Nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate nalaze se na udaru kritika zbog odbijanja da naoružaju Ukrajinu i obavežu se na najstrože sankcije protiv Rusije. Lajtmotiv njihovih kritičara je da Putin “razume samo jezik sile”, te da Nemačka mora da pošalje Kijevu nešto ubojitije od šlemova
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
“Demonstracije protiv Rio Tinta ne treba da se posmatraju kao izolovan događaj, već kao deo šire slike – slike u kojoj se nalaze Stara planina i male hidroelektrane, kvalitet vazduha, kineski krediti i investicije, poput onih u Boru i Smederevu. Rio Tinto predstavlja tačku ključanja, deo u mozaiku ekološke degradacije u Srbiji. Ljudima je od toga muka i protestuju zato, a ne zato što ih finansiraju strane organizacije”
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Imena nekih donatora – kao što su Rokfeler i Šoroš – crvena su svetla koja signaliziraju straobalnu opasnost po srpstvo, za veliki procenat građana u Srbiji. Zaboravlja se, naravno, da je Ana Brnabić svoju karijeru izgradila kao “granti” zapadnih fondacija, a da se Vučić u nekoliko navrata susretao sa članovima porodice Šoroš i išao kao gost – sav ozaren – na večeru prilikom posete visokih funkcionera Fondacije Rokfeler Beogradu. A da ne navodimo Vučićeve sjajne odnose sa nekim aktuelnim i bivšim zapadnim visokim dužnosnicima, kojima se toliko hvali. To se, naravno, ne zove licemerje
U ovoj partiji pokera obe strane dižu ulog i obe polaze od toga da ona druga blefira. Rusija vrši sve pripremne radnje kao da će da izvrši invaziju na Ukrajinu, a NATO hitno razmešta hiljade vojnika i nešto naoružanja i lovaca u države članice koje se graniče sa Rusijom ili su tu negde gde ih Rusija neće
Iako kulturna dobra ubraja u nacionalni identitet, Srbija je tek pre pet meseci preduzela akciju nalaženja eksponata koji su ukradeni iz naših muzeja i galerija. Evidentiranje kulturnih vrednosti koje su nam otuđene, još uvek se ne pominje
Srbi sa Kosova na Referendumu o ustavnim promenama mogu da glasju u četiri grada uže Srbije. Ovo je prvi put da se za kosovske Srbe glasanje organizovalo van teritorije Kosova. Vlada Srbije je uložila oštar protest
Tri priče iz Drugog svetskog rata – prva iz Bačke (Kovilj), druga iz Banata (Kovin) i treća iz Srema (Sremski Karlovci) – govore o velikoj hrabrosti ljudi, Nemaca i Mađara koji su rizikovali svoj živote da spasu komšije Srbe
“Evropska unija će morati da premosti paradoks kako da podrži stremljenje ka održivim ekonomijama, koje koriste obnovljive izvore energije i električne automobile, a i da istovremeno omogući ‘zeleno iskopavanje’. Ne postoji nijedna razvojna šansa koja može da nadomesti potencijalno uništavanje životne sredine”
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Ako prođete mađarske carinike i dokopate se Budimpešte, čeka vas blistavi grad pun restorana i prodavnica, ali i galerija i muzeja u kojima se može naučiti dosta toga ne samo iz njihove istorije
Od četvrtka ruska državna televizija RT emituje linearni program na nemačkom jeziku - pozivajući se na licencu koju je nedavno izdao srpski REM. Srbija je tako ušla u nadvlačenje konopca velikih sila između kojih se napetost ovih dana može seći nožem. U igri su cena gasa, sankcije, politička ubistva, ali i višegodišnji pokušaji Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
Marijus fon Majenburg: Kamen režija Patrik Lazić Beogradsko dramsko pozorište i Zagrebačko kazalište mladih
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Žrtve trgovine ljudima su pre svega žene i devojčice. U 85 odsto slučajeva reč je o seksualnoj eksploataciji. U skoro isto tolikom procentu, 83 odsto, počinioci su muškarci, a više od polovine svih identifikovanih žrtava su deca
Preksinoć je Angela Merkel na televiziji sama pevala podrugljivo izmenjeni tekst kabaretistkinje Hildegard Knef, ismevala samu sebe. Knef, na primer, peva da je sa šetnaest godina poželela „sve ili ništa“, a Angela Merkel da je sa šestnaest godina „poželela da vlada“. Pevala je neobično dobro. Podsetilo me je na to kako je Putin jednom prilikom na engleskom zapevao Bluberry Hill
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
Hitler je za svoju ličnu zaštitu i zarad razbijanja svih pokreta koji su se bunili protiv njegovog uspona osnovao paravojnu batinašku organizaciju zvanu SA (Sturmabteilung), neku vrstu jurišnog partijskog odreda
Motiv slobode, koja i na osnovu toga što se moglo spoznati u pet filmova o kojima će ovde nešto pomnije biti reči ostaje prilično varljiv, možda i u biti neuhvatljiv koncept, ako ne i konstrukt večito pred vratima boljih i pravičnijih društava i svetova koji nikako da nastupe
Nedavno predstavljena Rezolucija o istoriji KP Kine je osnova za ideološku orijentaciju partije u narednom periodu. Kineska komunistička partija ima više od 95 miliona članova. Od članstva će se tražiti da dobro prouči ovaj partijski dokument i da ga se pridržava. Tu, pored ostalog, piše: "Neophodno je odlučno podržati centralnu poziciju druga Si Đinpinga u Partiji, autoritet Centralnog komiteta i jedinstvo rukovodstva kako bi se obezbedilo da svi partijski članovi deluju kao jedan"
Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja
sr sr 
English
Deutsch
Русский