Mediji koji su bili predmet privatizacije, odnosno "izlaska države", uglavnom su ubrzo dopali u vlasništvo ljudi blisko povezanih sa SNS-om ili su ugašeni: država je izašla, ušla je partija. Kako su ih kupili vladajućoj stranci bliski ljudi, te i takve medije, uz već notorne štampane tabloide i njihova onlajn izdanja, "krenula je karta"
Kad god se desi neka problematična situacija na kulturnoj sceni, već se unapred da pretpostaviti na koji način će se ona podeliti. Uz to, atmosfera u kojoj se umetnici progone onemogućava bilo kakvu normalnu komunikaciju
Kao što je Vuk Karadžić predstavio svetu srpski jezik, i istoriju i kulturu Srba, za Rome je to učinio Rajko Đurić
Kako me je Ministarstvo kulture proglasilo za medijsko dno? Šta je, zaista, "potpisani autoportret beščašća" – moja izjava ili njihova saopštenja? Kada bi ih glasno čitali na mitingu, ko bi im bio u publici i uz kakvu scenografiju? I zašto su, jadni i ubogi, pušteni niz vodu
"Digli ste se na crtež? Gde ste da pomognete zlostavljanoj deci, deci bez krova nad glavom? SMS porukama se leče bolesna deca – pa hajde, skupite se, pa ispred Ministarstva zdravlja da to rešavamo! Gde ste da branite ubijenu devojku koju je pregazio sin Željka Mitrovića? Gde ste kada paradiraju nasilni kriminalci po rijaliti emisijama? Gde ste kada na svakom koraku vidite nasilje, rasizam, homofobiju i nacizam? Znam gde ste. Vi to podržavate – ćutanjem i nedelima", kaže za "Vreme Goran Rajšić. Zajedno sa dvojicom svojih kolega, Daliborom Novakom i Nikolom Vitkovićem, govori o njihovoj izložbi u Zemunu, napadu na nju i svemu što je potom usledilo
Osim promene uslova prouzrokovanih koronom, ovogodišnja arheološka istraživanja odvijala su se uz poslovično nemanje para
Nedim Sejdinović, društveno-politički radnik na privremenom radu u novinarstvu, u tekstu pod naslovom "Cenzura i poslednji dani", objavljenom u "Vremenu" od 6.8.2020. godine, još jednom je potvrdio svoju "reputaciju" novinara koji izvrće istinu i manipuliše činjenicama kako bi kreirao svoju naopaku sliku o srpskom društvu i državi čiji je stanovnik
Ovogodišnja konkursna komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je trebalo da odredi koje će publikacije biti otkupljene za biblioteke Srbije – po mišljenju ministra, u principu je dobro obavila posao, ali je napravila tri neoprostive greške. Na spisak za otkup uvrštene su, naime, i tri knjige koje – verovatno tako misli ministar – podrivaju Srpstvo
"Vreme" je imalo uvid u pregled prekršajnih postupaka na osnovu prijava koje je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja od 2018. godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju. Reč je o ukupno 49 prijava raspoređenih u 57 sudskih predmeta. Osuđujućom presudom završeno je svega njih devet, tri su odbačene, a u jednom slučaju postupak je obustavljen iz proceduralnih razloga. Sve ostale, njih 36, i dalje su na čekanju – neke već dve godine. Nije, naravno, ni potrebno naglašavati da su glavne "mušterije" na ovom zanimljivom spisku prijava mediji miljenici vlasti
Predlog za osnivanje Fonda za kulturu, koji je nedavno upućen Ani Brnabić, jedan je od načina koji bi smanjili probleme u kriznim situacijama
Posle Kine, Italije, Švajcarske i Španije novo žarište kovida 19 je Njujork, na koji se proširila drama oko obezbeđivanja bolničkih kreveta i respiratora. I na Menhetnu, u Bronksu, Kvinsu i Bruklinu se kao najslabija karika pokazala ranjivost lekara u pandemiji
Da je postojala (politička) volja da se ovaj skandal spreči, bio je dovoljan jedan telefonski poziv, jedini koji se u tabloidima sluša. Bilo je dovoljno jedno "povucite tekst", "povucite naslovnu" ili "povucite tiraž". Do toga ipak nije došlo, verovatno zato što je procenjeno da bi ovako "sočna" stvar mogla da zabavi živalj inače željan zabave gladijatorskog tipa
Sadašnja stvarnost ni na koji način ne može da naruši prošlu. Pa ipak, mitomanija je svuda oko nas. Šire je obrazovani ljudi, šarlatani, političari...
Srbija izdvaja za kulturu manje od svih ostalih zemalja u regionu. Cilj kampanje "1% za kulturu" je da pomenuti problem učini vidljivim i da tako utiče na raspodelu državnog budžeta
Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon
Slobodno se može reći da u trenutnim uslovima rešenja nema i da ćemo – kako sada stvari stoje – još dugo gledati čerečenje ljudi koji su odlučili da zauvek odu, kao i da će sve to sigurno uticati na ljude koji i sami razmišljaju o samoubistvu
Šala je, dakle, reći da ti Tači i Haradinaj naređuju? Šala je reći da nemaš pravo da sudiš o nečijem moralu pošto imaš sumnjivo prezime? Šala je kad slažeš da profesor narodne religije Srba predaje albanski jezik? Duhovito je zaista, evo, smejemo se naglas
Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi
O tome kako se nuspojave siromaštva, kao što su dečiji brakovi i nasilje, odražavaju na život dece u Srbiji, ali i o medijskom ugrožavanju dečijeg integriteta razgovaralo se 5. juna na tribini "Detinjstvo u Srbiji", koju je organizovao nedeljnik "Vreme". Tribinu je moderirala pomoćnica glavnog urednika "Vremena" Jovana Gligorijević, a učestvovale su Vesna Dejanović iz UNICEF-a, Jelena Hrnjak iz NVO "Atina", organizacije koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima, Gordana Novaković iz Saveta za štampu i Bojana Selaković u ime Udruženja "Roditelj"
Serijal "Teatrologike", snimljen nakon devet pokušaja da se zatvori finansijska konstrukcija, ostaje u RTS-ovoj arhivi kao deo velikog dokumentarnog bogatstva, kao zbirka emisija o izuzetnim umetnicima
Izložba Dušana B. Markovića koju je Ministarstvo kulture i informisanja dva puta odbilo da pomogne finansijski s obrazloženjem da je upitan kapacitet za realizaciju programa, otvorena je u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"
"Vulin je objasnio da on ne crta granicu nego, kako je rekao, ‘samo želi da se odvoji od Šiptara’. Život s njima slikovito je opisao kao kaznu iz osmanskih vremena, koja se sastojala u tome da osuđenika vežu za mrtvaca. I zaključio: ‘Što pre se otkinemo od Šiptara, pre ćemo početi da živimo.’ Dakle, reč je o jednom paranoidnom fantazmu koji – kao i svaki fantazam o etničkoj čistoći – vodi u nasilje i zločin. Nije od toga daleko ni Vučić kad razgraničenje na Kosovu naziva ‘najzdravijim za Srbiju’, jer je to opet ludi san o etničkoj čistoći"
Zašto Srbija i Beograd izdvajaju najmanje u regionu za kulturu po glavi stanovnika, a i inače, ako je njihov ukupni budžet drugi po veličini? I zašto kampanju za povećanje fonda za kulturu pokreću oni koji od države dobijaju najmanje novca
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Preispitivanjem i izmenama grešaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, projekat gondole morao bi da bude vraćen na početak
Nacrt medijske strategije poslat je u Brisel. Članovi radne grupe, medijska udruženja, pa ni Ministarstvo kulture i informisanja (direktno nadležno za ovu stvar) ne znaju šta u tom nacrtu piše, ko ga je, kako i zašto "redigovao" i na šta će sve to na kraju da liči
Ključno pitanje nije zašto Maja Pavlović štrajkuje glađu; to je, iako radikalan, logičan potez očajne vlasnice televizije koja ne može da se izbori sa stoglavom državnom aždajom. Ključno pitanje je zašto druge lokalne televizije koje imaju sličan problem – smerno ćute
