Evrointegracije
Plan EU za Zapadni Balkan: Da li će novac zaista stići?
Analitičari i eksperti u Briselu upozorvaju da je plan korak u dobrom pravcu, ali nedovoljan da odgovori na stvarne potrebe regiona
Analitičari i eksperti u Briselu upozorvaju da je plan korak u dobrom pravcu, ali nedovoljan da odgovori na stvarne potrebe regiona
Zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije, u našoj zemlji bi gas mogao da tokom grejne sezone poskupi za čak 20 odsto
Izveštaj francusko-nemačke ekspertske grupe je najvažniji konkretan doprinos koji je proizišao iz skorašnjih rasprava o potrebi da Evropska unija odlučnije preuzme svoju sudbinu u ruke
Francuski i nemački stručnjaci pripremili su dokument u kome se obrazlaže reforma Evropske unije sa ciljem proširenja do 2030. godine. Ovaj predlog bi trebalo da se nađe na stolu na samitu EU početkom oktobra u Granadi
Daje se podrška Ukrajini i ističe da je važno da se zaokruži vizija Evropske unije, u čijem bi sastavu bili Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je imao dobar i otvoren razgovor sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o svim važnim pitanjima, za Srbiju i Ukrajinu, ali i za ceo region i svet. Vučić će se u Atini sastati i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom i predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem
„Protesti su dobra stvar za demokratiju. To znači da su građani angažovani, posvećeni, da im je stalo da se određene promene dogode. Gore od toga je kada niko ništa ne govori u društvu koje se suočava sa gomilom izazova, sa kojima ništa nije urađeno. Zato smatram da su ovi građanski protesti pokazatelj da su ljudi u Srbiji povređeni, osporavani i da žele da se to promeni”
Prema podacima svetskog istraživanja za malokalibarsko oružje iz 2018. godine, procenjuje se da je u Srbiji tada postojalo 2.720.000 komada oružja u posedu civila. Od toga 1.186.000 registrovanih i 1.533.000 neregistrovanih. Kada je u pitanju broj komada vatrenog oružja po glavi stanovnika (civila), Srbija se prema sajtu World population review 2023. godine nalazi na petom mestu na svetu, sa indeksom 39,1 na sto ljudi. Važno je napomenuti da je Srbija jedina evropska država u prvih pet rangiranih
Od deset polufinalista, Srbija je bila tek deveta zemlja koju su voditeljke pročitale da će se takmičiti u finalu u subotu. Izvođenje pesme „Samo mi se spava“ Luk Bleka pratili veliki aplauzi
Posle Ukrajine i Moldavije i Bosna i Hercegovina je po hitnom postupku dobila status kandidata EU, iako je još uvek formalno međunarodni protektorat
Osim uopštenih poruka da podržavaju evropske integracije Kosova, o aplikaciji Kosova najviši evropski zvaničnici nisu se oglašavali. Nije ni najjasnije da li su vlasti u Prištini u koordinaciji sa nekim iz Evropske unije ovaj zahtev i podneli. Put ka EU u svakom slučaju neće ni brz ni lak
Najnovije istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku kaže da se u Srbiji poslednjih pet godina oseća pad demokratije, da provladini mediji dominiraju scenom, ali i da u Evropi i ostalom delu sveta nije bolje
Malo o prijatlejstvu i sjajnim odnosima između Srbije i Mađarske, malo o Kosovu u stilu “ko se zadnji smeje…”. Predsednica Mađarske Katlin Novak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazali su na svetlu budućnost saradnje i međusobne podrške dve zemlje
Današnji KFOR osposobljen je da hitno reaguje u potencijalnim kriznim situacijama. Komandantu misije direktno je podređen Taktički rezervni bataljon (KTBRN) iz sastava mađarskog kontingenta koji je posebno obučen da deluje kao interventna snaga za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja. Za te zadatke obučavaju se i ostali kontingenti. KFOR ima i međunarodni bataljon za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje (ISRBN) koji predstavlja “oči” i “uši” komandanta u svakom kutku Kosova
Status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju dodatno je erodirao ionako poljuljan kredibilitet Evropske unije na ovim prostorima, dok je pristup Brisela prema Zapadnom Balkanu na nedavnom održanom Samitu EU novim kandidatima već prvog dana pokazao da razloga za slavlje i nema previše
Evropska komisija dala je preporuku da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Gruzija, koja je na istom talasu kada i Ukrajina i Moldavija tražila da dobije status kandidata, će morati da sačeka i još neko vreme se zadovolji retoričkom posvećenošću „perspektivi članstva“
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
Finska je nakon Poljske i Bugarske treća zemlja kojoj je Gasprom obustavio isporuku gasa zato što ga ne plaća rubljama. Ovaj ruski uslov prihvatile su Nemačka, Italija, Francuska, Austrija, Mađarska, Slovačka i Severna Makedonija. Srbija je u grupi zemalja koje Rusija (još uvek) ne smatra neprijateljskim
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
U vreme rata u Ukrajini nastupila je nova era finansijskog ratovanja, čiji je ishod neizvestan. Nad Volstritom kruži bauk stagflacije, do koje možda neće doći, ali to je sve što se tiče dobrih vesti
Zapad se ujedinio, politički i privredno izolovao Rusiju i podvrgao je ubitačnim sankcijama, čak i po cenu sopstvenih ekonomskih žrtava. SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i objavili Moskvi energetski rat. Nastavlja se nadmetanje sa Putinom u tome ko je u ovom sukobu spreman da ide dalje
Zapad se ujedinio, politički i privredno izolovao Rusiju i podvrgao je ubitačnim sankcijama, čak i po cenu sopstvenih ekonomskih žrtava. SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i objavili Moskvi energetski rat. Nastavlja se nadmetanje sa Putinom u tome ko je u ovom sukobu spreman da ide dalje
Broj ukrajinskih izbeglica uskoro će preći cifru od 2 miliona. Pregovara se o humanitarnim koridorima kojima bi civili mogli sigurno da se evakuišu iz gradova koji su pod opsadom. Čini se da se priprema teren za drugi čin ruske invazije na Ukrajinu, u kome će se borbena dejstava intenzivirati
Možda je Tolstoj bio u pravu kada je napisao da su sve srećne porodice iste, a one nesrećne uvek nesrećne na različite načine. Ali za izbeglice to ne važi, izbeglička nesreća je uvek, i svuda, potpuno ista. Valjalo bi da se toga seti svako koga potresu slike iz Ukrajine
Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope
Nemačka invazija na Sovjetski Savez verovatno nikad i nije mogla da uspe. Razloga je mnogo, uključujući i kašnjenje početka operacija zbog Hitlerovog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Ipak, primarni uzroci su ogorčeni otpor Crvene armije, nerealni nemački ciljevi i nedostatak snage za njihovo ostvarivanje. Taj pohod nije propao u blatu i snegu kod Moskve, već dva i po meseca ranije u ravnicama Ukrajine i Rusije
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima