TV manijak
Dnevnik i dnevnici
Posle Kulturnog i Sportskog, poslednja reinkarnacija Dnevnika RTS-a je dečji Mali Dnevnik. Klinci koji vode Mali Dnevnik imitiraju poznatu formu i traju impresivnih pet minuta. Bravo deco
Uoči beogradskog koncerta Džoan Baez
Najlepše pevaju zablude
U američkoj popularnoj kulturi šezdesetih godina prošlog veka, na čelu dugačke, šarene i raspevane kolone onih koji su verovali u drugačije, slobodnije sutra, zastavu revolucije koja se nikad neće dogoditi nepokolebljivo i ponosno nosila je Džoan Baez. Nosi je i danas, uspevajući da pritom ne deluje nimalo patetično
Film – »Iščezla« Dejvida Finčera
Kristal i glas
Finčerov rukopis u Iščezloj podseća ponešto na filmski rukopis Alfreda Hičkoka. Ritam filma je perfektan, ni na jednom mestu, u skoro puna dva i po sata, nema praznog hoda i nema dosade, a obim tema koje obuhvata ide od kritike savremene medijske situacije, preko odnosa roditelja i dece, braće i sestara do odnosa između dvoje ljudi u dugoj vezi
Intervju – Milan Marić, glumac
Pank u njima
"To za šta su se oni borili, propalo je. Ali ne zbog Austrougarske, ni zbog rata sa Nemačkom, ne, propalo je zbog nas samih. To je strašno. I što je najstrašnije, mi sami smo pregazili Gavrila Principa i momke. Mi smo rekli: ne, drugari, vi nama ne trebate"
Povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda – Iz vremena okupacije, kultura sećanja
Terazije, 17. VIII 1941.
Da bi "efektno zastrašili stanovništvo" i zaustavili i odvratili narod od borbe protiv nemačkog okupatora, šef beogradskog Gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su "sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu". Ujutru 17. avgusta 1941. u centru Beograda obešena su tela pet rodoljuba. To su bili učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milin i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Ovo je priča o jednom od njih
Intervju – Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Rad medija ocenjuje publika, a ne vlada
"Ključni kriterijum kada je reč o ekonomiji i prijemu u EU jeste da li zemlja kandidat ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju. I ove godine je iz Izveštaja jasno da ne samo Srbija već i druge zemlje ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume. Neke od oblasti relevantne za ovo pitanje jesu subvencije, državna pomoć, preduzeća u državnom vlasništvu. Te primedbe su adresirane ne samo Srbiji nego i drugim zemljama kandidatima, tako da Srbija nije izuzetak"
Navigator
Neznani nitkovi
Lisica i ždral
Radna verzija
Možda i nisam ja najpodesnija osoba za ambasadora u Hrvatskoj, pitaju se dakako u obe susedne države, ali mene što se tiče to bi bila možda najprikladnija sinekura: nema osim Bosne i Crne Gore zemlje gde bih ja bio fluent speaker
Lični stav – Politička prestrojavanja u Sandžaku
Ovce zovu vuka na večeru
U sandžačkoj prestonici sve je moguće. Na apsurdnoj političkoj pozornici, decenijama su u glavnim ulogama nezamenljivi statisti, što na život gledaju baterijskom lampom iz tamnog vilajeta. Iz mapirane zone sumraka, jer mrak je njihovo sunce, a ideologija koju očajnički nameću klasična je patologija
Kultura sećanja – Osamdeset godina od Marseljskog atentata
Poslednje putovanje viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja
Počasti javne i zavere tajne: Ubistvo jugoslovenskog kralja u Marselju, koje su njegovi ratni drugovi iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje veoma teško podneli, Beograd je dočekao u žalosti, a neki nazivali prvim metkom Drugog svetskog rata
Intervju – Radina Vučetić, istoričarka
Hteli bismo sve, a ne znamo šta hoćemo
"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"
Sve moje parade
Karneval jugoslovenskog socijalizma
Na prvomajskim paradama u Jugoslaviji svaka opština, svako preduzeće ili škola hteli su da se pokažu u što boljem svetlu, izmišljali su originalne nošnje, kostime i maske, pravile su se scenografije i koreografije na vozilima koja su defilovala pred partijskim i državnim rukovodstvom. Kolone bi predvodile jedinice Narodne armije. Sredinom šezdesetih godina vojne parade koje su slavile pobedu nad fašizmom su razdvojene od prvomajskih. Poslednja je održana 1985. godine. Marširali su Jugosloveni, čvrstim strojevim korakom u budućnost. Šest godina kasnije počeli su da pucaju jedni na druge
Srbija, Rusija i svet
»Rješavajuća faza« Aleksandra Vučića
Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada
TV manijak
Na nebu, na zemlji i na kablu
Borba televizija za prestiž u kablu jeste borba za poziciju "u osnovnom paketu". Važno je da signal vaše TV stanice dospe u osnovnu ponudu kablovskih distributera, tako da vas pretplatnici vide bez doplaćivanja. Pa niste valjda pornić!
Beogradska filharmonija – Turneja u SAD i otvaranje sezone
Optimizam kao dijagnoza
Orkestar Beogradske filharmonije prvi put od davne 1923. godine, kada je osnovan, otišao je na američku turneju tokom koje će nastupiti u najznačajnijim centrima američke muzičke izvođačke umetnosti
Film – Sunčanica, Nikita Mihalkov
Ljubav na krimski način
Novi Mihalkovljev film je u zapadnoj štampi okarakterisan kao proputinovski. Realno, film je proruski isto koliko i gomila proameričkih ili prodrugih filmova slične sadržine. Najviše je proljubavni. Za desetak godina, ili kad i ako prođe ukrajinska kriza, film Nikite Mihalkova gledaćemo kao priču o ljubavi i strasti – izgorećeš i biće ti muka ako se previše izložiš sunčevim zracima, beži u hlad i sačuvaj romansu. A kako je došlo do toga i čiji je Krim, neće biti važno ni ako od Krima ne ostane ništa
Na licu mesta – Stara Pazova i Krnješevci
Da nikad više ne morate da bežite
"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom
Hrvatska – slučaj Dejana Jovića
Uvertira za prošla vremena
Josipović radi isto ono što je svojevremeno radio Boris Tadić: umesto da se drži onoga što je svojim biračima obećao – građansku, poštenu, pristojnu državu – on se udvara desnici. Zbog toga je dao otkaz svom glavnom analitičaru Dejanu Joviću, tom "jugoslovenskom nacionalisti", koji se našao na udaru branitelja i drugih srbomrzaca
Vojna parada i Vladimir Putin
Ponovno otkrivanje antifašizma
Zašto će zbog dolaska Vladimira Putina Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić stajati mirno dok se pronose crvene zastave sa petokrakom Prve proleterske, Šeste ličke i drugih partizanskih divizija
Rimokatolička crkva – O braku i seksu
Pokušaj revolucije u Vatikanu
Sredinom septembra papa Franja je vodio ceremoniju venčanja za dvadeset parova. Među njima našli su se i oni koji su pre toga živeli u divljem braku, razvedeni, jedna žena koja već ima dete. Da li je to bio samo gest dobrog pastira ili pokazatelj kojim će se putem kretati Crkva. Odgovor na to daće vanredna sednica Sinoda na temu "Pastoralni izazovi porodice u kontekstu evangelizacije", koja je najavljena kao borba između konzervativne i liberalne frakcije Rimokatoličke crkve
Hongkong – Demokratski protesti
Jedna država, dva sistema, mnogo problema
Kineskoj vladi je stalo da dođe do mirnog rešenja u Hongkongu, ne zbog pritisaka Zapada već da bi pokazala da stvari drži pod kontrolom i da je Tjenanmen davna prošlost. S druge strane, preveliki ustupci demonstrantima mogli bi da povećaju apetite drugih problematičnih oblasti u Kini
Putevima Crvene armije
Varljivo istorijsko pamćenje
Od Talina, Rige, Viljnusa, Varšave na severu, preko Bukurešta, Sofije, Beograda, Budimpešte na jugu, Bratislave i Beča, Crvena armija stigla je u proleće 1945. godine do Berlina. Decenijama su građani zemalja preko kojih je prošla sovjetska vojska slavili Crvenu armiju kao osloboditelja od nacizma, da bi se priča umnogome promenila posle pada Berlinskog zida
Srbija i mešoviti migracijski tok
Linija razdvajanja
„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"
Crna Gora
Onemogućena primena zakona
Prosečan period boravka tražilaca azila u Crnoj Gori je 9,6 dana. Međutim, loši uslovi prijema i nemogućnost integracije tražilaca azila utiču na njihovo opredeljenje da umesto u Crnoj Gori svoj put nastave i završe u nekoj od zemalja EU