foto: promo
Izložba o žrtvama logora Jasenovac, otvorena juče, 21. aprila, u beogradskoj Galeriji Progres, osim zbog svoje teme posebna je i zbog načina na koji je predstavljeno sećanje na 76. godišnjicu proboja zatvorenika iz Jasenovca
Reč je o nizu audio priča o Jasenovcu kroz koje posetioci Galerije Progres prolaze koristeći vlastiti mobilni telefon, slušalice i specijalnu mobilnu aplikaciju uz pomoć audio vođenja – naratori su glumci Radivoje Raša Bukvić i Bojana Kovačević Gajin.
Ovaj interaktivni film čine priče inspirisane istorijskim događajima i stvarnim pričama. Nakon slušanja svake priče na izložbi, posetilac može da poseti veb-sajt projekta i sazna više o istorijskim događajima i okolnostima.
Projekat se sastoji od audio izložbe i veb-sajta www.logorjasenovac.rs, a teži da kroz sistematično i stručno izložene činjenice, kao i umetničke interpretacije događaja, pruži doprinos stvaranju ambijenta u kome se bez predrasuda i politizacije govori o logoru Jasenovac, ali i stvara atmosfera u kojoj se rane zaceljuju a ne produbljuju. Kombinovanjem pomenuta dva pristupa, stvoreno je uzbudljivo iskustvo zasnovano na istorijskim činjenicama i inspirisano istinitim događajima. Cilj projekta nije dakle da samo prikaže relevantne istorijske činjenice (na veb-sajtu), već i da putem audio izložbe dâ podstrek za oblikovanje sistema vrednosti zasnovanog na kulturi sećanja, praštanja, pomirenja, ali i poštovanja života i dostojanstva svake ljudske ličnosti, stavljajući ovaj veliki narativ u univerzalni opšteljudski kontekst pre svega naše, ali i kulture i identiteta svih drugih naroda čiji su pripadnici stradali u Jasenovcu. Zato je ovaj projekat osmišljen tako da slavi život, a ne da produbljuje zagledanost u mržnju i tamu ljudskog postojanja, u uverenju da jasenovačke žrtve mogu da nas nauče upravo tome.
Autori projekta su Darko Nikolić i Bogdan Španjević (digitalna agencija NextGame), a finansiralo ga je Ministarstvo kulture i informisanja.
Posle Tomsonovog polumilionskog nastupa u Zagrebu, hrvatski nacionalisti su ponovo krenuli da „čiste“ zemlju od Srba – ovog puta od Bajage i Lepe Brene. Rambo Amadeus nije ostao dužan
Jedanaestog dana pošto je u rad puštena nova deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraće do Požege, stiže vest da će lekari i medicinske sestre iz čačanskog doma zdravlja i užičke bolnice početi da dežuraju ispred jednog od dva tunela
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
