Foto: Andrej Ivanji
Posle čitave halabuke krajem prošle godine, eno ga mural osuđenom ratnom zločincu kako krasi prolećnim suncem obasjanu Njegoševu ulicu i salutira prolaznicima. Na kraju su svoje isterali oni kojima je bilo više stalo
Ako se neko slučajno zapitao šta je na kraju posle čitave one halabuke krajem prošle godine bilo sa muralom Ratku Mladiću u centru Beograda: eno ga u punom sjaju, velik i neokaljan u Njegoševoj ulici na ćošku sa Alekse Nenadovića, salutira đeneral sa zida prolaznicima, narodu, Bogu, već kako je ko shvatio poruku umetnika.
Podsetimo: nekolicini aktivista za ljudska prava bilo je dozlogrdilo što mural bivšem komandantu oružanih snaga RS, koga je Haški tribunal zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina osudio da kaznu doživtnog zatvora, krasi cenralnu beogradsku ulicu. Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović je 9. novembra kupila jaja i bacila ih u znak protesta na lik penzionisanog đenerala u zatvoru. Istog časa su je grubo zaskočili policajci u civilu i odvukli u pritvor. Privedena je bila i aktvistkinja Jelena Jaćimović.
Na to su se pobunili opozicioni političari, gotovo svi mediji koji nisu pod kontrolom režima, nevladine organizacije koje nisu osnovale partije na vlasti. Organizovani su protesti protiv murala i kontraprotesti za očuvanje murala, različite poruke su se iz Njegoševe širile Beoradom i Srbijom.
Skandalizovanje onih koji u Ratku Mladiću vide ratnog zločinca, a u muralu ruglo Srbije, se uglavnom organičavalo na medije i društvene mreže. Na uličnim protestima tim povodom je bilo mizerno malo ljudi.
Malo su mural preko noći bili prekrečavali, a poklonici Mladića ga preko dana popravljali, i tako u krug, Komunalna policija ipak unekom trenutku bila naložila krečenje fasade, što je i učinjeno, ali je potrajalo nedugo.
Vlast se uglavnom pravila blesava i mrtva, nije htela da se zamera organizovanim grupama pobornika Ratka Mladića, koji su se dovodili u vezu za fudbalskim huliganima.
Jedan lokalni, komunalni problem bio je na kraju izrastao u nacionalno i međunardno pitanje: oglasili su se i oni iz Brisela, Strazbura i Vašingtona, pojedine zapadne vlade su se zgražavale kako to da država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji neguje mural ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Čak je i Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj stoji: „Osuđuje se uloga huliganskih grupa u zaštiti murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu i odgovarajući incidenti koji su razotkrili bliske veze između huligana i policije. Izražava se zabrinutost zbog očigledne nespremnosti vlasti da obezbedi trajno uklanjanje murala u suprotnosti sa željama stanara i formalne opštinske odluke.”
I ništa. Evo ga mural tu gde je i bio mesecima pre i nakon što ga je primetila Aida Ćorović. Na kraju su svoje isterali oni, kojima je više stalo. I koje štiti država.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
