Intervju – Aleksandar Kokir, generalni direktor "M-6 Tikveš"
Vino je u modi
"Imidž zemlje proizvođača jedan je od ključnih faktora pri donošenju odluke o kupovini nekog vina, što prevazilazi moć bilo koje pojedinačne vinarije"
Izložbe – Socijalizam i modernost
Zračenja jedne epohe
Multidisciplinarna postavka u zagrebačkom Muzeju suvremene umjetnosti na zanimljiv način preispituje modernizacijske i emancipatorske napore i potencijale jugoslovenskog socijalizma
Lisica i ždral
Lelek sebra
Speci i naci penzije protivustavne su, jer se bezočno i iz razloga kalkulanstko-snobovskih gazi načelo ravnopravnosti!
Ličnost godine – Ivan Tasovac
Sa zadovoljstvom prihvatam ulogu Foresta Gampa srpske kulture
"Kada pročitate šta su naši skupštinski poslanici u anketama označavali kao najvažnije kulturne događaje godine koja je iza nas, jasno je da će se pre pobratimiti Kolašin i Jagodina, kao prvi gradići u kojima će se mirno i uz veliku podršku gradonačelnika održati gej parade, nego što će oni shvatiti razliku između kulture i zabave"
Anders Brejvik, ubica iz Norveške
Smrtonosna opsesija
Ubivši 77 ljudi za samo nekoliko sati, Norvežanin Anders Brejvik šokirao je čitav svet. Posle detaljno planiranog zločina, pošto je svoje sumanute teorije putem interneta izneo čitavom svetu, proglašen je za mentalno poremećenu osobu i biće upućen na lečenje u psihijatrijsku bolnicu
Tribina »Put za istok«
Kako smo bili Zapad
Nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizovao je 22. decembra tribinu "Put za Istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama Istočnog bloka". Učesnici su bili Radmila Karaklajić, Minja Subota, Petar Janjatović, Gregor Bžozovič i Saša Dragić, a tribinu je moderirala Jovana Gligorijević
Intervju – Anita Mančić, glumica
Šta je život
"Htela bih da sam Šekspirova Luda, da mogu da kažem istinu, da je upakujem kako ja hoću, pa da me onaj koji ume da čuje – čuje, a da onog koji to ne ume – nasmejem"
Filmska 2011.
Šta smo gledali
Iz Holivuda nam ove godine nije stiglo bogzna šta zanimljivo. Namrgođenom filmofilu je za filmske poslastice ostalo da se okrene ostatku sveta. A taj ostatak je imao solidnu godinu. Evo mogućeg izbora najboljih filmova u 2011.
Na izmaku godine Dositeja Obradovića – Poziv na novo čitanje Života i priključenija
Svetac zaštitnik svetovnog
Život i priključenija je jedna od najlepših, najnežnijih i najmudrijih knjiga ikada napisanih na našem jeziku
Vremena i običaji – Falus
Veliki palac svetog kosmosa
Falus. Simbol veličine, potencije, snage, sposobnosti, inteligencije, hrabrosti, znanja, posedovanja žene, dominacije jednog muškarca nad drugim. Važio je za čuvara od uroka, Univerzalnog tvorca, bludnu alatku, metaforu za socijalno-političke prilike... Bio je slavljen i zabranjivan. Nosio se kao broš i uzdizao u obliku kula od po nekoliko desetina metara, kačen po tremovima crkava i sakrivan vinovim lišćem na dvorovima
Maroko u »arapskom proleću«
Nećemo odustati
Politička temperatura u Maroku još nije dostigla tačku ključanja. Zbog problematične tranzicije u Egiptu, masakra u Siriji, rata u Libiji, rastuća srednja klasa podržava spor proces reformi koje kralj pokušava da sprovodi uz otvorenu podršku svojih evropskih pokrovitelja, prvenstveno Francuske
In memoriam
Česi su imali Havela, a mi?
U 76. godini umro je Vaclav Havel pisac i poslednji predsednik Čehoslovačke
Dve knjige Tomasa Bernharda
Koreni patriotizma
Čitavo Bernhardovo delo u znaku je neizlečive mržnje i kolosalnog prezira prema jednoj tipičnoj sorti malograđanskih ništica
Intervju – Dragan Džajić
Borim se protiv živog blata
"Idite u Zvezdu pa pitajte, pitajte nekog igrača je li mu uzeo Dragan Džajić pare. Pitajte za koliko su prodati svi ti igrači koji su bili pod ugovorom. Ako nekoga prodaš, to je bila zamena za sportska poboljšanja. To je prava i jedina istina, i neka je sramota sve one koji su uradili onako sa mnom, i sa Zvezdom, i doveli je u ovakvu situaciju"
Poslednja mladost Jugoslavije
U Muzeju istorije Jugoslavije izložba o pop kulturi s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka
Tračak ohrabrenja
"Pisanje Šekspira"; VREME 1092
Popkulturna arheologija
Put za istok
Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić u Rusiji, Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli u Poljskoj, Bajagin Ruski voz, Brena u Bugarskoj i Rumuniji...
Jugoslovenska popularna muzika i Istočni blok
Na drugoj strani
Donosili su najočitije pa otud najkomplikovanije: malo boje, one izvan monohroma, van crnog, mutno belog i amblematskog sivog – pa, bile to i šljašteći šarene kombinacije jeftinih i jakih farbi
Knjige – Zoran Panović, Biti Milito (Dan Graf, Beograd, 2011)
Ekskurzija koja traje
Panović bira novinsku kolumnu da kaže šta ima. Menja joj status svakidašnje potrošne robe, i iz profanog premešta je u zonu posvećenog
Knjige – Početak bune protiv dahija i Mein Kampf
Istorija usoljenih glava
Najveća vrlina ovih Basarinih knjiga je piščeva razobručena imaginacija, bespoštedan ironijski naboj, vatromet uvrnutih poređenja i "fantastičarskih" ispada koji izvanredno podvlače zaumnost "stvarnosti"
Intervju – Srećko Mihailović, sociolog
Strah za sve
"Savremeno ‘tržište rada’ temelji se na deregulaciji i potpunoj neizvesnosti, pa se tako javlja svojevrsna kultura nesigurnosti", kaže za "Vreme" Srećko Mihailović
Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah
Rođenje tragedije iz duha globalizacije
Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta
Intervju – Zoran Živković, pisac
Čudo pisanja
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
Dužnička kriza
Noćna mora recesije
Balon se naduvava, sporovi traju, američka vojska troši, zemlja za zemljom guta "južnoameričku medicinu", a Kinezi poručuju: "Bolje nestabilni razvoj nego stabilna recesija"
Portret savremenika – Dino Merlin
Je l’ Beograd gde je nekad bio
Pomalo je gorko što u čitavoj priči o Dinu Merlinu ima najmanje muzike i priče o muzici, a mnogo više svega ostalog. Ko je čovek koji je 20 godina odbijao da održi koncert u Beogradu, a onda rasprodao tri Arene, kome zbog dolaska u Beograd prete, a na koncertima dežuraju policija, tužilac i sudija za prekršaje