Zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifos u pošiljci breskvi iz Srbije, voće je sa hrvatske granice vraćeno u našu zemlju. Agroanalitičar Branislav Gulan veren je da većina roda bresaka je bezbedna za korišćenje, iako ne može sve da se kontroliše, dok Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, kaže da je ovo bilo očekivano i da Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe hemikalija zabranjenih u EU.
Josifova kaže kako je to bilo očekivano, jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.
„Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća“, napominje Josifova.
Ona ističe da se više puta obraćala, kako Ministarstvu, tako i samoj ministarki, sa ciljem da upozori na štetne posledice koje će biti rezultat uvoza nedozvoljenih aktivnih supstanci i ekološkog otpada, ali su ove dopise nadležni ignorisali.
„Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude“, upozorava direktorka za razvoj u BioGenesis-u.
Šta je hlorpirifos?
Vanredna profesorka na Fakultetu za fizičku hemiju Maja Milojević kaže za N1 da neke kulture ne mogu da se uzgajaju bez tretiranja pesticida, ali da oni treba da se koriste valjano.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije je, kako su naveli, nakon konsultacija sa stručnom javnošću, donelo odluku o davanju dozvole za ograničenu i kontrolisanu primenu sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa, isključivo za tretiranje šećerne repe, a svako neovlašćeno korišćenje te vrste preparata za druge kulture je zabranjeno zakonom i strogo kažnjivo.
„Hlorpirifos je vrlo efikasan pesticid, on je i insekticid, ali je štetan i za životinje i za ljude, jedno vreme je bio najprodavaniji pesticid 60-ih godina, ali u poslednjih 20 godina se radi na tome da se njegova primena ograniči ili zabrani. Od 2020. godine, kada je istekla poslednja licenca, on je kod nas zabranjen. Međutim, postoje izuzeci od zabrane, i nismo mi jedini u svetu po tome. Ovde su proizvođači šećerne repe insistirali da ipak zbog njegove nezamenljivosti, on bude dozvoljen“, pojašnjava Milojević.
Kako kaže, prvobitno je dozvola važila do 2024. i 2025. godine. „Tako da je za očekivati da postoje količine koje nisu utrošene. A ako proizvođači nisu obavešteni, za očekivati je da nastave da ga koriste ako ga imaju u zalihama“, dodala je Milojević.
Breskve – kupiti ili ne
Agroanalitičar Branislav Gulan je uveren da će Srbija trpeti posledice i da će biti „pod oštrim okom“ kontrolnih mehanizama zemalja u koje izvozi.
Kako kaže, uveren je da većina roda bresaka je bezbedna za korišćenje, iako ne može sve da se kontroliše.
„Verujem da je na pijaci i u velikim marketima sve to bolje kontrolisano“, kazao je.
Prema rečima Gulana, nije jasno ni zašto se krije ime proizvođača i izvoznika spornih bresaka.
„Vidite da nam nisu rekli ni od kojih je proizvođača, ni o kojoj količini se radi, znači da se krije – i sad se šire vesti da su to proizvođači bliski vlastima, pa se zato krije. I odmah se stvara sumnja, stvaraju se priče, nepoverenje kod naroda, a ostalo je posledica vladanja uredbama“, izjavio je Gulan.
B.G./Danas/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
