Intervju – Rolf Jensen, direktor danskog Instituta za studije futurologije iz Kopenhagena

Srpski lideri da potpišu ugovor sa budućnošću

"U Srbiji san većine ljudi su veće plate i poslovi. U bogatim zemljama ljudi čekaju sledeći san – onaj koji ide dalje od materijalnog bogatstva. Srpski san je materijalan. Zato ljudi treba da budu ubeđeni i veruju da je moguće – da će budućnost biti bolja od sadašnjosti. To je suštinska uloga vlade upravo sada: da ponudi nadu i pokaže da privreda ide u dobrom pravcu"

Intervju – Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku u BRITISH AMERICAN TOBACCO South-East Europe d.o.o.

Za deset godina uplatili smo 950 miliona evra u srpski budžet

"Iako postoje brojne predrasude i zablude, Srbija je, zapravo, u najvećem delu regulative koja se tiče duvanske industrije već usaglašena sa aktuelnim pravnim okvirom Unije. U nekim oblastima, kao što je oglašavanje duvanskih proizvoda, ovde je regulativa čak i stroža nego što je to praksa u mnogim zemljama članicama EU"

Grčka – Početak kraja neonacističke Zlatne zore

Zločini i kazna atinskog firera

Ubistvo grčkog muzičara, pesnika i levičara Pavla Fisasa izazvalo je lavinu, koja je dovela do masovnog hapšenja rukovodstva, poslanika, članova i saradnika neonacističke partije Zlatna zora. Pitanje je, međutim, šta su grčke vlasti do sada čekale

Lisica i ždral

Kukovo leto

Možeš kao član biblioteke i sam da se u okv. sv. mogućnosti uzdižeš, još je bolje ako za ispit na fakultetu moraš pročitati kapitalna književna dela, predsedniku je Eshil izgleda još u svežem i lepom sećanju

Zoom

Kada će izbori – Ne idu jedno s drugim Vučićev proliberalni koncept pretumbacije Srbije naglavce i Dačićeva potreba da bude uz pedere a da ne bude peder

Vučiću kao jedini prirodan partner za ono što je naumio, uz nemalu pomoć prijatelja sa Zapada, ostaje Đilasov DS koji je spreman da proguta svaku žabu i istovremeno sposoban da pređe cenzus. To što sada rade Đilasu samo je pokazna vežba koliko on mora biti mali partner u "velikoj koaliciji"

Klimatske promene

Svet koji se otapa

Novi, peti IPCC izveštaj donosi seriju sumornih vesti. Više temperature, više vode, više nepogoda. Više siromaštva. I više prilika za pojedine kompanije

Policija i politika

Dani afera

Potpredsednik Vlade Srbije i koordinator svih službi bezbednosti Aleksandar Vučić je 19. septembra, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje stanje u policiji nakon niza afera otvorenih u medijima i smena visokih policijskih funkcionera, priznao da odnosi u policiji "jesu loši", ali da se radi na njihovom "ispravljanju". Poznavaoci prilika u policiji tvrde da su priče o optužbama policije i medijske kriminalizacije vrha policije vidljivi deo političkog sukoba i odmeravanja političke moći. Podsećamo na neke od afera u kojima su akteri policijski funkcioneri

Političko-policijski poslovi

Pad srpskog Eliota Nesa

Dobrovoljna predaja šefa Radne grupe za borbu protiv korupcije pred napadom tabloida otvorila je temu uticaja neformalnih krugova moći u većoj meri od toga da li u srpskoj policiji postoje ikakva koordinacija i upravljanje

Dokumenti

Mimo komandnog sistema

Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji "Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti": Nereformisani sektor bezbednosti i sam zahvaćen korupcijom, nedovršen i pravno neusaglašen sistem demokratske kontrole i kompromitovani kadrovi. Borba protiv korupcije, koja se, pre svega, preko medija, koje kontrolišu delovi ili cele službe bezbednosti, koristi za političke obračune i eliminaciju poslovne konkurencije

Parada ponosa 2013.

Država kao višestruki povratnik

Ako policija zaista ima saznanja o horor-planovima za sprečavanje Parade ponosa, logično je da zna i ko je te planove kovao, pa bi bio red da iste i privede pravdi. Makar radi odbrane sopstvene časti i ono malo dostojanstva države što je preostalo nakon tri uzastopne godine zabranjivanja Parade ponosa iz bezbednosnih razloga

 

Vodič kroz propise i pravila

Marta 2011. godine nije se znalo da li će Evropska komisija i zemlje članice Evropske unije u skorije vreme dati zeleno svetlo da Srbija započne pristupne pregovore sa EU. I pored toga vlade Nemačke i Srbije su se još tada dogovorile da pokrenu trogodišnji projekat koji bi pružao podršku Srbiji tokom pregovaračkog procesa. Taj projekat je sada u punom zamahu

Intervju – Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU

I elan i iskustvo i volja

Odnosi Srbije i Evropske unije dosegli su novi nivo. To više nije država izvan briselskih granica sa kojom Unija ima "najbolje moguće odnose", već zemlja viđena za punopravno članstvo. "Mi sada u Briselu nailazimo na drugačiji prijem", kaže šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević i dodaje da se i u srpskoj administraciji "oseća sasvim drugačija energija"

Lični stav

Diplomate i privreda

Uskoro bi trebalo da bude usvojen novi zakon o spoljnim poslovima. Glavna novina je da će kriterijum pri izboru i naimenovanju diplomata, uključujući i ambasadore, biti stručnost a ne politika

Lisica i ždral

Unizhennye i oskorblennye

Nije li svaki zanat zlatan, uključujući i vožnju kamiona i izvođenje muzike na licu mesta tj. na Ibarskoj magistrali?

Sport

Legat profesora Ivkovića

Sedmim mestom na Evropskom prvenstvu u košarci Srbija se direktno plasirala na Svetsko prvenstvo u Španiji sledeće godine. Cilj selektora Dušana Ivkovića i Košarkaškog saveza time je ispunjen. Međutim, Srbija više nema igrače ekstra klase koji su u stanju da svojim solo akcijama ili šutevima podignu tim i preokrenu utakmicu

Novogovor

Kamp

Navigator

Baksuzberi

Nuspojave

Revizor penzionog fonda

Kako samoovlašćeni merač postotka patriotizma u krvi "oduzima" nacionalnu penziju Bori Ćosiću

Jarak

Izjava nedelje

»Još samo ja treba da budem učesnik u ‘Farmi’?«

Ivica Dačić, premijer i ministar policije, na pitanje zbog čega se ne oglašava povodom napada na direktora policije (B92)

TV manijak

Cipelarenje

Izložba – Slike Voja Stanića

Mala astronomija slikarstva

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prošle sedmice otvorena je reprezentativna izložba velikog crnogorskog slikara Voja Stanića upriličena u čast njegovog devedesetog rođendana. Na izložbi je predstavljeno 47 Stanićevih slika u njegovom izboru, od kojih je veći deo nastao u prethodnih četvrt veka tokom kojih Stanić nije izlagao u Beogradu, uključujući i platna naslikana ove godine. Po slikarevoj želji u katalog izložbe uvršten je tekst Branka Kukića "Život je umetnost jer je umetnost život" objavljen u "Vremenu" br 1095/96, kao i tekst istog autora napisan povodom ove izložbe koji u ovom broju prenosimo. Izložba slika Voja Stanića trajaće naredna dva meseca i jedan je od najlepših kulturnih događaja koji su se ove godine desili u Beogradu

Odlomak iz Dnevnika Ričarda Bartona

Šarm zbog kog se sve oprašta

Predsednik je iznenađujuće sitan i nežan. Kratke ručice i noge, mala glava i lice. Nosi blago zatamnjene naočale pa nisam siguran za boju njegovih očiju. Ima prilično veliki trbuh, ali ostatak tela je mršav – nema krupnu pozadinu ni debela prsa, a noge su mu vitke. Hoda polako kratkim koracima. Kad sedi za stolom izgleda najopasnije

Istorija – Tito u dnevnicima Ričarda Bartona

Varljivo leto sedamdeset prve

Iako je od njegove smrti prošlo više od trideset godina, malo je istorijskih ličnosti koje drastično poput Tita polarizuju ovdašnju javnost. Nedavne vesti o bolesti Jovanke Broz vratile su i Maršalovu udovicu u centar pažnje. U tom kontekstu može biti zanimljiv pogled sa strane, i to ne bilo čiji. Krajem prošle godine u Americi su objavljeni Dnevnici Ričarda Bartona, u kojim slavni glumac piše, između ostalog, i u druženju sa Titom i Jovankom Broz

TV fenomen – Državni posao

Oaza u »pustinji realnog«

Šta je tajna uspeha serijala popularnog daleko izvan matičnog vojvođanskog prostora? Kreativnost i subverzivnost, naravno

Intervju – Srđan Koljević, scenarista i režiser

Branio sam Mladu Bosnu

"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."

Reagovanje

Đura ima tešku ruku

"Sponzorisati rupu bez dna"; VREME 1185