Plodovi gneva: Al’ sam mu ga tvitnuo!
Šta mislite o naslovu „24 godine sa Aleksandrom Vučićem“? Ne mislite ništa dobro? Izgubili ste volju i da vas zabavlja najčešće plitkom demagogijom i jadikovkama o „tužnom sirku među vihorima“. Ali, naslov koji sam predložio nije tek replika naslova satirične emisije, to je sasvim mogućna stvarnost.
Nemate razloga da se plašite što je Vučić ovakav. Bio je on i onakav, pa se premetnuo, i ko kaže da vratolomija ne može da se nastavi unedogled i da na pola te „emisije“ odjednom neće početi da vam se dopada.
Vučić je u sebi otkrio talenat „čoveka za sva vremena“ a u leđa mu duvaju visoka popularnost i potreba međunarodne zajednice da sa „druge strane stola“ ima nekog ko drži dizgine u rukama. Što on ne bi bio srpski Putin; Rus je skloniji, istina, ekstremnim sportovima nego ekstremnim sednicama, kao što je bila ona na kolubarskom kopu Tamnava, ali to je isti mehanizam svakodnevnog opčinjavanja glasačkog tela.
I dok vi kuckate gnevni tvit, sabijajući nezadovoljstvo u šturih 140 slovnih znakova, Vučić gleda dalje i duboke političke i ustavne reforme najavljuje za dve do tri godine, dakle pri kraju ovog prvog premijerskog mandata, mada nisam sklon da im progledam kroz prste za period kada je on bio tobož samo prvi potpredsednik Vlade, a svi su znali da su i pogača i nož u njegovim rukama.
Na „rudarskoj proslavi sopstvenog rudarskog rada“, kako bi prvih godinu dana svog premijerskog mandata rado opisao, samo da se setio, najavio je smanjenje broja poslanika u srpskoj Skupštini na 125 do 150 sa sadašnjih 250. To i jeste u okviru nekih standarda – poslanik na oko 50.000 stanovnika. Ovaj parlament je glomazan za narod koji se stalno smanjuje, a narod će povodom takve inicijative poći s Vučićem i u vatru i u vodu, jer je opšte mišljenje o parlamentarcima da su to oni što niti žanju niti oru već se o narodnom trošku uzajamno psuju i jedu i piju po niskim cenama.
Broj poslanika određen je Ustavom i eto prilike da se ceo Ustav đuture izmeni, uključujući tu i preambulu, novovekovni „kosovski zavet“, a možda i produženje predsedničkog mandata na sedam godina, pa dva puta uzastopce, i eto nas već u osamnestoj godini, što je nešto više od dve trećine iz predloženog naslova. Onda premijer još jednom… pa opet predsednik i, vidite, nije nemoguće da i u ovom slučaju Vučić prebaci normu.
Plan A i plan B: Srebrnina za blagi oporavak
Mehanizam vladanja podilazi niskim političkim strastima, ili jakim strastima, ako vam je tako umilnije, i nema tog referenduma na kome Vučić za dve, tri godine neće da pobedi makar tražio da se zaokruži da je zemlja ravna ploča. Dakle, za dve, tri godine neće biti nikog ko bi mogao da ugrozi Vučićevu popularnost a za očekivati je da do tada neće biti masovnog crkavanja od gladi, što bi moglo u znatnom procentu da promeni narodnu percepciju o sadašnjem premijeru.
Međunarodna zajednica će biti ravnodušna ako im najmoćniji čovek izruči robu koju traže i još će mu jačati regionalnu lidersku poziciju jer je čovek sa istim sposobnostima na čelu suviše male države, mada i Milo Đukanović pokazuje talenat da bude dugovečan i pragmatičan.
Cifre, kako to u ekonomiji biva, idu gore i dole i zavise u slučaju Srbije najviše od svetske, bolje reći evropske privredne konjunkture, i to nije nešto što se pamti duže; pamti se do novog statističkog izveštaja. Vučić je svestan da brzog oporavka nema, ali je potpuno svestan da ga u sedlu održava blagi napredak i ne sumnjam da će Telekom ići na prodaju, aerodrom pod koncesiju, zdravi i profitni delovi EPS-a u strane ruke, da će u stranom većinskom vlasništvu biti i jedina još preostala domaća banka („Komercijalna“), osiguravajuća kuća („Dunav osiguranje“), kao i ostala narodna srebrnina koju nismo glancali dovoljno, pa je potamnela, dok će da sine po planu A – direktnom prodajom, ili po planu B – strani menadžment.
Ali ovu vrstu nesposobnosti da se upravlja s domaćinstvom ne treba dovoditi u vezu sa sposobnošću da se upravlja političkim procesima. Zato je dugoročno važnije ono što je povodom prve godišnjice svog premijerskog mandata Vučić, i u Kolubari i uveče na programu RTS-a, nabacio kao kroki dubokih političkih i ustavnih izmena nego njegova sposobnost da nam računske operacije oko privrednih poslova prikazuje do decimala. On je pod firmom započetog oporavka rasturene srpske privrede najavio rez u političko tkivo, rez kojim će pokušati da obezbedi legitimet dugoročne vladavine.
Kokoš i pilići: Precenjeni i potcenjeni
To je potpuno prirodno i takva težnja za dominacijom može biti zaustavljena samo pojavom kvalitetnijih političkih programa i kvalitetnijih ljudi ili recesivno – revolucionarnim pokretima narodnih masa u nekom opštem metežu kome se razlog za sada ne vidi. Kao što se ne vidi ni neki ozbiljan alternativni program ili pojedinac.
Svi bi oni da budu Vučić, ali šetaju kao očerupani pilići proklinjući kokoš koja je izlegla to vučićevsko jaje – em im je očerupao perje izvukavši iz njihovih programskih dokumenata sve što je vredelo i zbog čega je neko u njima mogao da vidi „zlatnu koku“ i još su ga, kako stvari stoje, ne samo grejali ispod sopstvenog krila već su ga i hranili žitom iz sopstvenog ambara, hoću reći da na parama nisu štedeli dok su verovali da će lako da se nose sa Srpskom naprednom strankom.
S druge strane, godišnjica rada vlade, kako vispreno u „Peščaniku“ piše Sofija Mandić, ima za cilj i da se (selektivno) sećamo samo ovog poslednjeg perioda, odnosno da prihvatimo da kako vreme prolazi – SNS sve kraće biva na vlasti.
Ona nabraja i čitav niz propusta, ograničavajući se na tih simboličkih godinu dana. „Najozbiljniji u nizu su – neblagovremena reakcija sistema u poplavama koje su izazvale ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu; nedostatak reakcije na neautentičnost doktorata osoba na ključnim funkcijama u zemlji; uvođenje prinudnog rada za korisnike socijalne pomoći; protivustavno smanjenje penzija; blokiranje pravosuđa zbog tri puta menjanog Zakona o javnom beležništvu; ponašanja ministra odbrane prilikom ocene zakonitosti rada delova ministarstva; pravno i urbanističko nasilje pri izgradnji Beograda na vodi; gubitak sedam života u helikopterskoj nesreći. Spisak za samo godinu dana Vučićeve vlade mogao bi da bude i mnogo duži, a dodatno bi se produžio kada bismo u njega uključili i period u kome je SNS de facto vodio vladu dok je premijer Dačić statirao.“
Eto barem osam razloga da posle „kratke ali slatke“ (premijerov opis) rekonstrukcije vlade Vučić počne projekat dubinske rekonstrukcije društva. Vučić na vodi. Biće gotov za trideset godina. Ili je sve ovo samo maketa?
