Rolan Garos

Teniska velesila sa Balkana

U Srbiji je nastupila teniska euforija, nema tih novina koje nisu imale fotografije naših tenisera na naslovnoj strani. Tenis ovde nikad nije bio toliko popularan, ni u vreme popriličnih uspeha one stare Jugoslavije u Dejvis kupu (Živojinović, Ivanišević, Prpić i Orešar), ni u vreme ogromnih pojedinačnih uspeha Monike Seleš. Mečevi su se gledali i kod kuće i na poslu. Ali i u kafićima i kladionicama na velikim ekranima, gde se i navijalo i radovalo i tugovalo

Vodič kroz mehanizme međunarodne pravde

Mnogobrojni haški sudovi

Posle Drugog svetskog rata, a posebno posle završetka hladnog rata, međunarodno pravo sve više se bavi pojedincima. Ono to čini, između ostalog, zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava u odnosu na državu u kojoj žive, kao i nametanjem obaveza pojedincima čije kršenje povlači njihovu krivičnu odgovornost na međunarodnom nivou. Posledica toga je da se međunarodno pravo sve češće neposredno primenjuje pred domaćim sudovima – na primer, naši građani pred sudovima Srbije mogu i treba da se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima radi zaštite svojih osnovnih prava i sloboda. S druge strane, i međunarodnih sudova je sve više i više, pa smo svedoci tzv. fenomena proliferacije međunarodnih sudova i tribunala. Njihov sve veći broj, kao i raznovrsna nadležnost, dovode do mnogobrojnih zabuna u široj javnosti. To je razlog što "Vreme" nastoji da otkloni neke od njih

Ljudmila Putin, supruga

Diskretni šarm

Za razliku od nekih svojih prethodnica u Kremlju koje su prekomernim pojavljivanjem i uplitanjem u sve i svašta iritirale javnost, Ljudmila Putin je sušta suprotnost – gotovo je neprimetna

Sjaj u travi

Na marginama samita G8

Meklenburg-Vorpomern, rodna pokrajina kancelarke Merkel, pokazala se u najboljem svetlu – hrana je bila izvrsna, komunikacije i radni prostori na raspolaganju 24 sata, desnog ekstremizma i netrpeljivosti prema strancima, koji su tu inače ozbiljan problem, nigde, a na bezbrojnim sekjuriti-čekovima policajci beskrajno ljubazni, iako neki u službi i po 36 sati. Tako su, na kraju, svi bili zadovoljni: osam moćnika, protivnici G8 i novinari. Doduše, ne zaključcima, ali svako svojim poslom, jer svi su na svoj način radili najpoštenije, odnosno u okviru mogućeg

Pozorište

Jela (ni)je Nora

> Branislav Nušić
> Tako je moralo biti
> režija Egon Savin
> igraju Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Predrag Ejdus, Vojin Ćetković
> Scena "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta

"Festival jednog pisca"

O Vinaveru

Okosnice "Festivala jednog pisca" – izložbu "Svet je velika knjiga" i knjigu Gojka Tešića Citat Vinaver – dopunjuju programi, brižno odabrani da bi što sveobuhvatnije sagledali delo i život Stanislava Vinavera

Nuspojave

Žuti žutuju, crveni putuju

"Ukazanije Betovena" u Palminom mladom životu je savršena poruka koju treba dobro razmotriti i još bolje upamtiti: To je ono što vlada i vladaće ovom nesrećnom zemljom, to je njen sadašnji i budući "mejnstrim"

Mediji

Pitanje bretela i pupaka

Kao i u mnogim drugim prilikama do sada, nejasno je šta RRA zapravo hoće. Od medija, a i inače

Portret savremenika – Radovan Jelašić, guverner NBS-a

Neosigurani čuvar sigurnog novca

Tragajući za razlozima svojevrsnog snebivanja vodeće političke koalicije u Srbiji da odmah dâ pun petogodišnji mandat inače uspešnom guverneru Radovanu Jelašiću, dolazimo i do hipoteza o mogućoj opreznosti naših uvek ksenofobičnih političara

Tanka linija

"Uličarsko ratovanje"; "Vreme" br. 856

Izložbe – "Ars fumandi"

Slobodno o pušenju

Pričom o priboru za pušenje, izložba "Ars fumandi" u Muzeju primenjene umetnosti priča i o istoriji duvana i svemu što je s njim u vezi. Opaska francuskog putopisca Lefevra iz 1611. godine da je u Prokuplju video nekoliko Turaka kako ispred dućana puše uz kafu, prvi je pomen duvana u Srbiji

Mionica – krave, gibanica i ljudi

Proizvedeno u Srbiji

Svi čekali ministra Velju, ali ovaj jok doš’o, zato izložbu stoke otvorio njegov predsednik opštine Mionica Šljapa, a gibanicu od preko tonu, ko pravi donator, pozdravio, i gibanicu, uz to dobacivanje da se nekad znalo ko gibanicu jede, baš i dobro jeo, onaj njegov za srpske puteve prvi novosrbin Jocić

TV manijak

Suze sina razmetnoga

Pozorje 2007

On ili neko drugi

Selektor Ivan Medenica sada je u lagodnoj "win-win" poziciji: ako ostane, odlično; ako ode, opet odlično: on je reformom Pozorja uradio svoje. Ko to hoće da pokvari, može to učiniti samo na svoju štetu

Lisica i ždral

Čudesni svet marketinga

Šta će državi reklama, jesmo li zahvaljujući Romanu Polanskom saznali za Francusku i kakva je korist Francuskoj od toga

Nuspojave

Iz dubine duše

Reci mi s čim se to Srbija graniči na Drini, i reći ću ti ko si; reci mi koliko duše imaš, i reći ću ti isto...

Zdravlje Roma

Živeti pod svojim imenom

Istraživanje koje je napravio Oksfam kaže da 24 odsto romske dece i mladih nikada nije konzumiralo mleko i mlečne proizvode, da 70 odsto dece jede meso manje od jednom nedeljno, a da 40 odsto nikada nema sveže voće i povrće. Beda, izolovanost, loši uslovi života ruiniraju zdravstveno stanje i većine odraslih Roma. U demografskoj strukturi dominira populacija do 18 godina na koju otpada 31,74 odsto, dok starijih od 60 godina ima samo 4,19 odsto

Intervju – Bojan Krišto, direktor Državne lutrije Srbije

Politika „sedmice“

"Ukoliko Srbija bude imala kontinuirani ekonomski rast u narednom periodu, i Državna lutrija će imati rast svog poslovanja. Naravno, očekujem, zbog dobrog menadžmenta, što je i do sada bio slučaj, da Lutrija raste i brže od srpske ekonomije", kaže za "Vreme" direktor Državne lutrije Srbije

Kosovski pregovori

Od Hajligendama do Kenebankporta

U atmosferi verbalnog zaoštravanja pred samit G8, srpska vlada pokušava da u saglasnosti sa Rusijom isposluje nove pregovore o Kosovu

Međuvreme

Navike

Portret savremenika – Emir Kusturica

Gazda od Drvengrada

U bogatoj biografiji Emira Kusturice sve je na ovaj ili onaj način problematično i kontroverzno – od filmova, preko političkih stavova do načina i razloga za izbor prijatelja. Jedino što je nesporno jesu svetska slava i ugled. Koliko god se to nekome sviđalo ili ne, reč je o čoveku nesumnjivog umetničkog autoriteta, čoveku zahvaljujući kome mnogi uopšte znaju za Srbiju

Rođendan Diznilenda

Geografija snova

Bajkoliki svet Eurodiznija ove godine sija dodatnim sjajem jer slavi 15. rođendan. Sloganima "Ovo je mesto gde snovi postaju stvarnost", "Dođite da sanjamo zajedno", "Bilo jednom u snu" evropska verzija Diznijeve zamišljene zemlje obilja mašte, zabave i avanture otkriva svu svestranost objašnjivu teorijama popularne kulture, fenomenologije sreće, snova i želja, Evroamerikane, demokratske utopije, ali i spoljnopolitičkog koncepta nove Sarkozijeve vlade

40 godina albuma "Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band"

Jedan dan života

Pre tačno četrdeset godina, 1. juna 1967, u britanskim prodavnicama pojavio se, posle višemesečnog iščekivanja, album Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band. Njime je najpoznatija grupa na svetu, poprilično umorna od sebe same, pokušala da doslovno pokopa svoj dotadašnji identitet i reinkarnirana obeleži novi početak. Ovo prvo nije im naročito pošlo za rukom; ovo drugo, međutim, jeste, i to verovatno više no što su očekivali: ne samo karijera Bitlsa nego i čitava istorija rok muzike počela je da se deli na onu pre i onu posle Peppera

Izjava nedelje

„Ja sam mitropolit crnogorsko-primorski, i neće se tako lako mene Crnogorci ratosiljati. Ovde sam i ostajem ovde uz Božju pomoć. Već sam i grob svoj spremio, tako da ne brinu oni koji su zabrinuti.“

mitropolit Amfilohije Radović, demantujući vesti da će biti sledeći patrijarh. ("Blic")

Srpska pravoslavna crkva

Jedno te isto

Ako se pogleda novi sastav Sinoda: mitropolit crnogorsko-primorski i od prošle godine počasni arhiepiskop cetinjski Amfilohije, episkop žički Hrizostom i njegov imenjak episkop bihaćko-petrovački, uz neizbežnog Filareta mileševskog, episkopa svih režima, sa sigurnošću se može reći da će naprednjaci bar još dve godine čekati na svojih pet minuta

Radikalsko predizborno pozicioniranje

S Mladićem na čelu – u kampanju

U susret predsedničkim i lokalnim izborima, stranka Vojislava Šešelja ponovo je radikalizovala retoriku i nastup, "perući" se time pred sopstvenim biračima zbog odustajanja od opstrukcije koja je mogla da spreči formiranje aktuelne vlade Vojislava Koštunice