"Ove godine imamo generaciju dece koja je završila prvi razred, a u našem vrtiću su radila po NTC sistemu. Rezultati su fenomenalni. Ta deca su u školu stigla potpuno opismenjena: čitaju, pišu, i ćirilicu i latinicu. Bez ikakvih napora i bez ikakvog teranja. Jednostavno, oni sami su želeli to da nauče. Isto važi i za matematiku"
"Cilj muzejskih edukativnih programa je korišćenje muzejskih zbirki kao nastavnog sredstva. Frontalna nastava gubi svoje primarne pozicije već godinama u Evropi i u svetu. A po čemu to znamo? Po tome što deca beže iz škole. Ne beže zbog loših ocena, već zbog dosadnih modela nastave, dosadnih metodoloških principa", ukazuje Vesna Milić, kustos Muzeja savremene umetnosti
"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."
Prema procenama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, samo prvom linijom metroa moglo bi da se preveze 35.000 ljudi u vršnom satu ("u špicu"), a tokom jedne godine oko 105 miliona ljudi. Usvajanje informacije o projektu "Beogradski metro" je, prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, jedna od ključnih odluka gradskog parlamenta
Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" je uspelo da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom"
Ona je moćna, nezamislivo plodna i širi se ogromnom brzinom. Njena "deca" bez problema preleću više stotina kilometara, mogu da čekaju povoljne uslove i do nekoliko decenija da bi nastavili svoju lozu i osvojili još neko parče zemljišta. Zbog ovakvog potomstva ona je praktično neuništiva – besmrtna zapravo, od grčkog άμβροτος (besmrtan). Najzad, ona je razlog što oko 15 odsto građana Srbije svake godine sa zebnjom iščekuje kraj leta, jer znaju da joj ne mogu pobeći – njoj i njenoj "deci", koja donose otečene kapke, svrab na koži, u grlu, nosu i ušima, te svakodnevno učestalo kijanje, umor i iscrpljenost
"Rekordna posećenost je bila oko 2500 kupača, što je kapacitet kupališta. Interesovanje je bilo toliko da smo morali da zaustavimo prodaju karata u toku dana. To se desilo nekoliko puta u mesecu kada su bili enormno vrući dani", kaže upravnik renoviranog bazena "Olimp"
Radislava Dada Vujasinović (30 godina), mlada novinarka "Duge", stradala je nasilnom smrću između 7. i 8. aprila 1994. Od tada traju sporenja i prebacivanja u javnosti: je li se ubila sama, kako tvrde vlasti, ili ju je neko ubio, kako veruju porodica i neki drugi ljudi. Slučaj je zahvalan za senzacionalistički pristup: lepa mlada cura, povezana sa raznima preko svojih tekstova i putovanja po raznim bojištima, traumatizovana zbog svega toga, možda u posedu delikatnih informacija... Tu se povremeno, u ciklusima, pojavljuju razni likovi koji "znaju" nešto, zaključno sa ovim Draganom Paravinjom (ni tu nije kraj), ali od toga do sada ništa
Dvojica nemačkih studenata oduševljeno mi prepričavaju događaj iz Beograda. "Vozili smo se autobusom i bila je gužva. Hteli smo da probušimo karte za prevoz, ali nikako nismo mogli da dođemo do automata. A onda je čovek do nas dao naše karte drugom čoveku, ovaj trećem koji ih je potom ‘otkucao’. To je bilo neverovatno ljubazno." Dok slušam, ne mogu da se otmem utisku da u tome nema ama baš ničeg neverovatnog, već se radi o uobičajenom gestu. Ili je i to ipak stvar mentaliteta
Građenje Gazele, Brankovog mosta, novosadskog mosta Sloboda, avalskog TV tornja, HE "Bajina Bašta", "Đerdapa", obrenovačke termoelektrane, RHK "Trepča Zvečan"; šta je Dženeralelektrik tražio na Kosovu i kako su sa kapije fabrike "Goša" u Smederevskoj Palanci skinuli četiri plava slova
