Na sajtu Crkvene opštine Oglađenovac, ka’no u letopisu, ubeležene reči vladike Nikolaja, da je Balkan iznad Istoka i Zapada. Ima tu i zavetnih poslanica, misli crkvenih velikodostojnika, i na kraju, ka’no najveća mis’o i poslanica i takoreći propoved protojereja – stavrofora Grozdana Gajića, paroha oglađenovačkog: Svet zna biti veliki i mali. Svet je mali ako smo upoznali svet u sebi, i gde god da se nađemo u svetu, snaći ćemo se. Svet je veliki ako nismo upoznali svet u sebi, i gde god da se nađemo u svetu, zalutaćemo!
U odeljku o tucijadi u Oglađenovcu piše da je Vaseljensko prvenstvo – Tucijada na Balkanu obnovljeno ‘97, kao takmičenje u tucanju jajima. Od tada tucijada samo napredovala, 2001. proglašeno za Evropsko prvenstvo, a od 2008. postaje Vaseljensko prvenstvo u tucanju jajima – Tucijada na Balkanu – Oglađenovac. Tu još piše da pre desetak godina pokrenuta inicijativa da se podigne spomenik jajetu, čija visina ne sme biti manja od visine čoveka, najrazumnijeg bića na Zemlji. Za sada je pobednik Tucijade dužan da svoje jaje razbije o vrata crkve, i pojede ga, kada spomenik bude postavljen ispred Crkvenog doma, pobednik će svoje jaje razbijati o spomen-jaje. Pobednik će u prolasku kroz učesnički špalir hitati u susret spomen-jajetu, biće to susret pobednika Tucijade i spomen-jajeta, večitog pobednika Tucijade i simbola Hristovog vaskrsenja…
NARODA U IZOBILJU: Istraživački namiren reporter „Vremena“, u svoju na radost duksericu na šniranje, krene na lice mesta. Dakle, Oglađenovac, selo u brdima, administrativno pripada Valjevu, teritorijalno bliže Osečini. Crkva na visini, ispred nje razapet mušema transparent Vaseljensko prvenstvo – Tucijada na Balkanu… Tu parohijski dom, dva velika LAV suncobrana-kišobrana, pod kojima improvizovana daska bina na kojoj čet’ri velike pletene košare navršene crvenim jajima…
Reporter pravo na domaćina, protu Grozdana, koji bejaše hrišćanski gologlav, sa zlatnom Tucijada medaljom oko vrata, obeležen i crvenom legitimacijom Odnosi sa javnošću. Uvodeći nas u parohijski dom pokaza na zidu „Srpski sat“, na kome su brojevi bili kontra postavljeni. Bi kafa, prota pokaza i neko rumeno vino, mada u obaveze „srpski“ uze kaže šta ima. Slave 18 godina Tucijade, to je specijalni jubilej, postoje jubileji na 25, 50, 100 godina, međutim, ovaj je posebno vezan za ljude, kad čovek napuni 18 godina on stiče sva prava, malo veća prava. S obzirom na to da Tucijada živi svoj život, doneli odluku da bude punoletna, i da se to proslavi. Pripreme su protekle odlično, naroda ima u izobilju. Imaju i sve više disciplina, doneli odluku da bude takmičenje sa jajima koje donesu učesnici, i sa onima koje pripremi organizator, tako će se u finalu naći jaje učesnika i jaje organizatora… Što se tiče spomenika jajetu, imali obećanja raznih ministarstava, za sada od toga ništa, to stoji, imaju lokacijsku dozvolu…
Izađemo napolje, naroda baš u izobilju, volonteri dele majice sa natpisom Srećno punoletstvo, ko se upiše u knjigu utisaka, velika sveska u velike linije, dobije jaje, plus olovku. U knjizi puno slova, ima da piše „Da se Srbija vrati korenima“, ima „Mnogo mi je lepo i jako smo oduševljeni“, i ima „Ovu manifestaciju može samo neko blagosloven kao prota Grozdan tako lepo da organizuje“…
Dok je reporter pratio kako SNS gospodin sa kameru Rajko, koji obaška obnaša, kao bivši policijski pozornik, takoreći doministarsko mesto pomoćnika direktora Valjevskog centra za kulturu, profesionalno slikava u košare jaja, prota Grozdan iznenadi reportera, skide svoju zlatnu Tucijada medalju i okači je reporteru. I zatraži slikanje. Stignemo pitamo, ima li kulturno-umetnički program? Prota odgovori, kako nema, imaju ozvučenje, pojačalo, mikrofon, izvadi iz džepa mali i crni mikrofon, pa reče, Za tri minuta kulturni program. Na improvizovanu binu, pred košare sa jajima, stadoše tri starije žene u nošnji narodnoj, Sa Povlena, sa Povlena, vetar duva… Na binu stupi i umetnik sa sviralom, koji imađaše pletene čarape sa kojih su visile karanfil crvene kićanke, bi kolo, bi jošte jedno kolo.
KIĆANKA ČARAPE: Nedaleko, iz puta, džade, beše nadmetanje u bacanju kugle uzbrdo, pošto je teren bio uzbrdan, kojim je sa megafon rukovodio atletski stručnjak Hari. Hari je prenosio, 7,60, 8,10, 9 metara… Umetnice na bini su još bile na repertoaru Da moj lola više ne zasvira… jedan sa crni kačket je isprobav’o tvrdoću jaja. Uzme tako jaje, prinese ustima, pa kucne o donji zub, odvaja, kucka, donjim zubom pravi selekciju, ponovo proverava, traži pobednika. Ponovo se javi svirač sa na čarape kićankama, pop Grozdan sve pozva u veliko narodno kolo, da punoletstvo Tucijade bude srećno i blagosloveno. Narod se uhvati u kolo po asvalt džadi, pop je, preko svoj džepni mikrofon, sve bodrio sa, Bravo, bravo, SNS snimatelj Rajko je sve profesionalno snim’o, i o’zdo, i o’zgo, i sa svake strane.
Onda bi na džadi nadvalačenje sa deb’o konopac, ekipa iz Koceljeve sva nadjača, pop Grozdan sa bine objavi da će posle deliti medalje i diplome. Onda prota uze veći crni mikrofon, sve prisutne pozva da priđu pod šatru, koja bila postavljena za slučaj kiše. Među košare sa jajima izneše svećnjak sa svećom, svetu vodicu u ovećem čorbaluku, rukovet bosiljka… Pop Grozdan poimence pozva ko da izađe na binu, nađoše upaljač, upališe sveću, prota uze debelu crkvenu knjigu, uze vlaži desni kažiprst i sve da je lista. Nastavi vlaži kažiprst, još da, ko da je bože me ‘prosti prvi put ima u rukama, je lista, stade sa listanjem, počeša se po glavi, još jednom liznu kažiprst, ko da nađe šta tražio, nešto izmrmlja sebi u bradu.
Grozdan poruči, Da dođe Dragoljub, oba, popeše se još dvojica na binu, poče služba, Hristos voskrese iz mertvih… Gospodu se pomolimo… Gospode pomiluj… Amiiin! Grozdan uze onaj rukovet bosiljka, umoči u čorbaluk, pa po svakoj košari sa jajima, jednom, dva puta, treći put, Draga braćo i sestre, Hristos vaskrse, svi odgovoriše, Vaistinu vaskrese! Pop najavi da će predstavnik Gradske uprave uzme reč. Mikrofon uze jedan za koga niko nije znao kaže ko je, Želeo bih u ime grada Valjeva da pozdravim sve posetioce ove manifestacije, sve učesnike, organizatore, i sav narod ovog kraja… manifestacija je značajna za ovaj kraj, ali i za grad Valjevo u celini, jer promoviše nove vrednosti i potencijale ovog kraja. Neko javi da gospodin novi načelnik Gradske uprave za razvoj, ovaj razvojno nastavi da manifestacija značajna zbog okupljanja naroda, očuvanja vere, promocije sportskog duha i zdravog stila života. Završi, Otvaram ovogodišnju 18. po redu Vaseljensko prvenstvo tucijadu na Balkanu u Oglađenovcu otvorenom. Živeli! Pop Grozdan na otvorenom zahvali gospodinu Brankoviću, izvadi papirić i pročita ko sve sponzor i donator, Bog vas blagoslovio, neka je srećno i Bogu blagosloveno punoletstvo!
Prota najavi takmičenje dece u tračanju sa kašikom ustima u kojoj je jaje, gospodina za Razvoj, sa još onih koji doprineli punoletstvu, odvede u „kancelariju“ na ručak. Povrati se pred parohijski dom, komplet kao protojerej – stavrofor, na glavi crna srpska kamilavka, oko vrata veliki od kvalitetan čelik krst, pa se reče u kameru, Tucijada je počela pre 18 godina… naroda sve više, uključila se i Gradska uprava, to će biti sve bolje, veliki napredak, javljaju se ljudi iz zemlje, javljaju se iz inostranstva…
Poče takmičenje u tucanju jajima, takmičari su prozivani dolazili do bine, kucali jajima. To uze traje, takmičara mnogo, i jaja mnogo, treba to sve potucati. Reporter uze da se povlači, uz put, na drvenim talpama, položena ogromna granitna stena, buduće spomen-jaje. Poviše, pred oguljenom zgradom mesne zajednice, gde i prostorija lovačkog udruženja, pripreme za kad se sunce smiri narodni vašar. Društvo zaselo, a orkestar kojim rukovodi harmonikaš Jege se razvuk’o, Lepa Miro, pitaj majku/ pođi sa mnom na igranku…
