"Dve trećine mladih ne smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja. Ali, kada razmišljaju o demokratiji, oni je ne povezuju sa temeljnim demokratskim vrednostima već stanje u zemlji vezuju za razočaranost rezultatima svih vlada koje su došle posle Petog oktobra"
Do danas, kao psiholog nisam se susreo sa analizom ličnosti kao u komentaru TV Prva: "Megan i Kejt Midlton možemo da pratimo i poredimo kao ličnosti, a možemo i kao venčanice!"
Hapšenje sudije zbog dosuđenog penala i paljenje autobusa sa igračima Crvene zvezde obeležili su završetak još jedne fudbalske sezone u Srbiji, u kojoj se sve više govori da je samo "večiti derbi" utakmica koja nije nameštena, a reakcija države izgleda kao ruganje pravosuđu umesto sprovođenja zakona
"Prema nekim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, godišnje se u našoj zemlji rodi oko 2000 dece sa nekom od anomalija. Najviše je anomalija srca, ekstremiteta, zatim urinarnog trakta i hromozomskih aberacija. Često ne možemo uticati na pojavu anomalija, ali možemo raditi na prevenciji"
Dok su opozicione stranke zabavljene preživljavanjem, neki građani se iz protesta u protest u sve većem broju pridružuju Inicijativi "Ne da(vi)mo Beograd", tražeći alternativu. Baš zato što više ništa i ne očekuju od stranaka kojima su na poslednjim izborima dali svoj glas upravo da bi te iste stranke još jednom – preživele, a rukovodstva stranaka po ko zna koji put prokockala njihovo poverenje baveći se sobom umesto društvom
O mitu i torturi u leskovačkom zatvoru naveliko se govorilo. O "pobuni" niških osuđenika zbog katastrofalnih zatvorskih uslova ne zna se takoreći ništa
Građani u podsvesti ne mogu da zaborave da iza evro-osmeha sadašnjih naprednjaka stoje krvavi očnjaci nekadašnjih radikala. I to je ono što ih plaši, jer svi znaju kakvi su nekada radikali bili, šta su radili i kakve su užase pravili ovoj zemlji. Ne verujem u tu vrstu naprednjačke metamorfoze i mislim da, ako svi budu ćutali, sutra više neće imati ko ni da ćuti
Neko mora da preuzme političku odgovornost za sve što nam se desilo u poslednih 20 godina, a možda bi Vučić jedini mogao da bude taj. Ali, ne postoji teorijska mogućnost da ti istreseš sav prljav veš koji si godinama skrivao i da ostaneš na vlasti. To onda znači povlačenje iz politike, a političari teže da ostanu na vlasti
Ne sporeći dobre mogućnosti koje koncept dualnog obrazovnog sistema u teoriji može da pruži, u našim uslovima on podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina
Dezorijentacija, apatija, asocijalno ponašanje i utočište u ekstremnim i supkulturnim društvenim grupama – tako bi se najkraće mogao opisati začarani krug života mlađe populacije, koju nosi društvena inercija i kojoj je, a zbog niza protivnih vetrova, oduzeta prilika za normalan životni start
Znate li zbog čega će i ove godine, za samo četiri dana, 200.000 ljudi doći u malu banatsku opštinu Novi Bečej? Zbog koncerata Džibonija, Halida Bešlića, Riblje čorbe, Miligrama, Zanzibara i Kerbera; takmičenja u pravljenju riblje čorbe, sviranju tamburaša, plivanju; revija zaprega, borilačkih sportova; vojvođanske hrane i vina... Malo li je?
Modernizacija obrazovnog procesa, pružanje praktičnih znanja i veština neophodnih za poslovanje u modernom okruženju, profesionalni napredak i stvaranje samosvesnih i odgovornih mladih lidera – osnovni su ciljevi programa AmChama
Ima li neke posebne tajne u uspehu ovog petogodišnjaka? Nema, rekao bih. Oni su produkt vremena u kome je narodu dogorelo do nokata i tu okolnost koriste na gotovo brutalan način. U iole mirnijim vremenima bili bi negde oko cenzusa, ako bi ga i prešli. Ali, pošto su narod prešli svi koji su do sada upravljali, autsajderima se ukazala šansa koju su maestralno iskoristili
Izbor Vanje Udovičića za ministra omladine i sporta bilo je iznenađenje, jer je reč o aktivnom vrhunskom sportisti kome se gaće nisu još osušile od poslednjeg svetskog prvenstva, ali to ne znači da on nema sposobnost da u administrativnoj areni poentira kao što je radio u bazenu. U raspravi u parlamentu mu je poručeno da ulazi u bazen sa krokodilima vezanih ruku, pa ćemo videti kako će mladi ministar da pliva u takvim okolnostima. Pored toga što je simbol Srbiji važnog sporta – vaterpola – i sporadična zvezda tabloida, Udovičić bi trebalo da pokaže da zna da organizuje rad dela Vlade i da donese neke važne odluke koje će reformisati sistem sporta. U daljem tekstu je predstavljeno pet celina za koje verujemo da su najvažnije kada je reč o ovom ministarstvu
Ove godine mnogi učenici završnih razreda osnovnih i srednjih škola u Srbiji samouvereno će izaći na prijemne ispite, jer su u međuvremenu dobili priliku da "iz prve ruke" saznaju prednosti i mane poziva koji će odabrati
Dačić se pravi važnijim nego što jeste. Ponekad izgleda smešno, drugi put smrtno ozbiljno. Svi mu se udvaraju i on to voli. Već drugi put. Sam pominje kako je odlučio da bude evropejac onomad, pre četiri godine, i da nema ništa protiv da to bude ponovo, kad je već Hilari Klinton zvala Nikolića, mada Dačić nije hteo da nam kaže da je to ritual u rutini državne sekretarke kojoj je u agendi za to jutro pisalo: "Javi se Bilu, potom fitnes, onda Nikoliću."
I mladići i devojke su zainteresovaniji za kontracepciju nego ranijih godina
Krajem sledeće godine Vojska Srbije trebala bi da postane jača za dvadeset novih hamera. Do sada – bar kada je o državi reč – ovim vozilima su nekad raspolagale "Crvene beretke"; a danas se ona nalaze u sastavu Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije
Svemu dođe kraj, naročito hajdučiji. Šesnaest godina po podizanju optužnice u Haškom tribunalu, vlast u Srbiji konačno je stala na rep i "najtraženijem beguncu". Čini se da je i on sam to jedva dočekao. Potraga za njim bila je duga, povremeno bolna, ali i opterećena zaostacima iz prethodnih vremena, pre svega kadrovskim i političkim. Ovaj uspeh bio je elegantan, ekonomičan i efikasan – naročito politički. Ukratko, Ratku Mladiću očigledno je istekao rok trajanja, jer je pronađen usamljen, bolestan, siromašan kao crkveni miš i bez igde ikoga svoga – osim malobrojnih rođaka
Ako je hipertenzičar, kako je dolazio do lekova? Ako je imao više moždanih udara, kako to da nije bio u bolnici ili na rehabilitaciji? Ako je pretrpeo tri moždana udara, kako to da je radio na gradilištima kopajući puteve za cevi? Ako je bubrežni bolesnik, da li je imao napade koji su zahtevali hitne medicinske intervencije? Ako je zaista bolestan, kao što se priča, ko mu je pomagao da stvari drži pod kontrolom
