»Tišina!« u Pančevu neće proći

Iznenađenje više ne predstavlja kada Aleksandar Vučić naredi: „Borimo se protiv korupcije, do kraja!“ To je, šta god mislili o političkoj prošlosti prvog potpredsednika Vlade, sada mejnstrim.

Ali, šta ćemo s očitim bahaćenjem članova stranke koju predvodi, pogotovo u vanbeogradskim naseljima, kao što je Pančevo? U gradu nadomak prestonice je, dok prošle nedelje lokalni list „Pančevac“ nije rešio da pređe u akciju, bilo najnormalnije da se bilo koji naprednjak pozove na braću Vučić i da potom organizuje rad u javnim preduzećima, donošenje odgovarajućih odluka odbornika u gradskoj skupštini, uređivačke kolegijume medija. Doduše, samo elektronskih, Radija i Televizije Pančevo, jer su oni na budžetu grada, dok je tiražni nezavisni „Pančevac“, kao borac na tržištu koji je preživeo nebuloznu prodaju pa je vraćen pod kapu Agencije za privatizaciju, već 15 godina bez dotacija Grada, Pokrajine i Republike, ponovo kazao glasno „ma, jok“.

Dejan Simeunović (SNS), poslovođa Zelene pijace, prvostepeno osuđen za ubistvo (apelacija je posle žalbi obeju strana naložila pokretanje novog postupka), organima gonjenja poznatiji kao Simke, tip kog ukrašavaju svi atributi „bizmismena“ iz devedesetih – „razbarušen“ je, opak i kada treba robustno navalentan – našao je slabu kariku. Ona je personifikovana u Aleksandru Vučkoviću, privremenom zastupniku državnog kapitala „Pančevca“, čoveku koji je tražio kartu iz četvrte-pete u petu-šestu partiju u političkoj „karijeri“. Obaška to što je Vučković zaradio krivičnu prijavu jer je zbog nesavesnog poslovanja kao jednoipogodišnji direktor „Pančevca“ oštetio firmu za 3,2 miliona dinara.

Pao je pakleni plan: Vučković će moći da zameni dojučerašnju knjižicu DS-a sada profitabilnijom naprednjačkom, ako sredi da aktuelni menadžment i uredništvo „Pančevca“ ustupe mesto podobnijima. To je imao uraditi tako što će zakazati vanrednu sednicu Skupštine akcionara, na kojoj je on mali bog: drži 79,8 odsto akcija u dva prsta. Dnevni red prozaičan – smeniti bord direktora i odmah posle toga glavnog i odgovornog urednika. Od ideje do njene realizacije jedan dopis. Napisan i vučkovićevski potpisan 1. aprila.

Svako bi na prvu loptu zaključio da je time Vučković oprao demokratsku prošlost i zaradio naprednjačku budućnost. Ali, „banditi iz devedesetih“ nisu računali s „lajavim“ novinarima, s reakcijama pančevačke javnosti, domaćih medija, OEBS-a, kolegijalnim posetama novinarskih udruženja, ovim tekstom… Ta zakazana Skupština akcionara će biti održana ako nastupi tišina, a potom će, pre ulaska u proceduru novog zakona o javnom informisanju koji isključuje mogućnost udela države u kapitalu medija, 144 godine matori „Pančevac“ kupiti isti, stranački kompaktan orkestar. Mislim, banda.

Podignimo glas!