glave. Vođa lokalnih naprednjaka je tada rekao da je Gavrilović pretučen jer je navodno kupovao glasove, a da su ga prebili “neki aktivisti”, za koje on ne zna ko su. I predstavnici lokalne koalicije SPS–JS su tvrdili da su “aktivisti” SNS-a napadali njihove članove.

PARAVOJNI VELJA NEVOLJA

Slične vesti su dolazile i iz drugih mesta. Bojan Pajtić je nedavno razotkrio da je kriminalna grupa Velje Nevolje bila zadužena za “izborni inženjering” u Vladimircima u avgustu 2016. Ona je sprečila da novoizabrani nenaprednjački predsednik opštine i predsednik parlamenta preuzmu dužnost u ovom malom mačvanskom mestu. O ulozi Velje Nevolje i njegove ekipe u nasilnom preuzimanju vlasti u Vladimircima ove godine je svedočio i Janko Đurić, nekadašnji prvi čovek ovog grada.

I drugi svedoci govore o tome da je Belivuk bio važan deo stranačke paravojske. Bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović tvrdi da je Belivuk, neprikriveno, na prethodnim lokalnim izborima u Šapcu učestvovao u izbornom procesu, na birače vršio pritisak ili kupovao glasove. Sve ovo je opisano u 50 krivičnih prijava i 18 ustavnih žalbi koje je Zelenovićeva stranka podnela nakon izbora. Bivši gradonačelnik Inđije Goran Ješić je takođe podsetio da je Belivuk bio i u Inđiji za vreme lokalnih izbora. Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić se seća lokalnih izbora u Lučanima, koje su pratile brojne nepravilnosti i na kojima su pojedini opozicioni aktivisti bili uhapšeni, a na kojima je “sudelovao i Belivuk”. Pored njega, tada je u Lučanima boravila i Dijana Hrkalović, koja će uskoro pred sudom odgovarati upravo zbog navodne saradnje sa Belivukovim klanom.

Marinika Tepić iz SSP-a u javnosti je pokazivala fotografije na kojima se vidi da Vučića u Novom Pazaru obezbeđuju isti Belivukovi ljudi koji su napadali novinare na predsedničkoj inauguraciji 2017. godine u Beogradu. U Šapcu je grupa stranačkih paramilitaraca 2018. godine pokušala da spreči skup opozicionih političkih partija koje su dogovarale formiranje Saveza za Srbiju, uz provokacije i zastrašivanje učesnika prateće tribine.

foto: marko zamurović

SENZIBILISANJE JAVNOSTI

Potpredsednik SSP-a Borko Stefanović i dvojica njegovih saradnika surovo su napadnuti u Kruševcu, novembra 2018. Stefanović je zadobio tešku povredu glave, a njegovom stranačkom kolegi su izbijeni zubi. Na njih su nasrnula tri lokalna kriminalca za koje se tvrdi da zauzimaju važno mesto u stranačkoj paravojsci i da su povezani sa kosovskim “biznismenima” Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem. Napadači su kasnije uhapšeni i osuđeni na minimalne zatvorske kazne. Ovaj incident je bio kap koja je prelila čašu, i prouzrokovao je velike građanske proteste pod motom “Stop krvavim košuljama” koji su se pretvorili u dugotrajne demonstracije naziva “1 od 5 miliona”.

Naprednjačka paravojska organizovala je i one “čuvene” bakljade tokom korona policijskog časa u proleće prošle godine. Bio je to odgovor na proteste građana, koji su uveče, po zatvaranju u stanove, na terasama lupali u šerpe i zviždali protestujući “protiv diktature”. Da bi pokazali svoju snagu i zastrašili bundžije, naprednjaci su poslali te ljude na krovove zgrada gde su ovi palili baklje i puštali preko zvučnika gromoglasne uzvike “Đilase lopove!”, i tome slično. Iako je Vučić tvrdio da SNS nema ništa s tim, i da iza toga stoji nekakva nevladina organizacija, postoji bezbroj dokaza da je za ovo angažovana stranačka paravojska. Interesantno je da je novosadska policija, na pitanje zašto ništa ne preduzme protiv bakljada, rekla da su imali dozvole za kretanje za vreme policijskog časa.

Još je sveže sećanje i na demonstracije u julu prošle godine u Beogradu, kada su stranački soldati imali pune ruke posla. Ili su se ubacili u sam protest i praktično ga preuzeli, izazivajući nasilje i policijsku reakciju ili su u grupama išli i prebijali građane.

I tako dalje, sve do bagera i čekića u Šapcu, batinaša koji pred kamerama izlaze iz službenih automobila, incidenata u Novom Sadu, i svega onoga čega ćemo se tek nagledati.

Sigurno je da naprednjaci od svoje paravojske neće odustati. Odnosno, čak i da im to nekim čudom padne na pamet, pitanje je da li bi to mogli da urade. Naime, ti ljudi nisu vezani za naprednjake nikakvim uverenjima i ideologijama, kao što je to slučaj sa nekim partijskim vojskama u istoriji, već pukim interesom. S njima će se tek namučiti oni koji posle naprednjaka dođu na vlast. Ako se to ikada desi, naravno.