Bušova vojna doktrina
Skrivene i javne poruke
Jedini, dakle, koji treba da strahuje od američke vojne sile u ovom trenutku jeste Sadam Husein
Afere
Život i smrt Sredoja Šljukića
Sve je opasnije biti "ugledni beogradski biznismen". Doduše, uvek je bilo opasno, kao što je to pokojni Sredoje Šljukić Šljuka isuviše dobro znao. U tom se smislu – nažalost i uprkos očekivanjima – ništa naročito nije promenilo od 5. oktobra: ubistva počinjena istom rukom nižu se i dalje
Zona sumraka
Brzojav zahvalnosti
Nosićeš moju svetosavsku poruku svim zemljama koje imaju prijatnu klimu, prirodne lepote i kulturne znamenitosti
Autoportret Uroša Predića (5)
Voleti predeo
Odgovarajući na molbu Srpske akademije nauke i umetnosti, Uroš Predić je 1946. godine napisao dopunu svojoj autobiografiji iz 1921. godine. Ovaj rukopis od osam kucanih stranica nalazi se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (dosije umetnika, 2. jul 1946. godine). U ovom broju donosimo drugi deo ovih slikarevih zapisa, čime se feljton i završava
Autoportret Uroša Predića (4)
Duh i temperament
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1919. godine. U feljtonu koji "Vreme" objavljuje publikuju se svi slikarevi autobiografski zapisi, od kojih neki i prvi put, kao i do sada nepoznata dokumenta, delovi prepiske i reprodukcije. Materijal je priredio Darko Garić
Autoportret Uroša Predića (3)
Savesnost umetnika
Uroš Predić je 1921. na molbu Srpske akademije prvi put napisao autobiografiju, koja je objavljena u godišnjaku Srpske kraljevske akademije XXVIII, 1914-1919. (Beograd 1921, str. 182-310). U ovom broju donosimo drugi deo ovih zapisa
Zimbabve
Novi talas nasilja
Strani stručnjaci za pomoć yemljama u rayvoju porede Mugabeovu agrarnu reformu pred nastupajuću glad sa "slaganjem stolica na palubi Titanika"
Predsednički kandidati
Preispitivanje
Ono što se nekad nazivalo Udružena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam ešalona, ono što se još zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivšeg režima u četiri
Veliki bački kanal – 200. godišnjica
Vidi se s Meseca
Poznati veliki bački kanal Dunav-Tisa, koji je izgrađen pre dva veka i koji je kasnije postao okosnica čitavog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u velikoj meri i sada "rasterećuje" Dunav od visokih voda. Uprkos tome on se u tekućoj "poplavnoj krizi" uopšte ne spominje
Izjava nedelje
„Ukoliko pobedim, odmah ću raspustiti srpski parlament, s velikim zadovoljstvom i na sreću ogromne većine građana.“
Vuk Drašković, predsednički kandidat, govori o svojim namerama ("Glas javnosti")
Zaštita stranih ulaganja
Otvorenost visokog rizika
Sukob beogradske vlade s firmama koje postavljaju bilborde u gradu samo je poslednji u nizu slučajeva koji bi nadležne konačno mogao da inspiriše na razmišljanje o obavezama koje podrazumeva "otvaranje prema svetu"
Srbija i Crna Gora
Ustavotvorci u ćorskokaku
Nakon dvomesečnog natezanja članova ustavne komisije na unapred zadatom polju delovanja, Milo Đukanović i Zoran Đinđić predlažu direktan dogovor Srbije i Crne Gore, a Koštuničin DSS reaktivira tezu o dogovoru crnogorskog predsednika i srpskog premijera da sruše zajedničku državu
Dani kulture manjina
Ukus tolerancije
Multikulturni centar osnovan je s namerom da se težište priče o manjinama prebaci iz politike na kulturu, kako bi se pokazale prednosti multinacionalnog društva
Odlazak Đorđa Lobačeva
Avantura je šampanjac života
Lobačevljevi stripovi, gledano iz današnje perspektive, dele naivnost njegovog vremena, ali će, osim divnog detinjstva, domaćem stripu ostaviti u nasledstvo i visoke crtačke i narativne standarde. Njihov uticaj je ogroman i nemerljiv
Haško suđenje Slobodanu Miloševiću
Sećaš li se, Radomire?
Dosadašnjim načinom odbrane Milošević je uspevao da uzdrma kredibilitet određenog broja svedoka pokušavši da sugeriše kako pred njim, sve do jednog, sede samo smutljivci i lažovi. U ulozi sopstvenog advokata on je prilično zainteresovan za to da utvrdi je li u hladnjači pronađenoj u Dunavu bilo oko 50 ili 80 leševa, što, naravno, nimalo ne menja groznu sliku o razvlačenju ljudskih leševa po Srbiji. Kada mu policijski tehničar iz Kladova pomene detalj da je u rancu petogodišnje devojčice pronađene u toj hladnjači bila sveska u kojoj je bio nacrtan samo jedan cvetić i neka kućica, Milošević saopštava da nema više pitanja o toj "fantomskoj hladnjači"
Ustavna povelja Srbije i Crne Gore
Do Brisela preko Venecije
Članovi Ustavne komisije priznaju da napreduju u radu na izradi dve povelje, neusaglašene u čak 70 odsto teksta; EU pozdravlja "ohrabrujući napredak" u izradi dokumenta koji bi trebalo da "otvori vrata" Unije, a analitičari ocenjuju da će, bez obzira na aktuelne nesuglasice, iz Brisela stići "pomoć" u izradi dokumenta koji je uslov za prijem u Savet Evrope
Dodatak:
Kuda idu Srbija i Crna Gora
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Politička kriza
Izbori i generalka
Vidovdanski protest opozicije zavšen je bez velike drame. Drame ovde piše vlast
Novi izazov na Bliskom istoku
Elektronsko-ekonomski „Aušvic“
Ako se držimo istorijskih činjenica, ispada da je svaki zid osuđen na propast. Biblija kaže, a ona nikad ne laže, da su neosvojive zidine Jerihona Izrailjci razrušili gromoglasnim duvanjem u trube. Varvari su na kraju opljačkali i zapalili Rim ne hajući previše za Hadrijanove i Trajanove fortifikacije. Čak je i Berlinski zid, mereno istorijskom skalom, potrajao tek jedan tren. Teško je zato verovati da će Izrael uspeti da viskom, špaktlom i mistrijom jednom za svagda reši svoje nesuglasice s Palestincima
Vuk Drašković i SPO dve godine posle petog oktobra
Ponovo na ulici
Sve postpetooktobarske analize bile su saglasne u jednom: Srpski pokret obnove je klinički mrtav. Danas, SPO daje neke znake života i već godinu dana traži nove izbore
Vanparlamentarna opozicija i javnost
Vidovdanska kletva
Uprkos nedefinisanoj političkoj situaciji i socijalnim tenzijama, kao i nezadovoljstvu građana, po oceni istraživača, ipak ne postoji jača politička snaga koja bi nezadovoljstvo iskoristila za krupnije promene na političkoj sceni
Lični stav
Evropska unija i reforme u Srbiji
Sada je već jasno da, ako se Srbija i Crna Gora odluče za zajednicu, ma koliko labavu, nova Ustavna povelja mora predvideti veoma jaku saveznu administraciju, u smislu punih ovlašćenja za međunarodne pregovore, kako političke tako i ekonomske. Ideja po kojoj je moguće napraviti neku labaviju državnu formu od postojeće, koja bi formalno bila jedan entitet, a u praksi imala dva potpuno različita tržišta – zapravo je najveća zabluda koja je prisutna na obe strane