Foto: Tanjug
Iako kulturna dobra ubraja u nacionalni identitet, Srbija je tek pre pet meseci preduzela akciju nalaženja eksponata koji su ukradeni iz naših muzeja i galerija. Evidentiranje kulturnih vrednosti koje su nam otuđene, još uvek se ne pominje
Kad je krajem avgusta prošle godine Ministarstvo kulture i informisanja zatražilo od 55 državnih muzeja i galerija spisak eksponata koji su ukradeni iz njihovih zbirki, odmah su se odazvali samo Galerija Matice srpske i Narodni muzej iz Čačka, a ostali tek nakon što su opomenuti.
Ovakav odnos muzealaca prema nacionalnim kulturnim vrednostima koje su im poverene na čuvanje, rezultat je umnogome i nezainteresovanosti države da vrati ukradene i otuđene predmete kulturnog nasleđa. Naime, Srbija je tek sad, pomenutim dopisom muzejima, preduzela sistemsku potragu za ukradenim nasleđem, dok joj evidentiranje vrednosti koje se nalaze po muzejima i zbirkama drugih država, još nije u planu.
Smatra se da je akcija traganja za ukradenim eksponatima inicirana slučajnim pronalaskom slike Paje Jovanovića Stražar u koferu Nikole Kovačevića, sekretara za komunalne i stambene poslove Beograda, sredinom jula na beogradskom aerodromu, verovatno zato što je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković izjavila nešto u tom smislu.
Prošle nedelje je objavljeno da je Stražar sklonjen u trezor Narodne banke Srbije do okončanja postupka pred nadležnim sudom, a nešto pre toga i da je sudija Pokrajinskog suda Đuro Pavlica koji je vodio postupak protiv gradskog sekretara, izuzet iz slučaja nakon što je policiji izdao naredbu za raspisivanje potrage za Kovačevićem jer „postoje okolnosti koje ukazuju da okrivljeni očigledno izbegava dovođenje.“ Mediji su spekulisali da je Kovačević kupio sliku na aukciji u Beču za 140.000 evra kako bi bila prodata po višoj ceni Muzeju grada Beograda, gde priželjkuje da je vidi zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Do sad, akcija Ministarstva je otkrila da su 32 muzeja pokradena, da su 23 od njih započela istragu povodom krađe, i da je pronađena tri predmeta.
Pronađen je bodež iz 1918. godine sa posrebrenim sečivom i grbom Kraljevine SHS, jedan od 41 predmeta koje je 2019. godine iz Muzeja primenjene umetnosti ukrao noćni čuvar angažovan preko agencije za obezbeđenje „Dobergard“, koja se dovodi u vezu sa navijačkim grupama. Bodež je nađen u stanu osumnjičenog tokom istrage SBPOK-a, nakon što je na osnovu snimaka sigurnosnih kamera utvrđeno da ga iznosi iz Muzeja.
Otkriven je i Titov zlatni sat vlasništvo Muzeja Jugoslavije, ukraden pre više od deset godina sa izložbe njegovih satova, nađen je u Hongkongu gde je trebalo da bude prodat na aukciji. U toku su pregovori kako da se ovaj sat vrati u zemlju.
Slika Vlaha Bukovca Blagoveštenski sabor 1861 nađena je u Švajcarskoj tako što je ponuđena Muzeju Vojvodine za 600.000 evra. Ukradena je 1993. godine iz dvorca Dunđerski u Čelarevu, gde je bila eksponat stalne postavke stilskog nameštaja. Prošlog avgusta, pripadnici SBPOK-a uhapsili su u Makedonskoj ulici u Beogradu osumnjičene da su posredovali u prodaji ove slike Muzeju Vojvodine.
U Ministarstvu kulture i u MUP-u zadovoljni su postignutim rezultatima, s obzirom da se zna da potraga za ukradenim kulturnim vrednostima traje desetinama godina. U korist opravdanosti ove ocene podsetimo se da nemačka policija 42 godine traga za 1700 umetnina među kojima su slike pet evropskih majstora uključujući Hansa Holbajna starijeg i Fransa Halsa.
Drugi deo priče o kulturnom blagu koje je naše a nije kod nas, je o artefaktima koji su po muzejima i zbirkama stranih država. Tačan broj im se ne zna, ali se procenjuje na više hiljada. Prema našem zakonu, briga o kulturnom nasleđu u Srbiji i van njenih granica je u rukama Arhiva Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Narodnog muzeja, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Narodnog pozorišta u Beogradu, čija je obaveza da vode Centralni registar kulturnih dobara. Prema nekim saznanjima, ne ispunjavaju je na odgovarajući način.
Krst kralja Aleksandra Obrenovića bio je poslednji naš predmet koji je vraćen iz inostranstva – 2010. godine, iz Nemačke.
Očekivalo se da će pre dve godine biti vraćen 166. list Miroslavljevog jevanđelja koji se čuva u Sankt Peterburgu, ali se ni nakon sporazuma između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, pa ni nakon kasnijih najava da će ga doneti predsednik Vladimir Putin, ništa nije desilo. Po tom sporazumu trebalo je da oni nama vrate 166. list, a mi njima sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha.
Ministarstvo kulture i informisanja ne pominje dolazak 166. lista, a još uvek ni ažuriranje podataka o našim kulturnim vrednostima u inostranstvu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U intervjuu za FoNet, Sead Spahović je rekao da studenti zaslužuju svaku podršku, ali oni ne mogu sami da se izbore za političku promenu. On smatra da bi zahtev studenata trebalo da bude krivična istraga o finansijskim malverzacijama u vezi sa prugom i stanicom u Novom Sadu, koju bi vodio specijalni tužilac
Mladi volonteri Čačka tvrde da Kancelarija za mlade vrši pritisak da se učlane u SNS, i da od njih traži da se bave stranačkim aktivnostima
Navijačka grupa „Delije Sever“ osudila je postavljanje transparenata s porukom podrške protestima u Beogradskoj areni, uz pojašnjenje da oni određuju „kada će se i šta raditi“. Na društvenim mrežama sačekala ih je lavina negativnih komentara
Novi predsednik Demokratske stranke je narodni poslanik Srđan Milivojević. Široj javnosti je postao poznat još u vreme „Otpora“, kaže da je hapšen 42 puta, a u nedavnom intervjuu za „Vreme“ objasnio je i svoj plan za budućnost DS-a
Milivojević je u drugom krugu izbora pobedio dosadašnjeg potpredsednika DS Miodraga Gavrilovića, odlučeno je glasanjem delegata na Izbornoj skupštini održanoj u subotu
Studenti su svoje već odradili pokazavši da je car go. Na matorima je da se pridruže mladima i stvar dovrše, ako umeju
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
