Politika „sedmice“

Pre nego što je u julu 2004. godine donet novi zakon o igrama na sreću, u ovoj oblasti vladalo je rasulo: na teritoriji Srbije su postojale tri lutrijske organizacije: Lutrija Srbije, Lutrija Vojvodine i Lutrija Beograda. Svaka od njih je imala svoje igre, tržište je bilo rascepkano, nagradni fondovi mali, a dobici neredovno isplaćivani. U sva tri preduzeća postojao je problem viška zaposlenih i poslovanja sa ogromnim gubicima. Danas su sve tri Lutrije objedinjene u jednu – Državnu lutriju Srbije, koja godišnje ostvaruje višestruko veći prihod nego sve tri bivše organizacije zajedno, a za dve i po godine postojanja za invalidske i sportske organizacije, lokalnu samoupravu, Crveni krst i druge korisnike državnog budžeta prikupila je 65 miliona evra.

„Kada sam učestvovao u izradi Zakona o igrama na sreću, nisam znao da ću biti direktor Državne lutrije“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Bojan Krišto: „Moja prva odluka bila je da se ta tri preduzeća objedine u jedno i tako je nastala Državna lutrija Srbije. Drugi značajan korak bio je da se odabere samo jedan proizvod. Ugasili smo sve prethodne proizvode, tih petanestak igara i uveli samo jedan – „Loto 7 od 39“.

VREME: Kako je izgledao proces oporavka tržišta igara na sreću u Srbiji?

BOJAN KRIŠTO: Da bi se napravila jedna lutrija potrebno je desetak miliona evra, a mi smo na raspolaganju imali 500.000 evra kada smo počinjali. Morali smo da, paralelno sa pokretanjem Lutrije, prođemo kroz restrukturiranje ova tri bivša preduzeća. Mi smo se tu oslonili na njihovu inicijalnu prodajnu mrežu od nekih 500 uplatnih mesta, i, ono što je bila velika stvar, uspeli smo da tih 500 uplatnih mesta integrišemo u jedan centralni uplatni sistem, da praktično, to postane jedan sistem, sa jednim proizvodom, jednim brendom, jednim marketingom i istim nivoom usluge. Kada bilo koji proizvod plasirate na tržište, bez obzira na to da li je reč o igri na sreću ili nečemu što se prodaje u supermarketima, bitno je da taj proizvod bude kvalitetan. Mi smo taj kvalitet postigli relativno niskom cenom, a velikom nagradom. Takođe, neophodno je i da taj proizvod bude svuda dostupan. Za prvo kolo smo imali svega dvestotinak spremnih uplatnih mesta, a onda smo u narednih mesec dana osposobili svih 500 koje smo u tom trenutku imali na raspolaganju, dok smo već u naredna dva meseca privukli veliki broj malih radnji, i podigli taj broj na oko 800 uplatnih mesta. Trenutno raspolažemo sa 2000 uplatnih mesta za Loto i blizu 5000 prodajnih mesta za instantsrećke.

Posao za koji je potrebno oko deset miliona evra izveli ste sa 500.000 evra. Na koji način vam je to uspelo?

Delimično smo se oslonili na infrastrukturu koja je postojala u ova tri preduzeća. Znači, tu su bili nekakvi informacioni sistemi. Jedan iz 1993. godine, drugi iz 1997. godine, a treći je bio relativno savremen, iz 2003, ali je imao samo 50 uplatnih mesta. Investirali smo u ljude. To je bila najveća investicija. Doveli smo troje-četvoro kvalitetnih ljudi u tim koji je već postojao u prethodnim preduzećima i oni su dobili konkretne zadatke. Oni su uz minimalne troškove uspeli da uvedu GPRS modeme, kojima su naši terminali povezani, da sve terminale koji su nekada bili odvojeni sistemi povežu u jedan.

Ono što je jako važno, imao sam ljude koji su ovde radili, ali koji za prethodnih petanest godina nisu uspeli da pokažu šta znaju, tako da sam uspeo da iz njih izvučem maksimum. Od desetak menadžera koji vode Lutriju Srbije, njih četvoro su novi, a ostali su radili ovde i ranije i bez njih ovaj sistem ne bi mogao da bude napravljen. Jedino što sam ja doneo jeste sveža ideja i neka sveža znanja iz informatike i marketinga, a oni su uspeli sve ostalo. Nije bilo lako i još ima mnogo posla, ali brojke kažu da je šest puta bolje bilo već u prvoj godini. Naš promet je u prvoj godini bio šest i po milijardi dinara, a ove tri lutrije zajedno su pre toga imale oko milijardu dinara prometa.

Na koji način funkcioniše novi informacioni sistem koji se primenjuje u Lutriji?

Onlajn sistem za prijem uplata igara na sreću sastoji se od uplatnih lutrijskih terminala koji se nalaze na prodajnim mestima i kompjuterskog sistema za obradu podataka koji se nalazi na centralnoj lokaciji Državne lutrije Srbije. Uplatni terminali pokrivaju celu teritoriju države, a na terenu putem mobilne mreže ostvaruju stalnu vezu sa centralnim sistemom. Takav onlajn sistem omogućava da kombinacije igara na sreću po uplati budu momentalno registrovane u centralnom sistemu, što samo po sebi povećava ukupni promet, a zajedno uz sistem trezoriranja i obrade onemogućava prevare.

Centralni sistem su razvili „od nule“ inženjeri Državne lutrije u saradnji sa lokalnim i regionalnim dobavljačima softvera i hardvera, baziran je na najnovijim tehnološkim dostignućima, a po tehničkim karakteristikama predstavlja najmoderniji informacioni sistem. Ovakav sistem Državnoj lutriji Srbije daje prednost i lidersku poziciju za eventualno povezivanje lutrijskih preduzeća i objedinjavanje igara na sreću u regionu.

Od kakvog je uticaja politička situacija kada je reč o Državnoj lutriji Srbije?

Politička situacija generalno utiče na celu ekonomiju, pa tako i na Lutriju Srbije. Ako je politička situacija nestabilna, potrošači nisu sigurni, samim tim, manje troše, a rezultati cele ekonomije su nešto manji nego što bi bili. Što se tiče Lutrije Srbije, kada smo mi u pitanju, cela stvar se i dodatno komplikuje, jer je naš vlasnik država, a kad se menja vlada ili se očekuje promena vlade, onda se očekuje i promena odnosa države prema preduzeću, pa u ovom vakuumu dok nije bilo vlade, ne mogu da kažem da smo bili paralisani, ali, nismo radili onako kako smo želeli jer smo čekali da vidimo kakva će biti politika nove vlade prema Lutriji. Mi nismo znali da li će ona biti za to da stanje ostane isto ili da odemo u privatizaciju ili će hteti da samo malo promenimo način poslovanja. U svakom slučaju taj period je za nama, tako da sad očekujem da nadoknadimo ono što smo izgubili u prethodnom periodu.

Da li je bolje rešenje da Lutrija Srbije ostane u državnom vlasništvu ili da bude privatizovana?

Smatram da državna preduzeća nikada ne mogu da budu efikasna kao privatni sektor. Ono što ja očekujem u narednom periodu jeste da se dovrši privatizacija društvenih preduzeća i da se krene sa privatizacijom državnih i javnih preduzeća. Time se, pre svega, povećava efikasnost ovih preduzeća, a s druge strane, smanjuje se cena usluga tih preduzeća, čime se rasterećuje privreda. Naravno, drugo očekivanje je vezano za nešto od čega cela naša privreda pati, a to je neophodnost ulaganja u infrastrukturu.

Kako stanje ekonomije u zemlji utiče na poslovanje Državne lutrije?

Postoji jedna teza po kojoj, što je lošija politička situacija, to se ljudi više kockaju. Oni koji je zagovaraju, na osnovu toga što trenutno imamo ekspanziju igara na sreću i kladionica, donose zaključak da je ovde loša ekonomska situacija. Naravno, obrnuto je. Što je ekonomska situacija bolja, to je bolje za industriju igara na sreću. Ovakva teza nastala je jer smo imali ekspanziju kladionica devedesetih godina kada ovde zaista jeste bilo loše, ali, razlog za pojavu velikog broja kladionica nije to što je ekonomska situacija bila loša, već je takav bio trend u čitavoj Evropi.

Deo svojih sredstava Lutrija Srbije izdvaja za republički budžet…

S obzirom na to da smo u državnom vlasništvu, nama je primarni cilj sakupljanje sredstava za budžet Republike, a sekundarni povećanje profita. Mi smo jedinstveni i po tome što ne uplaćujemo dividendu osnivaču, već celukupnu dobit investiramo u povećanje prometa i uplatu u budžet. Za dve i po godine poslovanja obezbedili smo ukupno 65 miliona evra za budžet. Ova sredstva raspodeljuju se na pet kategorija: sport, lokalnu samoupravu, invalidske i socijalno-humanitarne organizacije i Crveni krst.

Međutim, Lutrija se angažuje i mimo tog obaveznog dela sredstava koji ide u budžet, naročito kada je reč o problemima osoba sa invaliditetom.

Mi smo, pripremajući nekoliko projekata, analizirali koji su to najveći problemi lica sa invaliditetom. Na prvom mestu to su obrazovanje i zapošljavanje, zatim, fizička dostupnost objekata, to jest pomoć koja im je potrebna da bi se u potpunosti profesionalno ostvarili. Prvi projekat je bio kupovina sto računara koje smo poklonili obrazovnim centrima u okviru invalidskih organizacija po čitavoj Srbiji. Takođe, želeo sam da zaposlim ovde u Lutriji dve osobe sa invaliditetom koje bi se prvo bavile ovim pitanjima, a ako se tu dokažu, učestvovali bi i u pitanjima koja se tiču cele Lutrije. Tako je danas Jelena Stojanović, koja je slepa od rođenja, PR Lutrije Srbije za pitanja osoba sa invaliditetom, a uskoro će početi da se bavi i PR-om za celu Lutriju. Naša poruka je da ima kvalitetnih ljudi, samo je potrebno angažovati se i omogućiti im da rade.

Obrazovali smo Savet koji će sarađivati sa svim invalidskim organizacijama, a u perspektivi je da taj savet radi na tome da se na kreativan način skrene pažnja javnosti na probleme lica sa invaliditetom.

U kom će se pravcu Državna lutrija Srbije razvijati u budućnosti?

U najbližoj budućnosti, pokrećemo novu igru, TV Bingo, koja je trebalo da krene u maju, ali malo kasni zbog političke situacije, jer su nam bile potrebne razne dozvole od vlade, koja nije bila formirana, tako da TV Bingo kreće od septembra.

Takođe je novo i atraktivo to što smo mi suvlasnici prvog kazina koji će biti otvoren u Beogradu, u Hotelu „Jugoslavija“. Kazino će početi sa radom 1. jula ove godine. Biće otvaran postepeno, a zauzima prostor od 9000 kvadratnih metara. Naše ambicije su da to bude jedan od najvećih, ako ne i najveći kazino u Evropi. On mora da bude toliki da bi animirao ne samo lokalno stanovništvo već da bi privukao i veliki broj turista.

Dalji razvoj Državne lutrije Srbije u mnogome zavisi i od pravca u kojem će se kretati Srbija. Ukoliko Srbija bude imala kontinuirani ekonomski rast u narednom periodu, i Državna lutrija će imati rast svog poslovanja. Naravno, očekujem, zbog dobrog menadžmenta, što je i do sada bio slučaj, da Lutrija raste i brže od srpske ekonomije.