Knjige – Luda za njim

Podgrejano, ali ne zagorelo

Treći nastavak serijala o Bridžet Džons podbacuje utoliko što nas ne iznenađuje ničim suštinski novim, ali oni koji su je ranije voleli imaju ipak sve razloge da posegnu za njim

Intervju – Radoslav Petković, pisac

Književnost i istorija

"Istorija nije ciklična, pre se radi se o spiralnom kretanju. Dakle, i ako se desi nešto što izgleda kao isto, opet nije isto jer se dešava na drugom mestu spirale. A da li moji romani pričaju ili ne pričaju o današnjici, vezano je za to šta istorija jeste. Ja sam čak sklon mišljenju da moji romani isključivo govore o današnjici, čak i Savršeno sećanje na smrt, mada se taj roman zbiva u vremenu pada Vizantije"

O etnonacionalizmu

Kecmanovićeva demonumentalizacija etnonacionalizma

Nedavno je u Sidneju preminuo jedan od vodećih psihijatara iz regiona prof. dr Dušan Kecmanović. Premda ga nisam nikada lično upoznao, jesenas me je mejlom zamolio da napišem predgovor njegovoj knjizi Etnonacionalizam, koja će uskoro biti objavljena. Sa zadovoljstvom sam prihvatio ponudu. Danas sa ne manjim žaljenjem objavljujem deo priloga

Pet low-cost destinacija

Nešto sasvim drugačije

Tandžir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zašto ići stalno u Grčku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare ima toliko drugačijih, senzacionalnih destinacija

Zoom

Slavna vojska i neslavni predsednik – Kako se preskaču delovi istorije i otkud šeik da bude izdajnik a lepotica Albanije da se bira u Ulcinju

Vučić deluje nekako osveženo. Kao da je doleteo s Floride, recimo. Inače, da je bio tu, ne bi ono dete iz bujice spasavala braća, niti bi se Ivica Dačić pravio važan, već bi bujične poplave po Srbiji rešavao mandatar kako i dolikuje novom supermenu svake srpske politike

Na pomolu nova trka u svemiru

Da li je razvod opcija

Nakon što su zbog stanja u Ukrajini SAD uvele sankcije Ruskoj Federaciji, prvi put posle četiri decenije iznova je otvoreno pitanje saradnje dve sile u svemiru

Intervju – Prof. dr Emil Erjavec, specijalista za evropske integracije

Nije dobro, pritom i ne valja

Problem je što je u Srbiji poljoprivreda poligon za političke manevre: ministri se menjaju na godinu dana, državna struktura je nestabilna, poljoprivredni budžet je svake godine drugačiji... Čini se da urbani Beograd i beogradsku elitu poljoprivreda ne interesuje

Povodom izložbe »U ime naroda«

Ispovest omatorelog skojevca

Imao sam samo šesnaest godina kada se posle rata obračunavalo sa "domaćim izdajnicima". Pitam se šta bih činio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji su sarađivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno živeli sa svojim porodicama dok sam ja bio u nacističkim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao "u ime naroda"

Kultura sećanja

Vreme revizionizma ili neodoljivost prekrajanja istorije

Prošlost o kojoj je ovde reč i čija su tumačenja predmet žestokih sporenja, radikalnih preispitivanja i preocenjivanja nije bilo koje vreme niti bilo koji događaj. U pitanju je ključni i najtraumatičniji sukob koji je obeležio dvadeseti vek: Drugi svetski rat i snage koje su u njemu bile sučeljene, fašizam i antifašizam. U pitanju je, dakle, fašizam (i njegova, svim raspoloživim sredstvima podržana, ambicija da ceo svet preuredi i podredi svojim načelima), ali i njemu suprotstavljen, u otporu toj ambiciji rođen, stvaran i razvijan, pokret, složen, socijalno, idejno i politički heterogen, ali u tom otporu nužno ujedinjen i objedinjen imenom koje mu je nametnuo fašizam – antifašizam. Njihov sudar je obeležio proteklo stoleće iz kojeg smo se, kako izgleda, samo kalendarski i neznatno izmakli

Marko Čadež, predsedavajući Foruma

Prijateljstva ne postoje između država, već između ljudi

Lisica i ždral

Netačna pitanja II

Ne bi li stanovništvo moralo, kao nekada fluorografisanju, biti podvrgnuto obuci iz logike kako bi svaki građanin bio kadar da prepozna pitanja koja su pogrešna?

Ukrajina

Uspešan početak građanskog rata

Ukrajinska vojska i policija počele su vojnu akciju na istoku Ukrajine i zauzele napuštenu vojnu bazu koju su kontrolisali pobunjenici. Ima mrtvih i ranjenih. Vojska kreće dalje, dok u desetak gradova Donjecke oblasti pobunjenici uzvikuju da će "banderovce čekati Staljingrad"

Veliki prasak

Božje nedonošče

Kako je u maloj stanici na Južnom polu prošlog meseca ulovljena još jedna Ajnštajnova ideja i da li je zaista reč o presudno važnom otkriću koje menja našu spoznaju o tome kako je univerzum nastao

Kultura sećanja

Šmit, Šreder, Tito i Selman Selmanagić iz Srebrenice

Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND

SAD – Legalizacija mučenja

Kad cilj ne opravdava sredstvo

Mučenja, tajni zatvori, otmice – to je deo nasleđa vladavine Džordža Buša juniora. "Specijalne metode ispitivanja" su opravdavane ratom protiv terora i čuvanjem nevinih ljudskih života, u ime američkog shvatanja pravde činilo se, što je u pravnim državama inače odbačeno kao varvarski čin. Ali, kada se jednom dozvoli mučenje kao izuzetak, ono lako može da postane pravilo

Avganistan – Predsednički zbori

Nasilje kao sudbina

Brojni svetski političari i mediji su pozdravili uspeh predsedničkih izbora u Avganistanu, održanih 5. aprila. Uprkos pretnjama talibana, od 12 miliona Avganistanaca sa biračkim pravom (zemlja ima oko 30 miliona stanovnika) glasalo ih je 58 odsto. Predsednik SAD Barak Obama je izjavio da je izlaskom na izbore avganistanski narod preuzeo punu odgovornost za svoju zemlju i čestitao milionima Avganistanaca, koji su se suprotstavili pretnjama talibana

Ruanda, dvadeset godina kasnije

Kada žrtve postanu ubice

Od početka aprila do sredine jula 1994. godine pripadnici naroda Hutu ubili su oko 800.000 pripadnika naroda Tutsi. Posle promene vlasti usledio je osvetnički pohod i tada je ubijeno stotinak hiljada Hutua, o čemu su zapadni mediji malo izveštavali. Zabrinjava što danas Ruandom, baš kao i u predvečerje genocida pre dve decenije, vlada mala (jedno)etnička klika koju predvodi svemoćni i harizmatični lider, a glavni izvor legitimiteta autoritarnog režima jeste da ga vode "heroji koji su okončali genocid"

TV manijak

Derbi

Izdavači

Plemenit svet

Od porodičnog projekta do vodećeg izdavača za decu – moglo bi se najkraće definisati 25 godina Kreativnog centra

Intervju – Srđan Dragojević, režiser

Prizor u ogledalu

"Čujem kritike na račun gospodina Vučića da se meša u sve i svašta – verujem da se i on susretao najčešće sa floskulom ‘nisam nadležan’. A nadležan neko mora da bude, imenom i prezimenom"

Egipat – Vojna demokratija

U znaku smrtne kazne

Sud u gradu Miniji južno od Kaira je 24. marta osudio na smrt 529 pristalica Muslimanskog bratstva zbog navodne umešanosti u ubistvo jednog policajca, pokušaj ubistva još dvojice pripadnika policijskih snaga, napada na policijsku stanicu i drugih nasilnih dela, i tako postavio svetski rekord po broju smrtnih kazni izrečenih u jednom danu. Taj rekord bi uskoro mogao da bude oboren

Knjige – Argentinski roman

Kako postati čovek

Ovo je uzbudljiva knjiga o ljudskom i moralnom sazrevanju i odvažnom odbacivanju mržnje i predrasuda za koje ste bili nasleđem "predestinirani"

Arhitektura danas

Od Salona do stvarnosti

Arhitektura je u Srbiji marginalizovana, opterećena birokratskim tegovima, raznim interesima, ali i novim zahtevima vremena. Zašto je arhitekta danas gorki ovozemaljski svedok

Zdravstvo

Ima li koga na klinici

Kuda i zašto odlaze lekari iz Srbije, imamo li višak ili manjak zdravstvenih radnika, treba li nam više od 1500 brucoša na medicinskim fakultetima svake godine i šta je potrebno onima koji su odlučili da napuste zemlju

Nuspojave

Sve po Spisku

Kvadratura kruga: nije dobro pridavati značaj ološu i talogu, a ne valja ga ni olako ignorisati

TV manijak

Jalta, Jalta

Intervju – Egon Savin, reditelj i profesor

Predstave od strasti

"Obrazovani i pošteni mladi ljudi u današnjem svetu nemaju izbor, osuđeni su na lopovluk, bljutave kompromise i odricanje od svojih moralnih načela. To je veliki civilizacijski poraz. Ideje prosvetiteljstva, solidarnosti i socijalne pravde posustale su pred gramzivošću bogatih i moćnih"