Ili Kosovo, ili Evropska unija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. On to, tako kaže, „ne može da prihvati“.

U intervjuu za NIN je naglasio da je i poslanicima u Skupštini Srbije rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova u Ujedinjene nacije, te da je o tome obavestio „Francuze, Nemce, Italijane, sve Evropljane”.

„Svi sve znaju”, tvrdi predsednik Srbije, te da „dve zemlje snažno guraju” da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa. „Nije moje da sada govorim koje dve zemlje to guraju snažno, nisam siguran da li i drugi to žele, pa ćemo da vidimo”, kazao je Vučić, računajući, verovatno, makar na veto Mađarske, tj. svog „prijatelja“ Viktora Orbana, jer se takve odluke u EU donose konsenzusom.

Dotle Rusija, koja je pod sankcijama EU i SAD zbog napada na Ukrajinu, Srbiji čuva leđa u Savetu bezbednosti UN da Kosovo slučajno ne bi bilo primljeno u ovu organizaciju. A tu je eventualno i Kina da pripomogne, sa kojom su SAD u nekoj vrsti trajnog trgovinskog rata.

Zatvaranje evropskih vrata

Protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov Aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji, kaže za Glas Amerike bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije Robert Kuper reagujući na Vučićevu izjavu da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023. značilo da Unija zatvara vrata Srbiji. Radi se, konkretno, o poglavlju 35 u pristupnim pregovorima Srbije i EU koje obuhvata susedske odnose sa Kosovom koje je od Srbije proglasilo nezavisnost 2008.

Cilj Evropska unije je da sve članice  imaju neku vrstu „ne normalnih, već supernormalnih“ odnosa sa svojim susedima, objasnio je Kuper koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao 2011. i 2012. godine.

Razgovori dve strane otpočeli su pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtev Srbije, 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

Unija ne želi podele

„Ideja da se Srbiju uvede u Evropsku uniju, dok odbija da prizna nezavisnost svog suseda i prihvati ga kao zasebnu državu, nije u duhu Unije. To bi učvrstilo podele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podele nestanu“, rekao je Kuper za Glas Amerike.

Evropski savet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Gruzija.

U nacrtu, u koji je Glas Amerike imao uvid, preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, bude uvršćen u „očekivanja i obaveze“ obe strane.

Osećaj hitnosti

„Očigledno je da ovde dominira osećaj hitnosti. Niko se više i ne seća kada su dve strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima“, primećuje Kuper, podsećajući na predstojeće izbore za sastav Evropskog parlamenta koji će se održati u junu 2024.

Početak godine i Ohridski sporazuma ulivali su dozu optimizma da bi u više od decenije dugom dijalogu Kosova i Srbije, sa krajnje promenljivim učinkom, moglo konačno da bude nekih rezultata.

Međutim, umesto toga održano je nekoliko neuspešnih susreta i razmenjivana je oštra retorika. Tamnu senku na sva nastojanja bacio je oružani napad Srba na kosovske policajce, u selu Banjska, na severu Kosova. Prema zvaničnim podacima ukupno je bilo četiri žrtve, tri na strani napadača i jedan pripadnik kosovske policije, piše Glas Amerike.

“Valja primetiti da Srbija trenutno ne deluje kao kredibilan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji kojoj je dovoljan jedan Viktor Orban. Srbija je formalno demokratija, ali da li je to u stvarnosti? Da li su mediji slobodni i imaju li svi podjednak pristup medijima? Da li će u skorijoj budućnosti neka druga partija naslediti vladajuću? Rekao bih da ne”, kaže Kuper.

Zaključke o proširenju Evropske unije planirano je da 12. decembra usvoje ministri za evropska pitanja na sastanku Saveta opštih poslova. Potom bi trebalo da ih potvrdi Evropski savet na samitu evropskih lidera koji se održava 14. i 15. decembra.

Pročitajte ceo intervju sa Robertom Kuperom na Glasu Amerike.

A.I./Glas Amerike/NIN

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com