Italija

Procesi i protesti

Dok se trgovi polako pune demonstrantima, Berluskoni muči muku i sa dva sudska procesa

Ratni zločini na Kosovu

»Šakali« u zatvoru

Filantropija na zapadnom Balkanu

Savest i strast u kući Rokfelera

"Moj pradeda je bio pravi tajkun. Nije poslovao nelegalno, ali često je radio stvari koje nisu bile etičke. Zbog osećaja griže savesti, pritiska vlade i svog hrišćanskog vaspitanja, u jednom trenutku bio je na ivici nervnog sloma. Tada je uradio briljantnu stvar. Na predlog jednog ministra osnovao je humanitarni fond i odlučio da se tako oduži društvu", objasnio je Ričard Rokfeler, član Upravnog odbora Fondacije braće Rokfeler

Organizovani i politički kriminal

Kako sakriti zločin

Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine

Igre na sreću

Zakon verovatnoće

Izjava nedelje

»Siguran sam da bi Milošević donosio slične odluke kao i ja. Štaviše, ubeđen sam da bi Milošević brže formirao Vladu Srbije nego što smo mi to uradili.«

Ivica Dačić, zamenik premijera Srbije i ministar policije, povodom smrti Slobodana Miloševića ("Press")

Zdravstvo

Stomatolog za decu obolelu od raka

Intervju – Ljudmila Ulicka, književnica

Pisma iz zatvora

"Hodorkovski sigurno nije heroj. Ne mislim kao on i uopšte ne delim njegovo mišljenje. Ali, on je čovek jakog karaktera i velikog talenta. Želela sam da mu dam prostor da bi on mogao da iznese svoju priču. Nisam ja jedina osoba koja se dopisivala sa Hodorkovskim. Posle dva poznata ruska književnika, Borisa Akunjina i Borisa Strugackog, ja sam treća koja je vodila poluilegalnu korespondenciju s njim"

Alternativna medicina

Svi pacijenti Marijane Kovačević

Smrt Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode

Šou-biznis i njegove žrtve

Medijski preeksponirani ljudi na estradi nose psihološki teret veći od onoga s kojim se bore obični ljudi – oni nemaju privatni život, njihove strasti, sporovi, mane, ekscesi plen su jedne razuzdanosti, medijske gladi za tračom i za spletkom. Priče o njima se gutaju jer ljudima utonulim u sivilo svakodnevice stvaraju san. Za njih je to često košmar. A i taj košmar gladna publika halapljivo guta tešeći se time da i bogati plaču. Te smrti su uvek socijalno ogledalo, one bleštavom svetlošću osvetljavaju društvo i sa one tamne strane i otkrivaju njegove zapretene poroke

Intervju – Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava

Šta smo dobili, a šta smo imali?

Ako pođemo od ustavnih normi i samog konkursa VSS-a, treba pitati članove ovog suda da li je reč o izboru ili reizboru. Ja to vidim kao reizbor. Oni koji tvrde da je to opšti izbor vide to samo kao igru reči

TV manijak

Kopaonik, der Zauberberg

Portret savremenika – Vuk Jeremić

Mister Kosovo

Nesuvisle su kritike da je Vuk Jeremić (35) i suviše mlad za ministra spoljnih poslova. On ostavlja utisak ozbiljnog, odlučnog i dobro potkovanog čoveka, doraslog misiji u kojoj se nalazi, slagali se mi sa njom ili ne. Šta god da se valjalo iza srpske kosovske politike, koju on sprovodi na osnovu platforme Vlade Srbije, očigledno je da ima uspeha u tome

Nuspojave

Paradoks cipela

Par cipela ili veknu hleba ne možeš da daunlouduješ sa interneta, ni legalno ni piratski. A trebaju ti nasušno, jer još nemaš sajber-noge i sajber-stomak

Tema broja – Politički lideri i Srbija (I)

Zoran Đinđić – Nasleđe i naslednici

Mnogi trendovi koje je Zoran Đinđić lansirao i dalje traju. Problem je samo u tome što današnji lideri previše slobodno tumače ono što su naučili, kao i u tome što se oni, za razliku od Đinđića, obraćaju ljudima umornim od borbe i skeptičnim prema obećanjima koja dobro zvuče

Tema broja – Politički lideri i Srbija (II)

Vlast i partija Slobodana Miloševića

Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju, ali svi ističu da dobro sarađuju i lako se dogovaraju sa onima sa kojima sada vlast dele

Italija – Lokalni izbori u senci korupcije

Povratak u devedesete

Italijani devedesete godine prošlog veka nazivaju "Tangentopoli" (vreme "podmitljivosti"). Postavlja se pitanje da li se današnji skandali mogu nazvati "Tangentopoli 2" i da li će imati sličan razarajući uticaj na političku scenu Italije

Haški sud

Stopama Slobodana Miloševića

Prema sopstvenim rečima, Radovan Karadžić nije nizašta kriv. Oduvek je bio antiratno orijentisan, baš kao i čitav njegov narod koji se oduvek borio za mir. Ratni logori u stvari su bili prihvatni centri, a na pijaci Markale bili su "posejani leševi muslimanskih boraca". Od uvek maštovitog Radovana očekivalo se više

Povodom 100. godišnjice rođenja Meše Selimovića

Srce i zavičaj

Meša Selimović je vrlo lokalan pisac, zapravo najlokalniji veliki jugoslovenski pisac. Nije slučajno da Danilo Kiš nigde i nikad u svom opusu ne pominje Mešu Selimovića. Kiša je u književnosti malo šta nerviralo kao couleur locale, a Selimovićevo je delo uprkos opšteprihvaćenoj univerzalnosti prepuno lokalne boje

Afrička rok scena

Adrenalin Afrika

Od kada su pre dve decenije izmišljeni world music i Bosmanovo pravilo u fudbalu, ova dva rastegljiva mentalna produkta globalne potrošačke civilizacije doprinela su emancipaciji Afrike kroz pop kulturu na neslućen način, otvarajući nam vrata afričkih dvorišta, u kojima se, gle čuda, još uvek odvija – stvaran život

Sarajevo–Zagreb–Beograd – O kolporterima i "Vremenu"

»Vreme« i vremena

U Sarajevu je, koji mesec nakon početka rata, Momčilo pokrenuo kolporterski biznis. Preko granica preko kojih su drugi krijumčarili oružje, alkohol, cigarete ili drogu, Momčilo je švercovao novine. I to isključivo one novine koje su ustrajavale na onim idealima zbog kojih je on iz Siska bežao baš u Sarajevo. U dugoj istoriji "Vremena", on je jedan od svetlijih i časnijih likova

Mit i stvarnost

Dužan ko Grčka

Grčki političari su godinama lagali svoj narod, često upotrebljavajući takozvano kreativno knjigovodstvo ne bi li ulepšali statističke podatke, a pri tom izbegli probleme sa briselskim tehnokratama i ostalim partnerima u evrozoni. Kad je "žurka" završena i kada je došlo vreme da se plati račun, a desilo se da to bude usred najgore svetske ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija, otkrivena je surova stvarnost

SAD

Reforme zdravstva – Pravo ili privilegija

Dok demokrate veruju da je zdravstveno osiguranje pravo, republikanci smatraju da je ono privilegija i lična stvar pojedinca u koju država ne treba da se meša. Razlike zadiru u samu srž ideološke podele među partijama

Nuspojave

Rezervni Gandi i druge bajke

Postupak A vodi postupku B, legitimiše ga, čini ga mogućim, a onda i stvarnim. I tako sve do rata i zločina...

Organizovani kriminal

Mafija bez granica

Dva slučaja, upravo u toku, najbolje ilustruju suštinsku prirodu prekograničnog organizovanog kriminala: suđenje za ubistvo Pukanića i Franjića u Zagrebu i sve zanimljivija afera Darka Šarića, od Urugvaja, preko Crne Gore, Srbije, Slovačke i – kako čujemo – Švajcarske. U Zagrebu se suđenje odvija polako; za Šarićem se traga, mada ga odjednom niko više ne poznaje, što nije čudno

Prilog kulturi sećanja

Mesec mart u Srbiji

U novijoj srpskoj istoriji, najviše datuma kada se svako od nas seća gde je bio i šta je radio bilo je u martu. Tu su prve velike demonstracije opozicije 9. marta 1991, početak NATO bombardovanja 24. marta 1999, ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006… Stariji sigurno pamte i demonstracije protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine. Moglo bi se reći da na ovim prostorima tragične martovske Ide iz starog Rima traju celog meseca, mada značajni martovski datumi u Srbiji u XIX veku nisu tako nešto najavljivali

Portret savremenika – Lepa Lukić

Velika sestra

Ono što većini ne bi moglo tako lako da prođe, Lepoj je prolazilo glatko, iz vrlo jednostavnog razloga: nikada se nije trudila da bude nešto što nije, nikada se nije pretvarala i nikada, uprkos tome što je nazivaju "nekrunisanom kraljicom narodne muzike", nije pokušavala da glumi primadonu