Vesti
Šolc na Kosovu: Put do EU preko međusobnog priznanja
Kancelar Nemačke je u Prištini praktično pozvao Kosovo i Srbiju da se međusubno priznaju, jer dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti članice Evropske unije
Kancelar Nemačke je u Prištini praktično pozvao Kosovo i Srbiju da se međusubno priznaju, jer dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti članice Evropske unije
Zašto građani više ništa ne veruju državi, strankama, komšijama pa ni sami sebi? To je barem prosto k'o pasulj
Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali
„Ukrajinci smatraju da nemaju razloga da diskutuju o sukobu sa Rusijom zato što s njihove strane nikakav sukob ne postoji. Oni nisu ugrozili ni jedan milimetar ruske teritorije. Postoji samo ruska agresija“
Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika
Vladimir Putin se razočarao u ideju partnerstva sa Zapadom i izabrao novi kurs, usmeren na vraćanje Rusiji statusa prvorazredne supersile koja će umeti da nametne svima svoje interese. Za to mu je bio potreban stručan, ali apsolutno lojalan čovek, spreman da uvek prati šefov kurs, ma koliko je rizičan bio i da se mnogo ne obazire na diplomatske “manire”
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Što se tiče Rusije, nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021
Na planu izraza, ovo ipak u većoj meri jesu konvencionalni radovi o naoko nekonvencionalnim likovima (u, ako ćemo pošteno, dovoljno uobičajenoj misiji), što za neke možda može da bude povod za razočaranje; ipak, ima tu dosta toga da se pohvali i izdvoji
Wilco su jedan od ključnih “amerikana” bendova, začetnici ovog žanra autorske rok muzike. Njihov novi, dupli album, u širokom zamahu nudi presek stanja duhova u post-pandemijskoj Americi, zatečenoj na neželjenoj raskrsnici
Novac je važan motiv kada se patriotizam ogleda u podršci javnog mnjenja, dok rat vode vojni profesionalci
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Mada bi se po agresivnoj kampanji i promociji inicijative u albanskim i srpskim medijima moglo reći da je inicijativa nešto najznačajnije što je došlo iz regiona, stvarni pomaci gotovo da su neprimetni. I pored poziva, prema Otvorenom Balkanu skeptični su i dalje na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori bez obzira na to što je samitu u sredu prisustvovao premijer Dritan Abazović
Kancelar Nemačke je tokom posete Litvaniji rekao da će Nemačka dati svoj pun doprinos borbi protiv ruske invazije u Ukrajini. Poslaće Berlin još vojnika u baltičke zemlje, snabdevaće Nemačka kao malo koja druga zemlja Ukrajinu oružjem, a Bundesver će dobiti dodatnih 100 milijardi evra iz budžeta
Srbija je dobila priznanje u zelenom finansiranju, te ju je Siniša Mali okarakterisao kao “ekološki odgovornu”. Dok se proslavlja nagrada, nije precizno poznato kakav se vazduh diše jer odgovorne institucije ne rade svoj posao. Pouzdano se zna jedino da je čist samo tamo gde se ne meri
Slika Lukašenaka i Belorusije kruži iznad Srbije. Zato je njen predsednik – odahnuvši duboko zbog otkazivanja posete ruskog ministra spoljnih poslova – morao naglasiti kako od nove vlade očekuje da ubrza evropski put zemlje
Reakcije na otkazivanje posete ministra spoljnih poslova Rusije Beogradu ne prestaju da stižu. Ako je verovati glasovima iz Kremlja, desilo se nešto što nisu mogli ni da zamisle. Dok se čeka topogledno obraćanje Vučića naciji, Vulin je tu da za Lavrovim žali, premda je jasno kako bi njegova poseta Beogradu uticala na imidž srpske vlasti na Zapadu
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Poseta Lavrova „srpskim prijateljima“ rukovođena isključivo ruskim interesima ne bi bila nimalo prijateljski čin, jer bi rukovodstvo zemlje domaćina uvalila u dodatne probleme, kao da srpskim čelnicima nije dovoljno što odolevaju pritiscima Zapada i ne uvode sankcije Rusiji
Nepun dan pre najavljene posete Srbiji Sergeja Lavrova, javljeno je da ruski ministar spoljnih poslova ipak neće doći. Zemlje susedne Srbiji nisu dozvolile da avion kojim bi došao Lavrov preleti njihov vazdušni prostor
Dokazivati nešto očevidno suprotno međunarodnim pravnim normama predstavlja nemoguć zadatak. Zato se Sergej Lavrov verovatno našao u najvećoj neprilici u celoj svojoj profesionalnoj karijeri. Jer, najsigurniji put u bolan neuspeh jeste naći se pred zadatkom koji zbog preuzete misije mora da se ispuni, a koji je evidentno neostvariv
Lavrov je pred dolazak u Beograd za Televiziju Republike Srpske izneo niz više puta izrečenih kremaljskih optužbi na račun Zapada, sve u smislu da je Rusija nevina, Urajina žrtva zapadnog spletkarenja, a da su agresori zapravo SAD i Velika Britanija koje su, kao kaže Lavrov, „potčininile“ evropske države. Očekuje se reakcija čelnika Srbije
Vazduhoplovnim snagama pripašće 40,9 milijardi evra za razvoj i kupovinu, uključujući nabavku ratnih aviona lovaca tipa Eurofajter i F35, mornarici je namenjeno 19,3 milijarde evra, od toga 16,6 milijardi evra za kupovinu novih brodova i podmornica...
“Putin je u svojoj kriminalnoj gluposti poklonio SAD najveći poklon koji su mogle samo da požele. On je gurnuo Evropu duboko u džep Amerike. Ojačao je atlantski sistem u kome SAD daju naređenja, a Evropa se ćutke pokorava. Putin je ispunio tu želju SAD. Što se tiče Kine, Kinezi sede sa strane. Odbijaju da uđu i pokušaju da olakšaju pregovore, na sličan način kao i SAD, samo što je pozicija SAD još gora jer SAD potkopavaju pregovore”
Dmitrij Medvedev je upozorio Zapad da Rusija neće prezati od toga da „deluje po centrima moći koji u ime Kijeva donose odluke“, bude li ijedna raketa zapadne proizvodnje pala na teritoriju Rusije
“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Treba svi oni koji to zagovaraju da sednu u tenk, skučen prostor, pa da vide kako je to kad se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to na poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput “zolje” ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštite pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”
Đovani Falkone i Paolo Borselino (na slici) nisu bili prvi heroji antimafijskog pokreta, ali su se pojavili u vreme kada je on počinjao da se, nošen opštim nezadovoljstvom, razvija i širi. Bili su zaustavljeni uz veoma osnovanu sumnju da u tom prljavom poslu mafija nije bila sama. I jedan i drugi sudija su tokom poslednjih godina svoje sve uspešnije karijere nailazili na prikriveni, ali permanentni odijum institucija
Rat Rusije protiv Ukrajine doveo je do kulminacije krizu hrane dugog trajanja i mnogobrojnih uzroka i posledica, a hladni rat svim ostalim sredstvima na istoku Evrope poveo je dalje. U pat poziciji rezerve se smanjuju, cene rastu, glad preti najslabijima, a socijalni neredi izbijaju