Srbija je i zvanično ušla u predizborni period. To znači dramatično povećanje političke propagande, kada stranke počinju da pucaju iz svih raspoloživih oružja i oruđa. Vlast ima direktan uticaj na većinu televizija sa nacionalnom pokrivenošću (Pink, Hepi, Prva i B92), kao i na javni medijski servis, odnosno RTS koji se u najvećoj meri finansira iz budžeta. Istini za volju, formirano je telo za nadzor nad medijima i utvrđena su određena pravila o izveštavanju tokom predizborne kampanje. Opozicija, ili preciznije koalicija Pobeda-Ujedinjena Srbija, svoj medijski uticaj ostvaruje putem kablovskih kanala SBB-a, prvenstveno N1 i Nova S. Evidentno, odnos snaga je dramatično u korist vlasti, kroz otvorenu propagandu na komercijalnim televizijama i konstantnu funkcionersku kampanju na RTS-u.
Izbore prate i različita istraživanja političkih stavova građana, odnosno potencijalnih glasača. Objavljivanje rezultata veoma često ima propagandnu namenu, pa je u Srbiji važno znati ko je sproveo istraživanje, pod kakvim uslovima, ko je naručilac i gde će i kako biti objavljeni rezultati. Nedavno je veliku polemiku izazvalo istraživanja javnog mnjenja koje je izvršila Nova srpska politička misao. Ključne rezultate možete pronaći na njihovom sajtu, možete im verovati ili ne, zanimljivo je da se i vlast i opozicija osećaju zakinutim, pa mi se zbog toga čini da je slika prilično verodostojna.
Međutim, u senci naknadnih reakcija nadurenih političara iz opozicije i vlasti, mnogima je promakao jedan, čini mi se, neobično važan detalj. Naime, anketirani u Beogradu su kao najvažniji izvor informacija naveli internet, a ne televiziju. Razlika je minimalna, procenti se kreću oko 40 odsto, ali je važan medijski Rubikon pređen. Možemo simbolično konstatovati da je prvi gubitnik predstojećih izbora televizija.
Da podsetim, pre nekoliko godina slična promena se odigrala kada je više od 60 odsto građana, odnosno gledalaca postalo “pokriveno” nekom od kablovskih mreža, i kada su antene i set-top boksovi izgubili bitku. Ova vest je možda najvažniji podatak za aktere političke borbe, jer dramatično menja odnos moći u medijima. Televizija ostaje zabava, ali ovu kampanju mogao bi obeležiti prelazak borbe za glasove u sajber prostor. Vlast svakako nije srećna zbog ove činjenice, jer koristi televiziju kao kanal komunikacije sa svojim tradicionalnim glasačima, onim starijim, manje obrazovanim, van urbanih područja. Opozicija je mnogo dominantnija na društvenim mrežama, uprkos sve evidentnijim Vučićevim pokušajima da promoviše svoj Instagran profil kao ekskluzivan izvor informacija. Osim njega, jedino je primetan napor Gorana Vesića da svoj politički imidž menja i gradi na društvenim mrežama, pa se bez blama glupira na Tik Tok-u.
Ukoliko je ovaj rezultat tačan, opozicija može da dobije značajan kanal komunikacije. Međutim, nisam siguran da li ga u ovom trenutku pravilno koristi, kako u obimu, tako i u formi. Tradicionalno, najkritičnija prema vlasti je Tviter zajednica, koja kod nas ipak ima osobine elitističke grupe. Portale poput Nove S opozicija koristi kao sajber tabloide, koji će funkcionisati kao “Informer” ili ostali provladini tabloidi.
No, važno je iz ovog istraživanja izvući određene zaključke i pouke. Dominacija interneta kod birača pokazuje određeni stepen medijske pismenosti, ali i potrebu za aktivnim traganjem za informacijama. Ovim se takođe u značajnoj meri razbija jedna implicitna teza opozicije – da su korisnici Telekoma hipnotisana gomila, dok SBB biračima “otvara oči”. Birači mogu da dođu do informacija lako, pa sve zavisi od kvaliteta interneta. Pitanje je samo kako se informacije i političke poruke šalju građanima, odnosno da li ste pronašli pravu formu kojom ćete se obratiti i onima koji nisu vaši simpatizeri ili aktivisti.
Moglo bi se pomisliti da će budućnost demokratije u Srbiji biti tehničko pitanje, praktično svedeno na brzinu internet mreže. Nažalost, nije tako, pa nas rezultat istraživanja NSPM može navesti da pomislimo kako će građani koristiti internet za kritičko promišljanje o politici, da će tragati za pouzdanim informacijama, suočiti različite stavove i na osnovu činjenica doneti svoj sud.
Internet kao izvor informacija pruža neverovatne mogućnosti zloupotrebe i manipulacije, naročito opasne zbog iluzije da izbegavanjem političke propagande na televiziji bespogovorno verujete neutralnosti interneta. Znate, to su oni birači iz vašeg okruženja koji će vam ponosno saopštiti da se već godinama informišu samo putem interneta, ali će vas iznenaditi neverovatnim glupostima i teorijama zavere. Ne zaboravite, upravo tako su društveni uticaj širom sveta ostvarile različite ultradesničarske grupe, ekstremisti razne fele, ravnozemljaši i konačno antivakseri.
Ono čega se pribojavam, a što pokazuju preliminarna istraživanja o medijskoj pismenosti, doduše među mlađom populacijom, jeste značaj društvenih mreža. Naime, trebalo bi produbiti ovaj izuzetno važan nalaz i proveriti na koji način je internet izvor informacija za naše birače. Plašim se kako će se potvrditi sumnje da su Instagram i Tik Tok kod mladih, i Tviter i Fejsbuk kod starijih, prepoznati kao relevantan izvor informacija. Pobeda interneta nad televizijom onda bi zapravo bila samo promena kanala za isti oblik populističkog, pristrasnog, komercijalnog manipulisanja, u kojem će birači dobrovoljno biti zarobljeni u svom informativnom mehuru i Matriksu, sa iluzijom slobode izbora.
