Do’vatili se malo i veliko, harmonika usitnila, sve poskočilo, Šajkača na glavi/ ja sam Srbin pravi, sve se raspremilo, sve se raspomamilo, samo TEVE Žika sa Nadimkom dostojanstven, baš kako tradicija i običaji nalažu
Granice su odličan primer da ono što je realno u Evropi praktično ne postoji, ali i da ujedno treba poštovati mnogo šta što se prostim okom baš i ne vidi. U tom pogledu su Srbija i Crna Gora definitivno evropska država, što je dokazalo i naše malo, 4000 kilometara dugo kružno putovanje od Beograda preko Ljubljane, Strazbura, Pariza, Haga (Ševeningena), Amsterdama i nazad, preko Luksemburga i Salcburga
Džinovska dimna pečurka, prečnika blizu četiri kilometra, nadvila se na samo tridesetak kilometara od granice Severne Koreje sa Kinom. Od eksplozije su poskočili i svi u Vašingtonu, u samom finišu trke za predsednika SAD, pa severnokorejski diktator može da uživa u saznanju da iz svog hermetičnog kraljevstva potezom prsta uspeva da utiče na predizbornu kampanju u Americi
Prvi put od raspada zajedničke države došlo je do institucionalnog povezivanja dva grada u kulturi. Da li ljubljanska scena još uvek nešto znači Beogradu
Budući da je istrajavanje na starom konceptu postalo prevaziđeno, ova tradicionalna manifestacija pozvala je i inostrane umetnike, postajući deo evropske scene
Psihoanaliza je u Srbiji, čak i za većinu stručnjaka, poprilično maglovit pojam. Kao što nemamo političku kulturu dijaloga tako, nažalost, nemamo ni vredniju naučnu kulturu dijaloga
Eden je višestruko značajan za našu sredinu: pored toga što označava povratak jednog od najvećih evropskih pozorišnih umetnika u njegov izvorni kulturni „krug" (kanjiški, vojvođanski, panonski), on ukazuje i na mogućnost da Bitef teatar konačno počne, putem osmišljenih i relevantnih koprodukcija, da presađuje u našu konzervativnu pozorišnu sredinu onu teatarsku poetiku s kojom nas je Bitef festival već decenijama upoznavao
Aleksandar Lazarević, predsednik Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije povodom izveštaja Radio-difuzne agencije ("Danas")
Akcionari aranđelovačke fabrike mineralne vode najzad znaju koliko novca mogu dobiti za svoje akcije. To je prednost finansijskog tržišta. U međuvremenu, država se umešala i pozvala ih da sa njom udruže akcije i traže više novca i više socijale. To je mana propalog socijalizma i populizma. Na jednoj strani su čiste pare, na drugoj čiste iluzije, pa ko voli nek' izvoli
Ministar prosvete dr Ljiljana Čolić izbacuje iz izborne nastave i predmet Od igračke do računara: "Iz zdravstvenih razloga nije dobro da se deca od sedam godina života zrače putem računara"
Koliko god se zvaničnici ovih dana kleli u "tradicionalnu međunacionalnu harmoniju u Vojvodini", činjenica je da nepoverenje i netrpeljivost između (nekih) Srba i (nekih) predstavnika nacionalnih manjina traju godinama. "Netrpeljivost je rezultat dugogodišnje državne politike, ratova na prostoru bivše SFRJ, ali i socijalne krize. Gubitnici reformi prilično su pogodno tlo za stvaranje nacionalne netrpeljivosti", kaže za "Vreme" vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec
Suđenje "pančevačkoj grupi" u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu pokazuje da devojke iz Srbije takođe završavaju u jezivom lancu trgovaca ljudima
Bura koju je prošli broj "Vremena" izazvao postavila je više pitanja nego što je dala odgovora. Neki se češu tamo gde ih ne svrbi; neki su se samo uvredili, bez dalje argumentacije; a neki se ponašaju po sopstvenim navikama iz realnog socijalizma. Niko pritom ne demantuje da je do spornog događaja zaista došlo; niko se nije ponudio da javnosti Srbije objasni šta se, kako i zašto desilo; svi su naglo zaboravili predistoriju te tužne priče, mada ta predistorija traje nekoliko meseci
Prvu nedelju rada kao nametnutni branilac Stiven Kej je okončao sa tri inicijative: odlučio je da se obrati žalbenom veću Suda koje će u kratkom roku morati da preispita odluku o imenovanju Keja za Miloševićevog branioca (sledeći volju optuženog, žalio se protiv sopstvenog imenovanja), zatim je zbog nedostatka svedoka tražio privremenu suspenziju suđenja i, na kraju, zahtevao da se još jednom preispita zdravstveno stanje bivšeg predsednika SRJ i ustanovi da li je sposoban da se sam brani
Ovaj novopazarski slučaj olakšao nam je da razumemo i najnoviji vojvođanski problem, to jest uverio nas je da su mađarske žalbe i optužbe zbilja preterane. Ali, problem je krupniji i svakako se tiče cele Srbije
Mada fotografije govore o gradu na Seni, u prvom planu su ljudi; tako je Pariz postao ogromna pozornica za mnoštvo svakodnevnih, životnih vinjeta
"Uštedeo sam nešto para, kupio kameru i počeo da tu po komšiluku snimuckam pomalo moje Dijančerose. Prvo sam hteo da uslikam samo njih u njihovim čudnim vozilima, pa sam onda hteo da snimim i kako nastaje to vozilo, zato smo kupili staru "dijanu" za sto evra, rasturili je i, malo pomalo, nastao je film od 45 minuta..."
Nikola Marjanović, direktor Direkcije za vode povodom velike naftne mrlje koja se pojavila na Savi kod Brankovog mosta ("Blic")
Uprkos više nego brojnim "greškama" zbog kojih umiru zdrave bebe i porodilje, zbog kojih se u utrobama zaboravljaju gaze i žice, zbog kojih se ponekad gube zdrave noge i testisi, ovdašnji lekari zadržali su poziciju nedodirljivih. Zaštićeni pravnim začkoljicama, međusobnom solidarnošću i činjenicom da malo ko želi da im se zamera, uspeli su da (za razliku od svojih svetskih kolega, koji takođe često greše) nikada zapravo ne plate za grešku koju su načinili
"Кad vlasnici pojedinci nemaju svojih prava, nameće se utisak da država ima sva prava. Otuda ta poplava poziva da država odredi ovo ili ono, "usmerava" privatizaciju ili reprivatizaciju itd. Tako ne može da se radi ni u tržišnom ni u demokratskom društvu"
Preko razglasa, završno, pustiše Srbijo naša bajko, na binu pustiše Bogoljub decu, Milanka pri’vati Bogoljuba, ovaj viknu, Pevajte Srbi, doviknu spikeru, ima dete pesmu, javi se jedno od Bogoljub dece, Čika Bogi, molim te pobedi / da više ne živimo u bedi...
U svom advokatskom debiju u "slučaju Milošević" Stiven Kej se, iako očito nedovoljno spreman i prvi put suočen s nekim dokumentima, trudio da što profesionalnije obavi prilično neprijatan posao. Pred sobom je imao klijenta koji ga prezire, sudije koje su ga gurnule u taj posao da bi spasle proces, a zatim nekoliko puta kritikovale da sve to može i bolje, i svedoka sa kojim nije bilo lako izaći na kraj. Iza sebe je imao i teret sopstvenih izjava o profesionalnoj neprihvatljivosti odbrane onoga koji se tome protivi
Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati počnu da se vade da kako će, eto, "najvažnije i ključne dokaze" izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomažu ni prateći skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda
