Jasna Đuričić je na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu za glavnu ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu. To priznanje niti je izazvalo naročitu pažnju medija, niti vlasti, jer se bavi Srebrenicom koju bi u Srbiji najradije zaboravili
Presek stanja ljudskih prava u svetu i Srbiji 2021. godine kao krajnji rezultat daje sumornu sliku, stvara osećaj da u sadašnjem trenutku nema idealne zemlje u kojoj se ljudska prava poštuju, i generiše osećaj bespomoćnosti. Polako se briše granica između “dobrih” i “loših” država
Nismo li i danas podeljeni na vernike i izdajnike, anglofile i rusofile, a najmanje je onih koji odbijaju da se slepo predaju bilo kom autoritetu
Ono što brine policajce koji rade svoj posao, u Beogradu i po drugim gradovima Srbije, jeste stanje da su “ni na nebu ni na zemlji”, zavise od neke besmislene naredbe nekoga ko nije na terenu neposredno, poput svojevremeno Dijane Hrkalović
Oleana, predstava iz Beograda kojoj su aplaudirali u Ljubljani, iako zvanično tamo nikad nije odigrana
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
Ohrabreni masovnom podrškom građana širom Srbije proteklih dana, aktivisti nastavljaju otpor pod sloganom “Znamo da ne damo”. Pored povlačenja izmena zakona o eksproprijaciji i referendumu, više stotina njih je 29. novembra zahtevalo ispred Skupštine grada Loznice da se povuče prostorni plan grada, kojim je predviđena izgradnja rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, i da se zakaže ponovno razmatranje tog plana
“Ovim se dokazuje da u našoj zemlji, kojoj sam ja dosta radila i uradila, za mene samo po nazivu moja otadžbina, šteti me i eksploatiše ravnih 16 godina, dakle, u njoj mogu da žive samo ulizice, poltroni, nepošteni”, napisala je Nadežda Petrović pre više od jednog veka
Novost nakon batinanja ekoloških aktivista u Šapcu je da je sada obelodanjena i javna veza između huligana i vlasti. Ako se to do sada negiralo, sada je otvoreno
Kako predlog najnovijih mera koje bi mogle da povećaju broj stanovnika naše države objašnjava ministar Ratko Dmitrović, kako nauka, a kako građani, i zašto, navodno, ljudi s više dece više vole decu od onih koji imaju samo jedno dete
U narednih šest meseci Rusija će nastaviti da isporučuje Srbiji gas po ceni od 270 dolara za 1000 kubnih metara, saopštio je predsednik Srbije Аleksandar Vučić nakon pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 25. novembra u Sočiju.
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
Ono što eufemizam i mrak ne mogu da sakriju, objektiv će izvući na videlo i pokazati unutrašnji život autora, grada, događaja… O tome govore fotografi iz sveta i Srbije na ovogodišnjem Vizualizatoru
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
U Srbiji postoji više murala sa Mladićevim likom, neki od njih su nastali i pre vladavine Vučića i SNS-a, ali sam, barem načelno, mogao da prepoznam zvaničan stav države prema temi ratnih zločina. Danas ne mogu
Zašto je mural posvećen Ratku Mladiću ujedno i spomenik etički i pravno nedodirljivom režimu? Zbog čega se tu ne radi ni o kakvom skretanju pažnje, već o dominaciji toksične politike? Kako je odbrana lika i dela Aleksandra Vučića izjednačena sa Srbijom? I šta je razlog zbog kojeg mural mora pasti
Na zidu je haški osuđenik Ratko Mladić. Ispred zida su neki nimalo bezopasni mladići. Okolo je policija, a iza policije država. Ista je to država koja stoji i iza Pinka i Hepija, koja dozvoljava štandove Kapetana Dragana, koja leži na vakcinama, koja gura u javni prostor Branimira Nestorovića
Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji
Neizvesnost, izolovanost, strah i zazor od drugih, izbegavanje fizičkog kontakta... Zvuči kao opis simptoma poremećaja raspoloženja. Ali, nije reč o tome, nego o pravilima ponašanja kojih se moramo pridržavati poslednjih godinu i po dana iz najljudskijeg mogućeg razloga – da bismo ostali živi i zdravi
Posle Konferencije advokata Srbije, pripadnici ove profesije deluju slabije nego što su bili pre nje. Zbog činjenice da je sednica skupštine naglo okončana nakon objavljivanja rezultata glasanja, ostali prisutni i javnost su ostali uskraćeni za obrazloženje delegata koji su glasali protiv preporuke konferencije – dakle, protiv odluke o stupanju u obustavu rada
Fejsbuk nam nudi da iz dve pređemo u tri dimenzije, metaverzum, gde ćemo svi biti lepši, pametniji, bogatiji, šta god poželimo, a svakako zadovoljniji i srećniji. Neki misle da je to samo pokušaj kompanije da skrene pažnju sa velikih problema koje je napravila, jer se masovno govori o žrtvovanju privatnosti, bezbednosti i dobrobiti korisnika Fejsbuka i Instagrama zarad profita
Vrlo moguće da je nedavni nastup Danijela Ernandeza u Istočnom Sarajevu prvo predstavljanje španskog flamenko gitariste u Republici Srpskoj
Centralne beogradske ulice su opustele nakon uvođenja kovid propusnica bez kojih posle 22 časa ne može da se boravi u ugostiteljskim objektima. Zašto je ova pandemijska polumera uvedena, nikome nije jasno. Ponajmanje ugostiteljima kojima posao trpi, a da to nema ama baš nikakvog efekta na suzbijanje širenja virusa korona i smanjivanje broja novozaraženih i preminulih
