Događaj
Prolećni festival zdravlja
Navigator
Pasvord ili posao
Novogovor
Oligarhija
Građаnski rat u Siriji
Život posle Homsa
Desetine hiljada ljudi pobeglo je od građanskog rata u Siriji u susedni Liban. Njihove priče govore o krvavom sukobu, koji, čini se, može da se okonča samo potpunim porazom jedne strane. Čuje se priča o pravdi i nepravdi koja počiva na iskonskom sukobu šiita i sunita koji se sa novim žarom širi čitavim regionom
Spor oko spomenika devedesetim
Pomen neznanim žrtvama, borcima i otadžbini
Vasiljević: "Spomenik će biti mesto okupljanja onih koji poštuju žrtve pale za slobodu otadžbine i srpskog naroda u poslednjim ratovima"; Tomić: "Učesnicima u ratu nudi se spomenik koji treba da im nadomesti gubitke za sudelovanje u jednom projektu koji je uništio živote svojih građana, a koji je od početka bio osuđen na propast"
Izjava nedelje
»PUPS je sada u maloj koaliciji u kojoj smo bili i ranije, ali ovo je uvertira pred operu. Opera će biti tek po završetku izbora.«
Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a, o učešću svoje partije u sledećoj vladi (B92)
TV manijak
Neplaćen termin
Trupni portret
Sve domaćin do domaćina
Ova kampanja je tako dobra stvar da bi trebalo poraditi, uneti u ustav, da izbora bude bar jednom godišnje. Koliko sutra bili bi’ u Evropi, na sve strane bi bilo posla oko izbora, svakome bi dop’o neki bingo. A što se tiče pobednika, i ako ne budu svi na vlasti, ko kod domaćina Palme, i Manje i Veće zlo će biti sito, i na broju
Zoom
Čekajući maj – Na izbornom tržištu prodaje se vrlo specifična roba – nada da će biti bolje i prezenteri nade rastrčali su se ovih dana od kuće do kuće, s posebnim akcentom na Kragujevac
Bez obzira na to šta će se događati do kraja izbornog procesa, mora se reći da su ovi izbori nekako dosadni i na njih se, barem u ovoj fazi, više "pale" političari nego građani. Njima, političarima, karijere i životni standard zavise od uspeha ili neuspeha, a građaninu nije baš jasno šta dobija ako pobede prvi ili drugi
Srpska pravoslavna crkva
Kad vladike vladaju
Episkopi SPC-a imaju ogromnu nadležnost u upravljanju svojim eparhijama. Tu slobodu u delovanju mogu lako da zloupotrebe. Čini se da to pokazuju primeri vladike Filareta koji naplaćuje svojim sveštenicima izlazak iz Eparhije, vladike Jefrema koji zabranjuje popadijama da rade ili vladike Vasilija Kačavende koji naplaćuje osvećenje crkava u svojoj eparhiji
Matine u bioskopu Vojvodina
"O kaubojima, Indijancima, Srbima i Albancima"; VREME 1106
Ličnost iz vesti – Arno Danžan (broj 1107)
Bivši špijun u evropskoj odbrani
Biznismen Ratko Knežević tvrdi da je francuski obaveštajac Arno Danžan "omiljeni" prijatelj Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Navodno je upravo on omogućio Subotiću da se uprkos poternici Interpola nesmetano kreće Francuskom, organizovao susret Đukanovića i predsednika Francuske Nikole Sarkozija, svesrdno pomogao da Tomislav Nikolić rasturi Srpsku radikalnu stranku i sve vreme održavao prisne kontakte i sa Čedomirom Jovanovićem i Bebom Popovićem, kao i sa Hašimom Tačijem. Ako je suditi po Kneževićevim iskazima, Danžan je u raznoraznim političkim i kriminalnim peripetijama na Balkanu odigrao ključnu, gotovo mitsku ulogu
Skandal pravosudnih bahanalija
Ogoljena istina
Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva
Intervju – Čet Voker, brodvejski reditelj, koreograf i scenarista
Inspiracija za promene
"Smatram da je povezivanje bilo koje grupe ljudi u ime umetnosti dobro. Niko nije sopstvenik umetnosti. Niko ne poseduje muzičko pozorište, niko ne poseduje ples. Svako ima svoju interpretaciju šta je to"
Roman – Džon le Kare, Izdajnik po našem ukusu
Iz Rusije s nemirom
Ne eksperimentišući suviše, ali i ne vodeći radnju jednoznačno hronološki, uz filmske promene perspektive i zanimljive digresije, Le Kare je još jedanput pokazao da je odavno nadrastao zabran žanra i da njegovi romani pripadaju pravoj (umetničkoj) književnosti
Moj muški život
Pantalone
Mene su 1962. iz gimnazije oterali kući da skinem moje prve Lee farmerke, na koje sam bio tako ponosan, jer da se tako u školu ne dolazi. Nije pomoglo. Farmerke su nas preplavile
Intervju – Prof. dr Vladica Cvetković, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta
Začarani krug akademskog holesterola
Kada neka ozbiljna pitanja u vezi sa prirodom dođu na dnevni red, shvatićemo da su nam bili potrebni ljudi koji se razumeju u prirodu, a ne samo menadžeri. Ovde se školuju menadžeri da bi sutra upravljali sistemima koje ne poznaju. Ako nastavimo s tim trendom, odroniće nam se put ka održivom razvoju, a puteve, kao što znamo, ne popravljaju menadžeri, već inženjeri
Intervju – dr Dušan Kecmanović, psihijatar
Prodaja svetih knjiga
"Psihijatri su i do sada pružali pomoć osobama koje su pokazivale simptome zavisnog ponašanja, ali nisu mogle da naplate svoje usluge. Naime, osiguravajuća društva priznaju samo one poremećaje koji se nalaze u zvaničnoj klasifikaciji"
Beograd
Uspon i pad Čumićevog sokačeta
Da je sreće, Čumićevo sokače bilo bi beogradski Soho, mesto puno života i svirke u centru grada, u koji i stanovnici i stranci svraćaju da se opuste i uživaju. Ovako, Čumić je simbol onoga kroz šta su prošli i Srbija i Beograd, od turbomode i vladavine "kontroverznih biznismena", do pada u blato, nekakvog oporavka koji se završava u rezignaciji i strahu od budućnosti
Vreme Beograda – Javni prevoz
BusPlus, dva meseca posle
Na najprometnijim stanicama javnog prevoza pušteno je u rad prvih deset displejeva koji putnicima pružaju informacije o udaljenosti vozila gradskog prevoza
Struja naša nasušna
Dug duguje dužnik
Elektroprivredi Srbije potrošači duguju oko 82 milijarde dinara za isporučenu električnu energiju, najveća dugovanja su na područjima koje snabdevaju Privredno društvo "Jugoistok", preko 26 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,5 dok su dugovanja potrošača prema privrednom društvu "Centar" malo veća od 15 milijardi dinara, s tim da su na jugu i istoku Srbije dugovi domaćinstava 30 odsto veći od dugova pravnih lica – industrije, komunalnih, malih i srednjih preduzeća, škola, vrtića, bolnica..., u centralnoj Srbiji 44 odsto, dok u Beogradu pravna lica duguju 20 odsto više nego domaćinstva