Ministar Mihajlović je objasnio da spiskova za likvidaciju i centara moći ima raznih, ali da je interesantno to što se ime Čedomira Jovanovića nalazi na svim tim spiskovima i, odgovarajući na primedbu da iznošenje u javnost nepotpunih podataka ove vrste proizvodi više štete nego koristi, rekao je donekle u šali da je ovaj metod naučio od Amerikanaca - razgovor se vodio na proslavi 4. jula u američkoj rezidenciji
Formula za razbijanje te odbrane ovih dana se i dalje neuporedivo više traži u Beogradu nego u samom Hagu. Haški istražitelji dosad su razgovarali ili nameravaju da to ovih dana urade s mnogim političarima koji su zauzimali (bar formalno) važna mesta u Miloševićevom režimu, sa svim načelnicima Generalštaba i svim šefovima KOS-a od početka devedesetih
U svojoj strasnoj želji da zadrži položaj, gen. Pavković odigrao je još jedan adut: pokušao je da impresionira DOS, to jest Đinđićevu stranku, pričom o nameri Koštuničinog kabineta da vojskom napadne Đinđiću toliko drag Biro za komunikacije Vlade Srbije. Izgleda da je to pre bio pokušaj namere, trenutna inspiracija u kasnim noćnim satima, ali – čak i takve pijane budalaštine nedopustive su na tako visokom mestu kakav je kabinet Vrhovnog Komandanta. Koštunica, nevešt u stvarima tehničkim, sada se vadi da kako je bio prisluškivan iz tog čuvenog Biroa
Vidovdanski protest opozicije zavšen je bez velike drame. Drame ovde piše vlast
Kad je o široj odgovornosti riječ, javnost će morati dobiti odgovore na neka pitanja od političara
Ova nepotrebna i štetna đeneralštabna bura u čaši vode još jednom je pokazala da niti je Koštunica "principijelni legalista" niti je Đinđić "pragmatični realista", ali da je zato Nebojša Pavković provereni karijerista. Umesto da tu stvar smesta raščiste u interesu države i najure iz vojske svoje novostečene miljenike, Predsednik i Premijer se sada nadmudruju, razni kolegijumi zasedaju, smatraju i ukazuju, a sve to niti ih se tiče niti ih ko pita. Od Vojske Jugoslavije tako se polako pravi Predsedništvo DOS-a
Dani prolaze, a MUP Srbije i dalje traga za ubicom generala policije Boška Buhe. S obzirom na način izvršenja, toliko sličan seriji prethodnih ubistava, istraga bi mogla da potraje duže nego što se misli, a svakako duže nego što naši brzopleti političari i njihova još brzopletija publika mogu da podnesu. U ovim stvarima nervoza ne pomaže; pomaže dobar policijski rad, ali je sva prilika da će profesionalizam biti žrtvovan političkim motivima i igrama, kao i u nekim prethodnim slučajevima
Čak i u tako čudnoj galeriji kakva je galerija karijera i biografija miloševićevske Srbije, curriculum vitae bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti Jovice Stanišića jedan je od retkih koji uvek uspeva da privuče pažnju i da isto tako uvek ostane bar donekle misteriozan
Nedavno objavljeni pretpretresni dokument Haškog tužilaštva u kome se na oko 300 strana detaljno opisuje suština Miloševićevih greha u Hrvatskoj i BiH otkriva da u slučaju Jovice Stanišića nema previše razloga za razvijanje raznovrsnih teorija zavere. Reč je o čoveku koji je u tom dokumentu na više mesta opisan na način koji snažno sugeriše samo dve mogućnosti – Stanišiću je namenjena ili uloga jednog od najvažnijih svedoka "insajdera" u sudskom procesu stoleća ili jednog od onih koji bi kao važan Miloševićev "izvođač radova" mogao i sam da se nađe na klupi za optužene
Neposredno pred pojavu bivšeg šefa Kosovske verifikacione misije Viljema Vokera u svojstvu svedoka, u Tribunal su dospele i analize strukture finansiranja vojske i policije i "istorija" srpskog nacionalizma - ukorenjenog u Dušanovo carstvo
General-major policije Boško Buha ubijen je na način veoma sličan – i rukom podjednako vičnom – kao i general Radovan Stojičić Baõa pre pet godina. To bi moglo postati ključno iskušenje nove vlasti, njen najveći problem u nizu. Ime tog problema je nedostatak političke volje i hrabrosti da se jednom za svagda raščisti s nasleđem miloševićevske kleptokratske vlasti, s kriminalno-policijsko-udbaškim podzemljem koje se temeljito ugradilo u finansije, trgovinu najkurentnijim robama i uslugama
Nesporna je činjenica da u Beogradu divljaju, kako neko reče, "patriote nižeg ranga" pod zaštitom policije. Uglavnom je reč o dobrovoljcima, istaknutim pripadnicima paravojnih snaga, učesnicima u oružanim sukobima na tlu bivše Jugoslavije
U čekanju da povodom osiromašenog uranijuma neko nešto uradi ili plati – najbolje oboje – Srbiji su prošle tri godine. Ili ništa, sa stanovišta večnosti (i uranijuma). Što se posledica tiče, večnost se za nas tek otvara
Iako su svi nadležni, od ŽTP-a do policije i Vojske Jugoslavije, pa i Slobodana Miloševića tvrdili rodbini nestalih da "ništa ne znaju" krug onih koji su znali šta se sprema i šta se konačno desilo bio je na vrlo visokim pozicijama u državi
Gromoglasno najavljivani skandal s "tajnim materijalima" hrvatske policije kojih se dočepao "Nedeljni telegraf" ispao je na kraju samo kao jevtin pokušaj prenošenja rata između dve bande hrvatskih "tajkuna" na ovdašnju "bojišnicu". Nekome je odgovaralo da "žestoko uzvrati" na prošlogodišnju duvansku aferu s Canetom Subotićem i da Zagreb proglasi "centrom balkanske mafije" umesto Beograda. Osim toga, izgleda da je postignuta srpsko-hrvatska turboskandalozna nagodba – da se gadosti i klevete koje je opasno objaviti kod kuće objavljuju preko granice
U dopisu koji je pomenuti Mandić uputio tadašnjem generalnom direktoru ŽTP Beograd Miomiru Miniću 1. 02. 1993. godine stoji: "Ovih dana, tačnije 28. 01. 1993. godine obavešten sam od šefa Sekcije STP Užice Živanića da će pripadnici srpske vojske opštine Rudo izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika. Čitava akcija odvijala bi se na delu pruge Beograd–Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Verovatno u ukrsnici Štrpci ili stajalištu Goleš." To se i dogodilo. Dvadesetoro ljudi je oteto iz voza broj 671 na relaciji Beograd– Bar 27. februara u Štrpcima, na teritoriji koja je bila pod kontrolom bosanskih Srba: 18 Muslimana, jedan Hrvat i jedan crnac
Major Narodno-oslobodilačke vojske ubija mađioničarovog zeca, suzavcem isteruje zvanice i slavljenicu, buduću učenicu prvog razreda: "Danas je četvrti maj, dan kad je Maršal umro!"
Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Republike Srbije, tokom posete niškom zatvoru
Štrajk nekolicine Rekovčana – pripadnika takozvane Oslobodilačke srpske armije (OSA) sa centralom u Kruševcu, uznemirio je, ozlojedio i zbunio čitav Levač
Šestorica bivših visokih funkcionera odlučila je da se odazove pozivu na predaju. Karadžić se oglasio pismom, ostali ćute
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i fondacije "Friedrich Ebert", održana je tribina "KOS i DOS" u utorak 2. aprila 2002. u 17 sati u Studentskom kulturnom centru. Učesnici tribine bili su pukovnik u penziji Arsenije Stanković, vojni analitičar agencije VIP Aleksandar Radić, pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova Dragan Šutanovac i voditelj, novinar "Vremena" Miloš Vasić
Prema nekim istraživanjima, više ljudi nedeljno u Velikoj Britaniji puši marihuanu, nego što ih posećuje fudbalske utakmice
Radna verzija Zakona o dosijeima Državne bezbednosti Srbije spada među radikalnija takva rešenja u postkomunističkim zemljama: predviđa osnivanje posebne komisije Narodne skupštine koja bi sva dosijea – od 1945. do danas – preuzela i njima rukovala; predviđa takođe otvaranje dosijea onima o kojima su vođeni, ali i njihovo korišćenje u svrhe lustracije, što je već izazvalo užasavanje na raznim mestima, uključujući i Tamo Gde Treba
