Pre 85 godina, u noći na 10. novembar 1938, širom Nemačke je ubijeno oko 1300 Jevreja, oko 30.000 je uhapšeno ili deportovano u koncentracione logore, spaljeno je 1406 jevrejskih hramova i organizacija. Vatrogasne službe dobile su naređenje da intervenišu samo ako požar preti da zahvati šira područja, a policija da se ne meša. Porazbijano je i pokradeno nekoliko hiljada trgovačkih radnji u vlasništvu Jevreja. Bio je to početak holokausta
Tužilaštvo je tražilo osam godina za performans ruske umetnice Aleksandre Skočilenko. Ona je prošle godine preko cena u supermarketima lepila izjave u kojima je kritikovala vojnu ofanzivu Moskve u Ukrajini. Pre nje, nakon tri decenije pauze u osudama umetnika, četiri članice pank benda Pussy Riot su osuđene na po dve godine robije u radnom logoru
Kada je 2017. došla na vlast, premijerka se hvalila da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”. Danas je neumorna u obračunavanju sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu i naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim” prilikom gostovanja na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti. Kako je tekla ova transformacija
U poslednjoj deceniji, u talasima Sredozemnog mora, pokušavajući da se domognu boljeg ili spasu goli život, stradalo je oko 28 hiljada ljudi. Njihova patnja ostaje nezabeležena. Šta sve čeka one koji stignu na evropske obale? Šta je, u vezi sa migrantskim pitanjem, činila i čini italijanska država? Koji su potezi nove vlade premijerke Meloni? Šta na to kažu italijanske sudije? Koji je bio, a koji je sada odgovor Evropske unije
Slučaj je hteo da se knjiga Beogradski Jevreji, život u senci istorije Nebojše Jovanovića pojavi u knjižarama neposredno pre 7. oktobra kad je palestinski Hamas napao Izrael, zbog čega se sad čita u novom kontekstu
Roditelji su mi bili ateisti, tako sam odgajan u Banatu. Bio sam Jugosloven. Jevrejinom sam se osećao samo kada su me nacisti zbog porekla strpali u koncentrcione logore, ni pre ni posle toga. A onda se u subotu, 7. oktobra, nešto u meni desilo
“Ne samo da je jedna generacija pretvorila jedan pretpostavljeni broj žrtava Jasenovca u dogmu, obogotvorivši ga i pretvorivši u sekularnu religiju, nego je bavljenje Jasenovcem redukovala samo na apstraktnu odbranu te dogme, gde ni sećanje na žrtve – ni liturgijsko ni sekularno, ni istraživanje, ni uređenje mesta stradanja, ni pravljenje muzeja, ni obrazovanje o stradanju nisu potrebni, ili su u boljem slučaju irelevantni”
U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana
Otpisana u jednom vremenu, ona (p)ostaje dragocen i pouzdan sagovornik u vremenu novih zapitanosti i dilema – Mitra Mitrović
Rušenje mosta nije samo glupo i štetno, nego je u nekom višem smislu i greh jer su mostovi, ne kaže to samo Andrić, svete građevine. To grabljivim skorojevićima ne znači ništa, kao što im je i sam pojam pamćenja prirodno tuđ i mrzak, a rušiti mostove isto je što i zatirati sećanje. Mostovi poput Starog savskog ne povezuju samo dve obale, nego, na suptilan način, i prošlost sa sadašnjošću, a one koji su toga vredni mogli bi odvesti i u neku srećniju budućnost
Ruinirane vile sa vrtovima i zapuštene tvrđave iz austrougarskog perioda svedoče da ni Istra, najcivilizovaniji deo nekada zajedničke države, nije imun na boljke postkomunističkih društava Balkana
Zašto je položaj savršene žrtve i takmičenje ko je veća žrtva kroz istoriju tako važan? I kako su sa tim povezane neprestane rasprave oko broja stradalih i ubijenih
