Dado Đurić i Ljuba Popović u opuštenom razgovoru pokraj reke, fotografija je koja se odnedavno pojavila u javnosti. Snimljena je krajem sedamdesetih godina u Eruvalu, mestu nadomak Pariza u kome je Dado proveo veći deo života. Prijatelji od mladosti, obojica svrstani u umetnike fantastike, sudbinski su vezani i Modernom galerijom u Valjevu. Po osnivanju galerije, 1985. godine, prvo je održana Ljubina, a zatim Dadova izložba. Posle Ljubine smrti u Modernoj galeriji priređena je velika izložba njegovih dela, a odmah potom, na ovim prostorima možda i najveća izložba slika Dada Đurića „Dado-slike“. Izloženo je 26 dela iz privatnih kolekcija, od kojih su neka prvi put dostupna javnosti. Publika u Srbiji nije često imala prilike da vidi Dadove slike – samostalne izložbe priređene su pre dve godine u beogradskim galerijama Heksalab i pre sedam u Galeriji Haos, ali su zato njegove slike prikazivane na brojnim izložbama širom sveta. Od deset monografija o ovom umetniku samo jedna je objavljena kod nas, 1988. godine u izdanju časopisa „Gradac“.
Dado je bio asketa posvećen isključivo umetnosti, „za čiji bi život bio dovoljan jedan pasus, a za umetnost mnogo više“, rekla je prošle subote na otvaranju izložbe Nataša Krstić, istoričar umetnosti. Vezuju ga za grupu Mediala, njegovo slikarstvo definišu kao fantastično, ali kako u katalogu koji prati ovu izložbu navodi Alen Žufroa, on pripada lozi slikara koji ne mogu da slikaju ništa drugo osim onoga što im izlazi ispod ruke:
„Dadova platna nas opčinjavaju na poseban način tako što rugobu preplavljuju svom lepotom sveta. Dve sile koje nas vode, nagon života i nagon smrti tu se sukobljavaju, a da nam je nemoguće saznati ko je pobednik. Razaranja, ratovi, nesreće se spajaju sa ljubavlju, sa terevenkama i sa životnom opijenošću.“
Ova izložba je i neka vrsta retrospektive dela Dada Đurića jer su na njoj prikazane slike iz različitih perioda – od 1957/58. do 1997. godine.
„Izložba pred nama bavi se jednom vrstom pokušaja retrospektive, odnosno koračanja kroz Dadovo slikarstvo, u onome što kritičari još uvek popularno zovu pariski period. U nedostatku istrajnije likovne kritike i nešto preciznijih definicija Dadovog slikarstva, ono još uvek nije doživelo temeljitu likovnu kritičarsku formu da bi bilo izdeljeno precizno na sve faze u kojima se nalazi, istakla je Nataša Krstić otvarajući izložbu.
Ova izložba je 78. od otvaranja Moderne galerije u Valjevu, a tokom 32 godine njenog postojanja priređivane su izložbe gotovo svih velikih umetnika fantastike kod nas: Vladimira Veličkovića, Nadežde Petrović, Leonida Šejke, Milene Pavlović Barili, Olje Ivanjicki, Mira Glavurtića, Miloša Šobajića, Tikala, Voja Stanića, Slavka Krunića, Milana Tucovića i mnogih drugih. Tekstove za kataloge koji su pratili izložbe pisali su Rade Konstatinović, Oto Bihalji Merin, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Leonid Šejka, Milan Komnenić, Svetislav Basara, Stevan Raičković… Zahvaljujući pre svega Ljubi Popoviću, ova galerija je odavno prevazišla okvire Valjeva i postala mesto gde dolaze posetioci iz gotovo svih delova zemlje. O tome svedoči i direktor Moderne galerije Vojislav Jovanović, podatkom da je prethodnu izložbu, „Ljuba slike“, videlo više od 12 hiljada posetilaca, od čega je samo dvadesetak odsto bilo Valjevaca. „S obzirom na to da ovo polako postaje adresa na kojoj i dalje živi Ljuba Popović, mi se trudimo da kroz izložbe koje organizujemo sačuvamo boju i ton koje je on zamislio. Valjevo nekako ima sreću da su sa galerijom rasli razni profili ljudi. Naša osnovna preokupacija u ovom trenutku je Muzej fantastike. Galerija u fundusu ima preko 520 slika i crteža i ideja o formiranju muzeja fantastike je nešto što već poprima okvire realnosti. U toj novoj zgradi moderne galerije trebalo bi da bude legat Ljube Popovića, jer nažalost nismo sve knjige i lične stvari koje smo dobili od njega izložili zato što nemamo prostora. Pored tog, postojao bi prostor koji bi bio posvećen modernoj galeriji gde bi se organizovale povremene izložbe. Treći deo bi činila zbirka slika fantastike, muzej fantastike. Mi već sada imamo kolekcionare koji žele cele ili delove svojih kolekcija da ustupe, da budu slike u ovom prostoru.“
Posetioci izložbu „Dado slike“ mogu pogledati do kraja ove godine.
Tekst je nastao u okviru projekta „S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
