Ekonomist: Beč najbolji grad za život, Beograd napredovao na listi

Britanski list „Ekonomist“ objavio je indeks životnih uslova za ovu godinu, čiji rezultati pokazuju da je Beč najbolji grad za život na svetu sa 98,4 poena. Istraživanje je izvršeno na osnovu pet kategorija: kultura i životna sredina, obrazovanje, zdravstvena zaštita, infrastruktura i stabilnost.

Prema ovim kategorijama, ustanovljeno je da su gradovi u Zapadnoj Evropi svake godine na vrhu liste, pa je tako bilo i ovaj put. Nakon Beča koji je već četvrti put u poslednjih pet godina na prvom mestu, vodeća mesta zauzimaju Kopenhagen, Cirih, Ženeva i Helsinki, pokazuje mapa istraživanja.

Na listi evropskih gradova koji su najviše napredovali nalazi se Beograd koji je ostvario napredak od 4,6 poena. Iza Beograda nalaze se Bukurešt, Bratislava, Varšava i Štutgart.

Od pogoršanja životnih uslova nakon pandemije najviše su se oporavili gradovi u jugoistočnoj Aziji. Tako se Hanoj u Vijetnamu popeo za 20, a Kuala Lumpur u Maleziji za 19 mesta.

Nestabilni gradovi

Kako se navodi, iznenađujuće je da je kod nekih gradova, za koje se to nije očekivalo, zabeležen najveći pad na globalnoj rang listi. Tako je Edinburg, glavni grad Škotske, pao za čak 23 mesta. Drugi najveći pad beleži Stokholm, glavni grad Švedske, gde su postali lošiji uslovi za život zbog nemira koje izazivaju desničarske grupe povodom situacije sa spaljivanjem Kurana.

Britanski gradovi Mančester i London pali su za 16 i 12 mesta, a procenjuje se da je krivac za ovu situaciju loš životni standard. Njujork je pao za deset mesta zbog visokog nivoa kriminala, veličine i zagušenosti. Na dnu liste evropskih gradova je Kijev, što je posledica ruske agresije na Ukrajinu, odnosno „ruskih bombi“, navodi se.

Stabilnost u mnogim gradovima se prema izveštaju pogoršala ove godine, a to je oslikano kroz primere štrajkova u Grčkoj, protesta u Francuskoj i sukoba u Izraelu.

„Ekonomist“ procenjuje da bi inflacija mogla da dovede do daljeg pada u ocenama stabilnosti tokom naredne godine.

Takođe, šumski požari i toplotni talasi ovog leta učinili su da delovi južne Evrope pre izgledaju kao pakao, nego ugodno mesto za život, pa bi i to moglo da utiče na rezultate uslova za život.

A.E./Economist

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com