Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
Ohrabreni masovnom podrškom građana širom Srbije proteklih dana, aktivisti nastavljaju otpor pod sloganom “Znamo da ne damo”. Pored povlačenja izmena zakona o eksproprijaciji i referendumu, više stotina njih je 29. novembra zahtevalo ispred Skupštine grada Loznice da se povuče prostorni plan grada, kojim je predviđena izgradnja rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, i da se zakaže ponovno razmatranje tog plana
“Značajan broj građana je pokazao veliku rešenost da bude i fizički ugrožen da bi se izborio za svoje ciljeve. Ljudi su spremni da zaborave čak i na okolnost da ih neko svakodnevno brutalno pljačka, što smo videli u prethodnih devet godina, ali nisu spremni na to da ih neko svakodnevno truje”
Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva
Jelica Zupanc: Zagreb–Beograd via Sarajevo; režija Gorčin Stojanović; Jugoslovensko dramsko pozorište
Samo ove godine je više od 25.000 migranata iz Francuske preko Lamanša prebeglo u Britaniju. Ta 40 kilometara duga deonica po uglavnom uzburkanom moru je veoma rizična. Nedavno se saznalo da se pritom 27 ljudi udavilo, što je dovelo do eskalacije posle Bregzita i inače loših odnosa između dve države
Miljenko Jergović: Imenik lijepih vještina II. Eseji, kronike, članci Fraktura, Zaprešić 2020.
Predsednik Rusije Vladimir Putin raspad SSSR nazvao je “najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka” čiji se potresi osećaju i danas. Spuštanju sovjetske crvene zastave na Kremlju i dizanju ruske trobojke prethodio je čitav niz istorijskih poteza čija retroaktivna analiza pokazuje da deo sovjetske elite nije bio toliko nepripremljen za reforme koje su usledile, kao što se to na prvi mah činilo
Američki kongres je još 2005. godine zahtevao da NASA napravi katalog svih objekata koji se kreću u blizini Zemlje a čiji prečnik prelazi 140 metara, i da zatim sistematski radi na njihovom praćenju. Dobra vest je da nijedan do sada otkriveni asteroid ove veličine nije pretnja za Zemlju, bar u narednih nekoliko stotina godina. Loše je to što NASA veruje da je do sada otkriveno svega 40 odsto ovakvih objekata
“Ovim se dokazuje da u našoj zemlji, kojoj sam ja dosta radila i uradila, za mene samo po nazivu moja otadžbina, šteti me i eksploatiše ravnih 16 godina, dakle, u njoj mogu da žive samo ulizice, poltroni, nepošteni”, napisala je Nadežda Petrović pre više od jednog veka
Piran i Portorož, i priče o Draganu Sakanu, gradonačelniku iz Gane, Tintoretovom trgu, o potencijalnoj saradnji, ribarskim brodicama sa crnim zastavama, i o hotelima srpske MK grupe
Nemačka će, čini se, do februara uvesti obaveznu vakcinaciju za sve. Za to se založio i budući kancelar Olaf Šolc. Meru podržava ubedljiva većina, ali će sigurno izazvati proteste, a možda i svađu u novoj koaliciji
Organizacija Kreni-Promeni navodi da je Zakon o referendumu donet neposredno pre raspisivanje referenduma, “što je protivno međunarodnim standardima”, te da je urađen bez adekvatne javne rasprave sa ciljem da vlast suštinski omogući nametanje bilo koje odluke i rasprodaje zemlje
Ekološkim pokretima je tokom proteklih desetak dana pošlo za rukom ono što opozicione partije nikako ne uspevaju – da masovno motivišu građana da izađu na proteste. Tokom proteklog vikenda varijacije na temu životne sredine bile su povod protesnih šetnji i blokada puteva Širom Srbije. Razlikuju se organizatori i neposredni povodi
Novost nakon batinanja ekoloških aktivista u Šapcu je da je sada obelodanjena i javna veza između huligana i vlasti. Ako se to do sada negiralo, sada je otvoreno
Sada je pitanje dokle su ekološki aktivisti spremni da idu i, ako se ne povuku, da li će imati masovniju podršku građana. Jer, ako odustanu od najavljene blokade naredne subote, izgubiće verodostojnost. A ako ponove akciju, morali bi da imaju daleko masovniju podršku građana nezadovoljnih ovom vlašću, pošto se ne može isključiti da će vlast primeniti državnu ili paradržvnu silu zarad „uspostavljanja reda i mira“. Na stolu je više opcija
Na ulici kapuljaši s motkama prebijaju građane, a pred krcatom Arenom predsednik Srbije pruža ruku istim tim isprebijanim građanima nazivajući ih „uništiteljima Srbije“
Autoritarnu vlast ništa ne ugrožava više kao organizovan građanski otpor. Ekološki aktivisti su pokazali da mogu da organizuju blokadu u čitavoj zemlji i mobilišu dovoljan broj ljudi da izađu na proteste.
Kako predlog najnovijih mera koje bi mogle da povećaju broj stanovnika naše države objašnjava ministar Ratko Dmitrović, kako nauka, a kako građani, i zašto, navodno, ljudi s više dece više vole decu od onih koji imaju samo jedno dete
Odluka dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci povlačenja Zdravka Ponoša iz rukovodstva Narodne stranke.
Nije istina da prevodilac "zdušno prigrljava praksu političkog govora", ali je istina da naša autorka ima muke sa rečima. Ona zna jezik, ali se teško izražava
Najnoviji film Srđana Dragojevića prilično otvoreno i hrabro stupa na tle savremenog evropskog arthaus/umetničkog filma, a da pritom pruža nešto drastično drugačije u odnosu na ono što bismo mogli da detektujemo kao preovlađujući izraz, oličen ponajpre u tom tvrdoglavom spoju naglašenog verizma, naturalizma koji je neretko tek prikriveni strah od nepregleda razmahane mašte, i stilema takozvanovog sporog filma
"Kako vreme prolazi, sve se teže odvajam od utiska da je društvo, ovo naše, ali i ono šire, evropsko ili svetsko, u stanju potištenosti ili čak manične depresije. A to nipošto nije zdrava atmosfera za socijalizaciju"
