foto: tanjug
Današnji KFOR osposobljen je da hitno reaguje u potencijalnim kriznim situacijama. Komandantu misije direktno je podređen Taktički rezervni bataljon (KTBRN) iz sastava mađarskog kontingenta koji je posebno obučen da deluje kao interventna snaga za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja. Za te zadatke obučavaju se i ostali kontingenti. KFOR ima i međunarodni bataljon za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje (ISRBN) koji predstavlja “oči” i “uši” komandanta u svakom kutku Kosova
Sadašnje međunarodne snage na Kosovu su znatno drugačije od onih koje su pod vođstvom generala Majkla Džeksona ušle u južnu srpsku pokrajinu 11. juna 1999. Nekada je to bila robusna misija sa oko 50.000 ljudi opremljenih tenkovima i oklopnim borbenim helikopterima, a sada broji 3735 lakše naoružanih vojnika iz 27 država. Inače, KFOR je danas jedina mirovna operacija NATO-a na tlu Evrope. Njen mandat da pruža sigurnost i slobodu kretanja svim građanima Kosova prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i ostao je nepromenjen.
Međunarodne snage na Kosovu u sadašnjem obliku rezultat su normalizacije odnosa Srbije i NATO-a nakon petooktobarskih promena, lekcija naučenih 2004. kada međunarodne snage nisu uspele da zaštite srpsko stanovništvo i imovinu od etnički motivisanog nasilja i 2011. kada je došlo do sukoba na barikadama oko prelaza Jarinje i Brnjak.
Koliko su događaji iz 2004. uticali na razmišljanja vojnih planera NATO-a ukazuje rad komandno-štabne akademije vojske SAD u Fort Levenvortu pod nazivom “Martovski neredi 2004: Neuspeh međunarodne zajednice”. Na 188 stranica detaljno su analizirani propusti KFOR-a i UNMIK-a i neophodnost promena kod međunarodnih snaga.
Najbrojnije kontingente u KFOR-u danas imaju Italija i SAD sa 638 odnosno 635 ljudi. Ove zemlje na čelu su komandi koje dele Kosovo na dve zone odgovornosti. Regionalna komanda Zapad geografski odgovara Metohiji i sedište joj je u bazi Vilađo Italija u Peći. Regionalna komanda Istok je u bazi Bondstil kod Uroševca. U zoni odgovornosti te komande sa američkim vođstvom nalaze se i opštine severno od reke Ibar. Sve zapaženiju ulogu u KFOR-u imaju i države regiona. To se posebno odnosi na Mađarsku, koja pokazuje veliki interes za bezbednosne prilike na Balkanu.
TREĆA INSTANCA
Praksa da na čelu misije bude vojnik države osnivača NATO-a prekinuta je 2021. postavljanjem mađarskog generala Ferenca Kajarija. Njegova zemlja treća je po brojnosti u KFOR-u sa 469 vojnika. Prisutna je i Hrvatska sa 147 ljudi, Grčka ima 105, Slovenija 97, Severna Makedonija 65, Rumunija 62, Albanija 58, Bugarska 30 i Crna Gora jednu osobu.
Zapaženu ulogu imaju i vojno neutralne zemlje. Švajcarska je rasporedila 187 vojnika, Austrija 232, Jermenija 40 i Moldavija 41. Ukrajina je čuvala mir na Kosovu od početka misije, ali je kontingent od 40 vojnika povučen kući ove godine zbog ruske invazije.
Današnji KFOR osposobljen je da hitno reaguje u potencijalnim kriznim situacijama. Komandantu misije direktno je podređen Taktički rezervni bataljon (KTBRN) iz sastava mađarskog kontingenta koji je posebno obučen da deluje kao interventna snaga za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja. Za te zadatke obučavaju se i ostali kontingenti. KFOR ima i Međunarodni bataljon za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje (ISRBN) koji predstavlja “oči” i “uši” komandanta u svakom kutku Kosova. Posebna pažnja poklanja se izgradnji i negovanju veza sa svim lokalnim zajednicama na Kosovu i to je zadatak timova za vezu i monitoring (LMT).
Važnu ulogu ima i Multinacionalna specijalizovana jedinica (MSU) koju čine italijanski karabinjeri osposobljeni za pružanje podrške u borbi protiv svih vidova kriminala, u istragama ratnih zločina, kontrolisanju javnog reda i mira, suzbijanu nereda i pravljenu terenskih procena.
Zvaničnici međunarodnih snaga često ističu da predstavljaju “treću instancu reagovanja” (third responder), da su prve dve kosovska policija i misija Euleks i da sa njima blisko sarađuju. Prema tumačenju KFOR-a, kosovska policija ima pravo na nesmetan rad na čitavoj teritoriji Kosova, dok Kosovskim bezbednosnim snagama nije dopušten ulazak u severne opštine bez posebne dozvole međunarodnih vojnih snaga.
VOJNA SARADNJA I SPC
Srbija i KFOR već godinama imaju visoko razvijenu saradnju. Ona se zasniva na Vojnotehničkom sporazumu iz 1999. godine i normalizaciji odnosa Beograda i NATO-a nakon demokratskih promena 2000.
Zajedničkim naporima NATO-a i Beograda 2001. rešena je oružana kriza na jugu centralne Srbije uz demilitarizaciju tzv. OVPBM. KFOR je Vojsci Jugoslavije tada dopustio povratak u kopnenu zonu bezbednosti (pojas širine 5 km na jugu centralne Srbije uz administrativnu liniji ka Kosovu), a potom i vazdušnu zonu bezbednosti (vazdušni prostor širine 25 km uz administrativnu liniju). Time je otvoren prostor za izgradnju mreža vojnih baza koje Srbija i danas koristi za čuvanje administrativne linije.
Godine 2001. započela je i terenska saradnja Vojske Jugoslavije i jedinica KFOR-a sa jednovremenim patrolama i zajedničkim izviđanjima duž administrativne linije koja traje i danas. Na terenu se često mogu videti zajedničke aktivnosti vojnika Srbije, SAD, Poljske, Turske i drugih kontingenata KFOR-a koje traju po više sati u skladu sa operativnim procedurama – tzv. Topa i Dopa. Pored intenzivne terenske saradnje, održavaju se redovni sastanci komandanta KFOR-a i načelnika Generalštaba VS, kao i predstavnika Zajedničke implementacione komisije (JIC) koju čine oficiri KFOR-a i vojnobezbednosnog aparata Srbije a koji se staraju o sprovođenju Vojnotehničkog sporazuma.
Pored Vojske Srbije, razvijenu saradnju sa KFOR-om ima i Srpska pravoslavna crkva, koja međunarodne snage prepoznaje kao ključni garant zaštite stanovništva i ugroženih svetih mesta od izuzetnog značaja kakav je manastir Visoki Dečani.
“KFOR-ova zaštita manastira (Dečani) potrebnija je nego ikada ranije zbog rastućih etničkih i političkih tenzija i otvorenog diskriminatorskog ponašanja kosovskih vlasti… Italijanski KFOR u Metohiji je obavio veoma dobar posao pomažući povratak nekih proteranih Srba, štiteći najvažnije objekte i pridobijajući poverenje Srba, Albanca i svih drugih naroda. Ovo će svakako biti upamćeno u istoriji”, stoji između ostalog u analizi objavljenoj na Tviter nalogu manastira Visoki Dečani Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske jula ove godine.
KFOR takođe prepoznaje važnost saradnje sa SPC. Pored neprekidnog prisustva snaga koje čuvaju Visoke Dečane, odlazak u manastir i razgovor sa sveštenstvom predstavlja obavezan deo itinerera za gotovo svaku delegaciju NATO-a iz Brisela ili komande u Napulju koja dolazi na Kosovo.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
