Foto: Instagram/Mark Zakerberg
Roditelji sve češće objavljuju fotografije svoje dece na internetu. Time ne samo da krše njihova prava, već ih izlažu velikim rizicima. Podaci istraživanja iz Velike Britanije pokazuju da roditelji objave na internetu oko 1.500 fotografija deteta do njegove pete godine
Mnogi roditelji dele srećne vesti sa svojom onlajn zajednicom od prvog trenutka kada dobiju dete. Za njih su fotografije prvih osmeha i koraka srećne uspomene, ali za predatore su podaci i materijal za zloupotrebu.
Nakon što je Mark Zakerberg podelio fotografiju svoje porodice na Instagramu, pažnju javnosti su privukli veliki emodžiji koji skrivaju lica njegove dece.
Mnogi korisnici ove društvene mreže su mu zamerili što čuva svoju privatnost, dok od njihove pravi biznis.
Iako ih niko ne tera da dele svoju porodičnu intimu, podaci istraživanja pokazuju da roditelji objave na internetu oko 1.500 fotografija deteta do njegove pete godine.
Na ovu temu anketirano je 2000 roditelja koji koriste društvene mreže od strane sajta iz Velike Britanije „Tech Parent Zone“, koji se bavi izazovima digitalnog doba.
Posebno zabrinjava pokazatelj da nešto više od četvrtine roditelja ima javne profile na društvenim mrežama, što znači da svako može da pristupi fotografijama njihove dece, čak i ako nisu prijatelji.
Pročitajte još Predatori sa druge strane ekrana
Prenatalno onlajn prisustvo
Danas nije neuobičajeno ni da se fotografije dece postavljaju na internet pre nego što se rode i to je trend kome se pridružuje sve više budućih roditelja u Srbiji.
Neretko roditelji prave Instagram i Fejsbuk naloge svoje male dece. Imajuću u vidu ove podatke UNITAS, međunarodna humanitarna organizacija koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, ukazuje na potrebu za edukacijom roditelja i dece o bezbednom i odgovornom ponašanju u virtuelnom svetu.
Rizici objavljivanja dečijih fotografija su veliki, budući da predatori na Instagramu vrebaju naloge roditelja na kojima se nalaze ovakve fotografije.
Slike dece preuzete sa društvenih mreža njihovih roditelja čine čak 50 odsto materijala koji je pronađen na sajtovima pedofila u Australiji. Iako se kopirane fotografije same po sebi ne bi smatrale materijalom za eksploataciju, na tim sajtovima često su praćene komentarima u kojima je dete eksplicitno predstavljeno kao seksualni objekat.
Internet predatori koriste AI da bi pravili seksualne fotografije dece
Vodeća humanitarna organizacija za zaštitu dece poziva britanskog premijera Rišija Sunaka da fotografije seksualnog zlostavljanja dece koje stvara veštačka inteligencija (AI) budu tema Svetskog samita o veštačkoj inteligenciji i bezbednosti koji će biti održan u Velikoj Britaniji ove jeseni.
Fondacija za nadzor interneta uklanja sadržaje zlostavljanja sa interneta i kaže da je broj fotografija koje stvara AI u porastu.
Fondacija je prvi put prošlog meseca počela da beleži AI fotografije.
Otkrila je predatore širom sveta koji dele galerije fotografija koje ponekad deluju stvarne.
„Broj ovakvih fotografija trenutno nije ogroman, ali smo svesni da postoji mogućnost da kriminalci proizvedu dosad neviđen broj verodostojnih fotografija seksualnog zlostavljanja dece“, rekla je Suzi Hargrivs, izvršna direktorka Fondacije.
Humanitarne organizacije u svetu za zaštitu dece na internetu aktivno traže onlajn sadržaje seksualnog zlostavljanja dece.
Počeli su da prave registar fotografija koje stvara veštačka inteligencija 24. maja i kažu da su do 30. juna ove godine analitičari istražili 29 sajtova i potvrdili da sedam veb-stranica deli galerije koje sadrže AI fotografije.
Organizacija nije potvrdila tačan broj takvih fotografija, ali kaže da su desetine AI slika bile pomešane sa fotografijama stvarnog zlostavljanja na zabranjenim veb-stranicama.
Z.S./BBC/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kakav je pravni status dečje pornografije? Kako deca dospevaju u ruke onlajn predatora? Kako teče proces prijavljivanja i ko prijavljuje? Na koji način se dete štiti u krivičnom postupku? I jesu li roditelji oslonac ili faktor rizika
