Grafiti protiv ruske invazije, dokaz doslednosti stava ovog jadranskog ostrva prema Moskvi, plavetnilo neba i mora kroz šuplje krovove i prozorska okna, pitomi jeleni među kupačima na plaži Svetog Grgura i bodljikava žica za uspomenu
Blokada izvoza žitarica iz Ukrajine zbog napada Rusije samo je deo problema velike gladi u svetu. Uzrok su lokalni ratovi, velike suše, razbacivanje resursima, mali deo sakupljene humanitarne pomoći koji stiže do korisnika i bacanje hrane u državama blagostanja u koje se, u poređenju sa mnogim regionima sveta, ubraja i Srbija. U novembru će svet premašiti cifru od osam milijardi ljudi
U crnogorskom Parlamentu će se po drugi put u poslednjih pola godine glasati o nepoverenju Vladi. Kako i sa kime premijer Dritan Abazović misli da je sačuva, još uvek se ne zna. Presudnu ulogu bi mogla da odigra Demokratska Crna Gora Alekse Bečića
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Od Bogote do Santjaga mnogi glasači više ne prihvataju argument da će zaokret ulevo značiti vladu koju će voditi neki Ugo Čaves ili Fidel Kastro. Od izbora do izbora desnica u Južnoj Americi plaši glasače baukom komunizma – i gubi ih
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Zvonko Veselinović i Milan Radoičić imaju status neformalnih gospodara severa Kosova, napisala je početkom 2018. godine Jelena Veljković u istraživanju BIRN-a Srbija koje je „Vreme“ objavilo pod naslovom „Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak“. Navela je tada da tek iz sudskih dokumenta saznajemo više o njihovim poslovnim aktivnostima u poslednjih desetak godina, o tome čime su se bavili, kako su se bavili i da li su bili lažno optuženi. Analiza njihovih iskaza pred sudom u Beogradu pokazuje da nije čudo što su oni u poslednjih nekoliko godina postali jedni od najvećih preduzetnika u Srbiji, razvijajući svoju poslovnu karijeru u oblasti građevine. Jedino što ne znamo kako su počeli i da li je sve što su vodili kao posao bilo do kraja legalno
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas oštru rezoluciju o Srbiji u kojoj se preporučuje da se nova pregovaračka poglavlja otvore tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama protiv Rusije i sprovede reforme vladavine prava. Po prvi put se eksplicitno navodi i da rešenje krize između Beograda i Prištine treba da se „zasniva na međusobnom priznanju“
Pošto vlast nikako ne uspeva da ga u potpunosti zataška „slučaj Jovanjica“, u međuvremenu zamagljen silnim dimnim bombama, ne pomera se sa mrtve tačke. „Vreme“ je pre tačno dve godine na osnovu tadašnjih saznanja pisalo o tome šta nam govore tada nova hapšenja u slučaju koji od kraja 2019. drma Srbiju i koji pokazuje da su zaposleni u policiji i obaveštajnoj zajednici pomagali najvećem uzgajivaču marihuane na Balkanu Predragu Koluviji. Dajemo ovom prilikom nekolicinu tekstova koji podsećaju na čitav slučaj u čijem središtu se umesto kao heroj, kao dramatična figura našao načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodan Milenković
Tužilaštvo i policija nisu reagovali na ozbiljne indikacije da načelniku Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodanu Milenkoviću preti likvidacija. Naročito zabrinjava kriterijum vrednovanja Tužilaštva na osnovu koga procenjuje kada treba da reaguje, a kada ne
Umesto da je dobio orden i unapređenje, inspektor Slobodan Milenković je proglašen za „državnog neprijatelja broj jedan“. Druge obrane nema osim ono malo pretekle kritičke javnosti. A veliko je pitanje da li će i do nje stići
Teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti
Olivera Vladković nije htela da potpiše saglasnost za izgradnju kladionice, pa je posle toga vranjski OK Radio zazidan. Firma „Polet“ odbila je da sruši zid uprkos nalogu građevinske inspekcije. Kao dodatak svemu, grad je bio oblepljen plakatama sa likom Verana Matića
Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?
Malo ko se uopšte u javnosti zapitao: a kakve su to državne firme koje mogu preko noći da prime stotine radnika, a da prethodno nisu imale potrebe za njima? Još se manje ljudi zapitalo zašto Srbija treba da daje 48 miliona evra kompaniji koja je samo tokom 2021. godine imala konsolidovani prihod od 149 milijardi evra
Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?
Nedavno je otkriveno da je država prodala stečajnu imovinu štedionice Jugoskandika, ali se ne zna kako će je potrošiti. Ta vest je bila povod da ponovimo tekstove Miše Brkića iz 2001. godine u kojima je „Vreme“ otkrilo dokumenta o povezanosti Dafine Milanović, Slobodana Miloševića, i njegovih saradnika iz vrha države
Prema ministarki Jadranki Joksimović deli nas pet do sedam godina do Evropske Unije. Prema predsedniku Aleksandru Vučići, onoliko koliko to odrede geo-političke situacije. Poslednjih deset godina vladajuća većina nije uspela da sprovede minimalne reforme potrebne za članstvo
U Crnoj Gori je osnovan Regionalni Centar za borbu protiv sajber kriminala i sajber bezbednost. I Srbiji bi takva institucija bila od koristi kada bi postojala. Republički geodetski zavod je nedavno pretrpeo sajber napad. Nesigurno je objavio da privatni podaci građana nisu ugroženi
Jugoslovenska narodna armija je 26. juna 1991. pokrenula akciju u Sloveniji, pokušavajući da spreči odvajanje ove republike od SFR Jugoslavije. Desetodnevni rat u Sloveniji bio je preteča svih drugih „jugoslovenskih“ ratova koji su usledili. Vojnik JNA Bahrudin Kaletović postao je simbol tog rata i simbol normalnosti usred ludila koje je dolazilo („Vreme“ br. 1068, 23.06.2011.)
Ždrokinac je likvidiran po naređenju Zvonka Veselinovića, pretpostavio je kriminalac Jotka iz Kruševca u prisluškivanom razgovoru. Koliko će sudija to uzeti u obzir ostaje da se vidi, ali po dosadašnjem iskustvu teško da će se iko drznuti da krene na bliskog naprednjačkog saradnika sa Kosova
Današnji Kijev Prajd održava se u Varšavi. Ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, a LGBTQ ljudi bi bili izloženi riziku da budu "potpuno izbrisani" - ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet
Nebojša Stefanović je u zgradu SUK-a ušao u društvu advokata Gorana Pejića, koji je sa advokatom Dragoslavom Mišom Ognjanovićem bio prijatelj i sa njim delio kancelariju, sve dok Ognjanović nije ubijen u julu 2018. godine. Upravo sa organizacijom ubistva advokata Ognjanovića glasine, ali i raniji medijski naslovi, povezuju baš Hrkalovićevu
Pre trideset godina, u junu 1992. godine, pošto su 30. maja stupile na snagu sankcije protiv SR Jugoslavije, počeli su studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića, koji su potrajali celo leto. Dragan Đilas, jedan od lidera tih protesta, za „Vreme“ je 2017. godine pisao o tim, ali i drugim pobunama studenata
Vučićevi ljudi imaju samo dve kvalifikicije. Prava je metenisanje pred njim na severnokorejski način, a druga iskorištavanje tog javnog samoponižavanja za krajnje privatne i opipljive interese. Ko ne veruje, neka sasluša Hrkalović i Stefanovića
Povod za poziv na saslušanje Stefanovića i Hrkalovićeve su navodi koje su prethodnih dana iznosili u medijima. Tužilaštvo nije dalo nalog za ovo saslušanje. Stefanoviću je drago što padaju u vodu laži da ima nekakvu zaštitu. Iako se u policiji pozivaju da sve rade po nalogu Višeg javnog tužilaštva, u tužilaštvu za više informacija usmeravaju na MUP
