Ono što je u Japanu pošlo za nogom fudbalerima Brazila, u Indijanapolisu su ostvarili košarkaši Jugoslavije: po peti put postali su prvaci sveta, pri tom se još direktno plasirali za Olimpijske igre u Atini 2004. I još jednom postali sportski junaci nacije kojoj je sport po ko zna koji put podario lepšu stranu života
Uprkos brojnim problemima s kojima se Makedonija suočava, primetno je da nijedna stranka u predizbornoj kampanji svoju platformu ne zasniva na ekonomskom ili socijalnom programu i da uopšte ne dotiče najteža pitanja makedonskog društva
Koridor 10, po svemu sudeći, konačno postaje realnost. Najveći deo ovog autoputa koji prolazi kroz Jugoslaviju (ukupno 767 kilometara) trebalo bi da bude završen do Olimpijskih igara u Atini 2004, dok je završetak svih 2360 kilometara predviđen za 2011. godinu. Krediti su odobreni, analize se završavaju, a neke deonice već su u fazi izgradnje. Ukoliko se ostvare optimističke prognoze naših zvaničnika, Jugoslavija bi za koju godinu trebalo da postane zemlja sa pristojnim putevima, isto takvom železnicom i pratećim sadržajima. Onima koji ne veruju domaćim prognozama možda bi nešto trebalo da znači da je grčki premijer Kostas Simitis nedavno ustvrdio kako će olimpijski plamen proći upravo ovom autostradom
Bez obzira na to kako se bude završilo, učešće Jugoslavije na šampionatu sveta pokazalo je više lica našeg tima: bledo na startu, malo bolje u sredini i ko zna kakvo na kraju. Nervoza kao opšta pojava: nervozni su svi, od Pešića i igrača do novinara i navijača
"Mislim da nije najvažnija cena, da je mnogo važnije poštovati autorska prava. Ako počnemo da ih poštujemo – a tu se ne radi samo o softveru, radi se o muzici, filmu, o umetničkim delima, dakle, svemu što je plod nekog znanja i intelektualnog rada - i taj segment tržišta počeće da se razvija"
Ako naši glavni politički akteri nastave da se ovako tvrdoglavo "ćeraju" i natežu oko Ustavne povelje, možemo opet da se nađemo tamo gde smo bili do pre dve godine: izolovani, u crnoj rupi Evrope, u društvu s Belorusijom
Manastir Hilandar uspeo je da tokom prvih osam vekova svog postojanja zadrži status "najveće svetinje srpske" i mesta na koje su se srpski vladari povlačili ili ga bogato darivali potvrđujući njegov značaj za narod i otadžbinu. Tokom poslednje decenije, međutim, zadužbina Simeona i Save Nemanjića postala je mesto na koje su i zvani i nezvani pristizali, aktuelni, nepriznati ili potencijalni vladari. Svaki sa svojim ciljem i manje-više jasnom namerom. Uglavnom, sekularne prirode
Ono što se nekad nazivalo Udružena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam ešalona, ono što se još zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivšeg režima u četiri
Poznati veliki bački kanal Dunav-Tisa, koji je izgrađen pre dva veka i koji je kasnije postao okosnica čitavog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u velikoj meri i sada "rasterećuje" Dunav od visokih voda. Uprkos tome on se u tekućoj "poplavnoj krizi" uopšte ne spominje
S klasičnim prizvukom "dobro je, ali moglo je i bolje" primljeno je treće mesto na finalu Svetske lige u Brazilu. To je, međutim, najbolji plasman "plavih" u ovom takmičenju i da je bilo malo više sreće i, pre svega, poštenijeg suđenja, Jugoslavija bi bila bar finalist
Najiskusniji igrač naše reprezentacije tvrdi da su loši rezultati na turniru u glavnom gradu bili posledica "svesne i nesvesne opstrukcije sa raznih strana" i da je povratak koncentracije na turniru u Braunšvajgu nagoveštaj "dobrih vibracija"
Odgovor vlasti na nepojamno bezobrazan prohtev Dokićevih bio je Jedino Moguć, i ne valja se nadati nego zahtevati da se tu ništa ne može promeniti ni za jotu
Tri uzastopna poraza na turniru u Beogradu, nešto što se ne pamti u novijoj istoriji jugo-basketa, više su opomena domaćoj euforičnoj javnosti koja je "plave" već videle u (najmanje) finalu, nego samim igračima koji su dovoljno iskusni da budu najbolji kad je najpotrebnije
Ratovi su prošli, ali i oni "humano preseljeni" i oni nekim čudom nepreseljeni čuče ušančeni u svojim mentalnim rovovima, plašeći se Drugih, a sebe još više
Oni koji smatraju da se nacionalno i građansko međusobno isključuju, ili ništa ne znaju o modernoj političkoj istoriji, ili pak jednu vrstu nacionalizma nadređuju drugom, proglašavajući ga pri tom "višim", pa samim tim i "civilizovanijim" oblikom političkog identiteta
Posle političkog gunđanja koje je u Vojvodini izazvala inicijativa Narodne banke Jugoslavije da se državi zakonom omogući da uđe u vlasništvo banaka čije je spoljne dugove uspela da reprogramira u Pariskom klubu (a deo računa da će reprogramirati u Londonskom klubu i u direktnim pregovorima sa stranim poveriocima), došlo je vreme praktičnog nagađanja
U želji da postane prvak Evrope i osvoji jedinu titulu koja joj nedostaje, Barselona je odlučila da taj težak zadatak poveri Svetislavu Pešiću na klupi i Dejanu Bodirogi na terenu
Svaka etnička grupa s Balkana bi onu drugu da orijentalizuje i nazove balkanskom, a sebe okcidentalizuje i definiše kao Zapad, ili bar kao "zapadniju"
Slučaj, skandal, afera ili štogod bilo, javna bura izazvana Koštuničinim smenjivanjem načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića pretvara se – žalosno predvidljivo – u nastavak političkih obračuna koji će – valja se nadati – ubrzati raspisivanje prevremenih izbora. General je, u dvostrukoj ulozi penzionera i "srpskog oficira", počeo da se ponavlja; njegova uloga je, izgleda, potrošena. Na scenu, tradicionalno zabavljački razbarušena, izlazi Skupština Srbije
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Sada kada se bankarski sistem vraća na noge i kada je elementarno sređivanje tog sistema prošlo prvu fazu, pokrenut je i proces vraćanja u masovni opticaj i plastičnog novca. No, po pirodi stvari i po prirodi novije srpske finansijske istorije, kartice domaćeg porekla (Juba, na primer) moraće imati teži put afirmacije na tržištu od onih sa zvučnim svetskim imenima
U Titovo doba sa novčanice nas je gledao nasmejani rudar, udarnik iz Tuzle, da li garav od uglja ili preplanuo u radničkom odmaralištu, đavo bi ga znao
Ubrzo pošto su zvaničnici Telekoma obelodanili činjenice o bajpasu međunarodnog saobraćaja stigao je i odgovor prozvanih internet provajdera. Da li najveći deo prihoda od međunarodnih dolaznih poziva ostaje strateškim partnerima Telekoma Srbija: grčkoj kompaniji OTE i posebno Telekomu Italija, nekadašnjoj kompaniji STET
