"Molim boga da podignu optužni predlog protiv mog branjenika Gorana Papića i da sve činjenice dovedem na svoje mesto. A za te činjenice izboriću se na glavnom pretresu – ako ga bude. U istrazi sam došao do dovoljno činjenica da raskrinkam razloge zbog kojih je optužen Papić", kaže za "Vreme" advokat Tapušković, ne želeći da odgovori na detaljnija pitanja
Od toga koliko je kriminal proteklih decenija penetrirao u sistem, svakako će zavisiti dalji rezultati u istragama i uspešnost u dokazivanju optužnica. Potpunu predstavu o dubini dohvata "crnogorske hobotnice" čini se da malo ko za sada ima. Naravno, osim onih koji su kontrolisali njene pipke
"To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko"
Od tašnice Romanovih i ostalih eksponata koji su, kako se trenutno čini, nestali bez traga iz Muzeja primenjene umetnosti, ostale su samo priče o njima
Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport kaže za "Vreme" da privatnici ne naplaćuju Upravi carina zakup parkinga, ali da onda zauzvrat reketiraju prevoznike: "To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onoga na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona
"Čuvaj se martovskih ida" izreka je iz Šekspirove drame Julije Cezar, koja opisuje opasnost koja preti i dogodiće se u tačno određenom trenutku, a odnosila se na 15. mart, datum kad je 44. godine pre nove ere ubijen rimski vladar. "Martovske ide" su u Prištini 1999. godine poranile, nevolja je bilo na sve strane, a produžile su se i posle tog datuma, posebno od 24. marta nadalje
Nema čime se Uprava Carina za Bracikinog vakta nije bavila: obrtala se tu velika lova, novac se slivao i odlivao na različite račune, iznosio u inostranstvo, plenjena je i distribuirana roba raznih kategorija, šverc je cvetao. Carina je bila srce sveopšte korupcije, duša "organizovanog kriminalnog poduhvata". Najveća lova se krila u krijumčarenju nafte, cigareta i motornih vozila. Iako je i kešom izdašno pomagao Državnu bezbednost MUP-a Srbije, znao ju je Bracika obradovati i kojekakvom skupocenom robom. Policija je, recimo, utvrdila da je Carina "tajnoj policiji" ustupila 660 kilograma zaplenjenog čistog heroina
Koliko je realna mogućnost da bi moglo doći do ostavke Krivokapića i još ozbiljnije političke krize, pa i do vanrednih izbora? Ukoliko u ovoj igri "crvenih rukavica" premijeru dosadi da prima udarce po prstima iz skupštinskih klupa na svaki predlog vlade i onda kada još nije ušao u proceduru, ta opcija se čini mogućom
"Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku. Da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, potrebni su obrazložen predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Vojne službe takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda"
Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…
"Žalosno je što sem tih nekoliko godina vladavine Zorana Đinđića Srbija nikad nije bila demokratska zemlja. Ni u Karađorđevića Jugoslaviji, ni u Titovoj Jugoslaviji. Ono što je usledilo posle Osme sednice u Srbiji, pored nepoštovanja vladavine prava, uvoda u ratove i autoritarni sistem najgore vrste, upali smo u nemerljive količine primitivizma koje, nažalost, i danas živimo. To je danas samo multiplikovano, pa je ova vlast daleko primitivnija i od one Miloševićeve"
"Prisluškivanje podrazumeva pristup sadržini komunikacije, dakle, slušanje u realnom vremenu ili preslušavanje snimljenog razgovora. A pristup ‘zadržanim podacima’ se ne odnosi na sadržinu, već na sve druge podatke o komunikaciji, dakle, podatke o tome ko je, s kim, odakle, kada i koliko dugo komunicirao. Ozbiljan analitičar iz ‘zadržanih podataka’ može izvući mnogo više nego iz sadržine jednog ili nekoliko telefonskih razgovora"
Šta deli predsednike Srbije, Rusije i Kine, a ima veze sa borbom protiv korupcije? Kakva je tu uloga interesnog udruženja građana bez ikakve unutrašnje kohezije pod imenom Srpska napredna stranka? Zašto se Vučić ne može odreći nijednog od važnijih ljudi u partiji, uključujući i Nebojšu Stefanovića unatoč njegovoj "objektivnoj odgovornosti"
"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"
Zašto je Odeljenje za poslove bezbednosti po prvi put u istoriji MUP a postalo operativno odeljenje koje odgovara direktno ministru unutrašnjih polova? Ko je sve radio u ovom Odeljenju i koga su držali na merama? Kako je Veran Matić dobivši informaciju o praćenju novinarke Svetlane Vojinović rekao da je "ovo kao kod Slavka Ćuruvije", obavestio Vučića i šta je posle bilo? Na koji način je Dijana Hrkalović došla na čelo radne grupe za Rodoljuba Milovića povodom afere "Papaja"? I zašto joj načelnik UKP a nije mogao odbrusiti "je li bre, ko si ti da mi postavljaš pitanja"? Zašto se u MUP u smatralo da ako te pozove državna sekretarka to u stvari čini ministar Nebojša Stefanović? Šta su pripadnici Gradskog SUP a pričali o dolasku Hrkalovićeve na mesto zločina posle ubistva Aleksandra Stankovića, a šta su o njoj agenti DEA u Beogradu izvestili naše organe
Da li zbog svojevrsnog pakta o neiznošenju prljavog veša iz kuće ("vrana vrani oči ne vadi", kaže ona narodna) ili nečeg drugog, tek, Nebojša Stefanović je do sada bio zaštićen
Neefikasnost postupka ima za posledicu opasnost od obezvređivanja rada svih organa koji učestvuju u prekršajnom postupku i, kako je već navedeno, pravne nesigurnosti građana. U takvim slučajevima takođe opada ugled pravosuđa i pravne države
On nije ni mudar ni hrabar, niti je šmeker svetskog glasa. Ne gazi preko stotke, ali može da trči 20 metara. Malo podržava vlast, a malo glumi opoziciju. Predsednika Srbije zove često, a on mu se javi tek svaki hiljaditi put. On je Miša Vacić
Šta se dešava u postupku koji se vodi protiv grupe Veljka Belivuka i da li je to odvojeno od slučajeva u koje su umešani Slaviša Kokeza, Dijana Hrkalović, Goran Papić i drugi, te zbog čega u istrazi nema mesta za još neka lica koja bi mogla štošta da kažu na tu temu
U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks. Da neko živi u okolini Beograda i počini ubistvo snajperom, odmah bi sebi natovario sve službe na vrat
Zašto su građani morali sklanjati decu od televizora? U kakvu poziciju je dospeo Nebojša Stefanović posle hapšenja svog kuma Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika SBPOK-a? Šta su visoki policijski funkcioneri tražili u stenogramima prisluškivanih razgovora Aleksandra Vučića i članova njegove porodice sa "bezbednosno interesantnim osobama"? Zbog čega istaknuti naprednjaci govore o zaveri unutar svojih redova protiv predsednika Republike? I kakve će političke posledice imati borba protiv organizovanog kriminala
Svi se u martu sete tragičnog ubistva Zorana Đinđića i haške smrti Slobodana Miloševića, analiziraju se njihove politike, postupci, ideologije i modeli vlasti, zapravo u pokušaju da se razume ovo u čemu sad živimo: despotija azijskog porekla upakovana u nekakav EU marketing. To je ta hobotnica koja je usisala sve moguće ideologije i modele vlasti, napravljen je jedan politički smuti i više se i ne zna šta je Miloševićev a šta Đinđićev legat
"Aleksandar Vučić je toliko nervozan jer nema odgovor na slučaj Jovanjica i sada pokušava da na sve moguće načine opere tragove koji vode do vrha države i do njegovog brata"
Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noći odrasli znajući da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje
Bio jednom jedan lav. Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav. Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva… Strašno, strašno
Kada predsednik Vučić prvi javno izrekne sudsku presudu koju još ne znaju ni stranke u sporu, da li to znači da i sve druge sudske odluke nosi u svom džepu
"Droga je takva vrsta kriminalne delatnosti da obezbeđuje enormnu zaradu. Ta zarada, koja u prvo vreme nije značajna, najpre zadovoljava lične životne potrebe i kupovinu nekih osnovnih dobara, automobila, manjih stanova. Ali, kada se uspostavi takav klan na nacionalnom nivou, onda ostvaruju toliku količinu novca da ne mogu da je potroše. I onda investiraju", kaže za "Vreme" Siniša Janković, policijski inspektor u penziji
