Košarkaši Partizana savladali su Real i po drugi put u Madridu u četvrtfinalu Evrolige, ali rezultat niko neće pamtiti. Divljanje Madriđana na parketu i fizičko nasrtanje na crno-bele šokiralo je sve u Španiji.
Izabranici Željka Obradovića pobedili su i po drugi put Real u ovoj nedelji u meču koji je na kraju obeležila i neverovatna tuča na parketu. Partizanu je sada potrebna još samo jedna pobeda protiv Reala za plasmana na Fajnal for
Košarkaš Partizana uništio je u utorak uveče slavni Real usred Madrida sa 26 poena i pobedničkom trojkom na 0,4 sekunde pre kraja. Amerikanac rođen u Bruklinu poseduje i srpsku putnu ispravu što je navelo španske medije da se zapitaju kako to da ne igra za "orlove"
Višenedeljni protesti, a onda i štrajkovi zaposlenih urodili su plodom. Doduše, sindikat Verdi koji je štitio njihove interese tražio je 500 evra povišice, ali ni ovo, kako se svi slažu, nije tako loš kompromis sa državom.
Strateg Partizana drugu godinu zaredom osvojio je ovo priznanje. Obradović će imati šansu da se ovog proleća proslavi i u Evroligi ukoliko se crno-beli plasiraju na Fajnal for.
Kako bi pomogao klubu da otplati poreski dug, jedan navijač donirao je gotovo milion i po dinara. Za dan prikupljeno 500.000 evra
Neće biti da je uspeh filma Air tek reakcija na zbilja iritantnu infantilizaciju savremenog američkog filma višeg ili visokog produkcionog kalibra, baš kao što pojašnjenje tog uspeha ne može da se posmatra isključivo u svetlu jednostavne posledice pojave kvalitetnog i znalački upakovanog i plasiranog filma
Otkud ta “oaza ljubavi i lepote” usred društva ispunjenog mržnjom, agresijom, gde su prostakluk i netolerantnost uspostavljeni kao osnovni model ponašanja? Odakle taj pozitivni naboj koji razoružava i najveće mizantrope, odakle ta ozarena lica na koja smo davno zaboravili? To je nešto na šta nismo navikli i što zaista prija, ili što bi rekao narod “ovo, bre, leči”
Otkud ta “oaza ljubavi i lepote” usred društva ispunjenog mržnjom, agresijom, gde su prostakluk i netolerantnost uspostavljeni kao osnovni model ponašanja? Odakle taj pozitivni naboj koji razoružava i najveće mizantrope, odakle ta ozarena lica na koja smo davno zaboravili? To je nešto na šta nismo navikli i što zaista prija, ili što bi rekao narod “ovo, bre, leči”
U prethodnih tridesetak godina koliko traje trenerska karijera Željka Obradovića, menjala su se pravila i stilovi košarke, formati takmičenja, najbolji igrači i klubovi, ali jedna jedina stvar nije – najbolji trener ove prelepe igre. Mnogi su pokušavali da otkriju tu najbolje čuvanu tajnu evropske košarke, koja nosi odgovor na pitanje kako Željko uspeva da sve ove godine bude u vrhu svoje struke, a njegovi timovi na vrhu Evrope. Tajna je i dalje sigurna, a sve dok je tako, siguran je i san navijača Partizana o još jednom odlasku u besmrtnost
Često možemo čuti kako ljudi govore da su ovde veliki novac pošteno zaradili samo naši vrhunski sportisti, a da su svi ostali iskoristili tranziciju da bi se obogatili. Nećemo generalizovati stvari, to svakako nije istina u potpunosti, ali najlakše je sumnjičiti bogate ljude za sve neuspehe. Zar nisu na taj način neki političari došli na vlast u Srbiji? A što se sportista tiče, oni zaista jesu sve zaradili samo svojim trudom i radom
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
Od društvene fabrike napravio je privatnu kompaniju, od Košarkaškog kluba FMP napravio je Crvenu zvezdu, bio je za i protiv Miloševića, za i protiv DOS-a; preživeo je brojne afere i ozbiljne optužbe, a već deceniju je uz Vučića i naprednjake, što mu je omogućilo da vedri i oblači u domaćoj i regionalnoj košarci i da se sada ustremi na Evroligu, usput se koristeći svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, ne birajući često reči, baš kao što je radio tokom političke karijere
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
Već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu toliko ulaganje u skupe transfere, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta
Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić
Niko pre njega nije na jednoj utakmici postigao 60 poena, imao 21 skok i 10 asistencija. Pritom ovaj mladić ima samo 23 godine
SAD i Rusija su danas razmenile zatvorenike, pa je tako čuvena košarkašica Britni Grajner, osuđena na devet godina ruskog zatvora, vraćena u Sjedinjene Američke Države, a Viktor But, ozloglašeni trgovac oružjem, u Rusiju
