Miroslav Vujaklija: "Dobio sam otkaz jer 1995. godine nisam hteo da idem bez obeležja policije na uniformi i dokumenata na zadatak u priznatu državu BiH", kaže za "Vreme" policajac Miroslav Vujaklija
Na pripremnom ročištu u parnici Popović vs. "Vreme" – osim odlaganja iz procesnih razloga – došlo je i do zanimljivog pratećeg incidenta: jedan od tuženika "pokušao je da u sudnicu unese nož!", kako je to po završetku pretresa dramatično objavio zastupnik privatnog tužitelja, advokat Vlado Pavićević. Vladimir Popović, poznat i kao Beba, preživeo je – slava Bogu! – i taj najnoviji napad na njegov dragoceni i sa toliko strana ugroženi integritet
Maloletni Rom iz Obrenovca ubio sugrađanina koji je, kroz prozor na spratu, upao u Radio da interveniše u programu. Pošto su akteri tragedije različitih nacionalnosti, došlo do podizanja tenzija, što će reći do horskog psovanja majke ciganske. Tenzije su pale, obe strane pozivaju na mir i toleranciju, ali Roma nešto nema na ulici
Nevolje sa statusom Džejmsa Lajona u Beogradu prilično brzo su rešene na relaciji između MUP-a i MIP-a (po novom, MSP-a). Uskraćivanje boravka neki su već protumačili kao pokušaj da se unapred "spusti cena" izveštaju Krizne grupe koji sledi ovih dana
Dok crnogorski zvaničnici tvrde da napuljska optužnica, koju mediji objavljuju u nastavcima, uopšte ne postoji, dnevnik "Dan" najavljuje nove epizode serije o švercu duvana čiji se scenario priprema u Bariju
"Vreme" objavljuje zapisnike o predmetima pronađenim na telima i oko tela pokopanih Albanaca u masovnim grobnicama na terenu poligona za obuku Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije "13. maj" kod Batajnice. Između ostalog, pronađeno je: dve cucle, nekoliko grickalica za nokte i otvarača za flaše, klikeri, mnoštvo komada zlatnog nakita i satova, ali i olovke, brojanice, muštikle i češljevi. Tu su i "nevažeći metalni novac SFRJ", metalne alke, maramice, ogledalca, dve folije ranital, bick brijači, nekoliko Hodžinih zapisa, noževi na sklapanje, tranzistor sa baterijama, telefonski imenik, perorezi, dugmad, kašike za cipele, folija sa osam tableta saridona, šrafciger, digitron, kutija tableta diklofan, baterijska lampa, kutija analgina, vizit-karte, amajlije. Gde su polazili ili su mislili da polaze ljudi kod kojih su pronađeni ovakvi artefakti normalnog života nije poznato, ali je na osnovu takođe pronađenih eksera, ispitivača struje ili katanca, jasno da su u pitanju bili obični ljudi, sa običnim problemima i običnom svakodnevicom. Priča o batajničkim leševima do sada je zgodno aktuelizovana u vreme hapšenja ili isporučenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu (maj – jul 2001). Od silnog pominjanja, zaboravilo se, međutim, na činjenicu da do dana današnjeg niko zapravo ne zna koliko je leševa zakopano na raznim lokacijama u Srbiji. Zaboravilo se, onako uzgred, na to da su mnoge policijske glavešine iz doba kad su ubistva počinjena i dalje ostale glavešine. Zaboravili su građani Beograda da su na par kilometara od njihovih toplih domova bili ili jesu zakopani ljudi isto tako obični kao i oni
"Nekome se moglo gotovo učiniti da čuje zvuke violine i vidi prigušeno svetlo dok su čovek na optuženičkoj klupi i onaj na klupi za svedoke pokušavali da osveže sećanja na slavne dane Miloševićeve vladavine"
S obzirom na to kakvih su ga sve obaveza čuvanja tajne oslobodili, Čeda Jovanović i nije mnogo ispričao. Ispalo je, međutim, da je početno pitanje – ko je koga posećivao u zatvoru – potisnuto u stranu mnogo značajnijim detaljima koji potvrđuju da su razmere martovske zavere bile veće nego što se mislilo. Iz objašnjenja Čede Jovanovića i dokumenata na koja se oslanjao naslućuje se da je zavera bila dugoročni projekt sa kojim se ova vlast dugo i u tajnosti borila
