Neformalni ministar za Kosovo i Metohiju poslednji je u nizu političara iz Srbije kome je zapalo da se čeliči na temi koja lomi kičmu i mnogo krupnijim političkim figurama kroz istoriju. Njemu za sada dobro ide samo što u poslednje vreme ne govori o rezultatu nadmetanja sa kosovskom vladom
Milion građana Srbije je na spiskovima izvršitelja za prinudnu naplatu dugova, uglavnom za komunalne račune. Osamdeset odsto građana je, prema podacima Eurostata – siromašno. Od 2014. kompanija Pink International Željka Mitrovića pojavljuje se na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih dužnika, ali im račun nije bio u blokadi nikada. Štaviše, u više navrata dobija kredite od državnih agencija
Srbi se zapošljavaju u policijskim snagama Kosova, sudovima i drugim državnim institucijama jer život ide dalje, pa što bi vojska bila izuzetak osim ako ne mislimo da su prepreke tome naduvani mitovi o nekoj posebnoj vrsti vojničke časti, poštenja i rodoljublja, na čemu se i dalje radi, mada sve manje uspešno
Postavljanje Milana Radoičića za jednog od potpredsednika Srpske liste sa Kosova izgleda kao legalizacija postojećeg stanja u relanosti: čovek koji je prepoznat kao najmoćniji u srpskoj zajednici ulazi na mala vrata u politički život Srbije i Kosova
Sigurno je da Beograd i Prištinu ubistvo Olivera Ivanovića žulja kao kamen u cipeli i ne vole mnogo kad ih neko podseća na to. Za mesec dana navršiće se šest meseci od ubistva, mediji će još jednom postavljati neprijatna pitanja dokle se stiglo u istrazi, kosovske će se vlasti, verovatno, setiti da kažu da nema novih saznanja, srpske će, verovatno, reći kako Priština, Euleks i međunarodna zajednica opstruiraju istragu, a na Ivanovićevom grobu u Aleji zaslužnih građana okupiće se, verovatno, samo porodica i prijatelji
Evo teksta i evo predstave koji gledaoca ne tretiraju kao idiota, ali ni kao pripravnika za Slavoja Žižeka
Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova tako što angažuju najbolje eksperte koje imaju ili daju novac za međunarodne stručnjake koji im pomažu u tome. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli sebe da učvršćuje da vekuje. Ne shvata da sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja. Nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši
"Jednom sam pozvan na TV Pink pred Novu godinu, bio sam bolestan, ali to njima nije bilo dovoljno. Odmah su me optužili da sam kukavica i da umem samo da kritikujem, a kad treba da izađem na crtu predsedniku – da se plašim. Taj isti predsednik dok je bio premijer, nazvao me jednom ‘opasni Mića’, tako da sad više ne znam da li sam opasan ili sam kukavica, a u stvari samo sam novinar"
Jednodnevna poseta Aleksandra Vučića, dobro režirana i sa aminom najmoćnijih ljudi na Kosovu, poslužila je da pomeri temu sa ubistva Olivera Ivanovića na opšte stradanje Srba kojim se samo Vučić bavi, ali pokazala je i da tog stradanja ima i da se ono na severu razlikuje od onoga u ostatku Kosova
"Ima tu puno rešenja, ali je ‘obavezujući sporazum’ jedino realno rešenje, sviđalo se to nekom ili ne"
Munjevito reagujući na Amfilohijeve reči, bez ijedne "suze u oku", Vučić je preko svojih saradnika preventivno sekao po najtvrđem srpskom nacionalnom jezgru
O kritičko/naučnom izdanju komedije Branislava Nušića Vlast, koje je Neopress publishing iz Beograda objavio krajem 2016. godine u redakciji dr Aleksandra Pejčića, do sada su izvestila samo dva štampana medija i nije napisan nijedan stručni osvrt, i pored nastojanja izdavača da zainteresuje javnost. Čini se da je ovakav odnos prema Vlasti samo nastavak priče koja ovaj Nušićev tekst prati od kako je napisan
Neka od dela na izložbi "Dado-slike" u Modernoj galeriji Valjevo, prikazana su prvi put i predstavljaju retku priliku da se sagleda opus ovog umetnika
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
Odlaskom Slobodana Miloševića otklanja se velika prepreka ka budućnosti, ali demokratske snage gube i svoj veliki izgovor. Kako se u jednoj povećoj tuči skrunio režim i da li će njegova demontaža biti uspešno nastavljena
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo radi sećanja na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva
"Mene nisu stvorili ni mediji ni propagandne mašinerije, nego usmena predaja o moji Skalini na kojima sam počeo i na kojima ću završit. Ali, dobro se osjećam"
Aleksandar Vučić je na izborima održanim 24. aprila osvojio pravo da po drugi put formira vladu, valjda je zbog toga ove izbore u noći kada su saopštavani rezultati proglasio za "istorijske". Ovo su bili jedanaesti po redu i jedni su od najdužih u 26 godina dugoj istoriji višestranačja u Srbiji. Postizborna kriza je nastala nakon međusobnih optužbi vlasti i opozicije da se radi o izbornoj krađi
Veća procentualna izlaznost povećava broj autsajdera, a onda Dontov sistem sliva vodu na levak koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke u kojoj su i Vuk Drašković, otvoreni zastupnik NATO-a, i Nenad Popović, prvak srpskog Boljšoj teatra
Iako imaju natpolovičnu vlast, 24 od 38 odbornika, naprednjaci još govore da će biti bolje: most, čiji je završetak ministarka Zorana obećala pre godinu dana, tek će bude bolji i lepši, i budući semafor će bude najnoviji model, a, posle urgencije premijera, uradiće i kilometar asvalta do sela Mratišić, što je 100 posto preko plana...
Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju
Puštam noge da se skotrljaju nizbrdo. Ne ide, skamenjene su u istom pokretu. Nemam više snage da ih nateram da drugačije rade. Ništa me ne boli, ali sam potpuno beživotan. Kao da se nešto u mozgu zaglavilo. Ne mogu ni da usporim ni da ubrzam. Dobro. To su klasični simptomi krize. Idemo još jednom: laktovi, kolena, kukovi
Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili
Početkom ove godine umro je Mladen Markov (1934–2015), pisac, publicista i novinar, autor knjiga Banatski voz, Isterivanje boga, Pseće groblje, Starci na selu, Smutno vreme, Ukop oca i drugih. Iz piščeve zaostavštine objavljujemo njegove autobiografske zapise nastale na temelju razgovora koje je vodio sa Milošem Jevtićem za Radio Beograd. U njima se Markov osvrće na svoje odrastanje u Banatu u vremenu okupacije, mladost u poratnim danima, kao i na početke svoje novinarske i spisateljske karijere
Režimi poput Vučićevog ne umeju da se zaustave; nesposobni su da vide da društvo u datom momentu više nije u stanju da podnese nesklad između stvarnosti i onoga što mu govore da ta stvarnost jeste. U vreme Slobodana Miloševića, taj trenutak nastupio je dosta kasno, tek posle NATO bombardovanja: odjednom, ljudi su videli ogroman raskorak između onoga što Milošević govori i stvarnosti, pa su tek onda stvoreni uslovi da taj režim bude pobeđen
